Birokratski Skadar na Bojani

Niš – U gradu na Nišavi poslednjih godina zaista se mnogo čini da se privreda ponovo uzdigne i vrati na stare pozicije, a pojaviše se ulaže u razvoj informacionih tehnologija. Ipak, postoje i stvari koje se teško mogu shvatiti. Koliko god da se neprestano govori o napretku i oporavku i ulažu veliki napori da tako i bude, u pojedinim segmentima i dalje se sve radi po starom, „štapom i kanapom”.

Primera radi, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za 2021. godinu navedeno je da su u tom periodu nadležne službe grada Niša izdale ukupno 452 odobrenja za izvođenje građevinskih radova na gradskom području, a svega 105 se odnosi na izgradnju objekata za kolektivno stanovanje, odnosno stambenih zgrada. U istom periodu u Beogradu je izdato 1.227 takvih dozvola, u Novom Sadu 804, a u Kragujevcu 162.

Prema ovom kriterijumu, Niš je, srazmerno svojoj veličini, na katastrofalno niskom 15. mestu. Ispred njega su i Šabac, Pančevo, Čajetina, Inđija, Kruševac, Valjevo, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Čačak i Zrenjanin. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, moglo bi se zaključiti da je Niš neka varošica ili omanja lokalna samouprava, ne naročito razvijena. Jasno je da su zbog ovakvog stanja ogorčeni pre svega investitori i izvođači radova, ali najveću štetu trpi gradski budžet, a samim tim i stanovnici Niša. Dok je, kako se nezvanično saznaje, u Novom Sadu mesečni prihod od građevinskih dozvola, poreza i doprinosa u građevinarstvu u decembru 2021. bio nekoliko stotina miliona, u niški budžet se po tom osnovu u istom mesecu prošle godine slilo svega 260.000 dinara.

Zato je umesno zapitati se šta se to događa u Upravi za planiranje, nedavno preimenovanoj u Upravu za građevinarstvo, koja je do pre nekoliko godina važila za jednu od najefikasnijih i u gradu i Srbiji. I da li je, kako se otvoreno govori, ova služba prepuštena neukim i nesposobnim, da su u njoj česte smene na čelnim funkcijama i da se u stvari, što nije nikakva tajna, ko god dođe na mesto rukovodioca takoreći ništa i ne pita. I da u vreme očiglednih kašnjenja i propusta sve u svojim rukama drže nekadašnji ne baš najstručniji činovnici pred penzijom. Da oni vedre i oblače i da, dok ne „pregledaju” zahteve, nema odluka i rešenja.

Iako su u nekadašnjem gradu elektronike velika ulaganja u razvoj informacionih tehnologija, iako su otvorene ili se stalno otvaraju brojne i nove e-uprave, e-kancelarije i e-šalteri, nekome izgleda nije u interesu da se poboljša efikasnost.

Šteta je golim okom vidljiva – gradilišta je sve manje, a budžet je sve prazniji.