Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TRADICIJA NE UZMIČE LAKO U JUŽNOJ KOREJI

Na pitanje koliko imaš godina – tri odgovora

Beba se, kako to vide Južnokorejci, rađa godinu stara i postaje još godinu starija proslavom Nove godine. – Predsednik traži računanje uzrasta prema datumu rođenja
Деца на фестивалу у Сеулу поводом годишњице рођења Буде (Фото: EPA-EFE/Jeon Heon-Kyun)

Na jednostavno i tako uobičajeno pitanje „Koliko imaš godina?”, građani Južne Koreje imaju tri odgovora. Tako je, recimo, osoba rođena 2004. godine tek postala punoletna po međunarodnom modelu, dok po „korejskom dobu” u jednoj verziji već ima 20, a po drugoj je napunila 19 godina. Ovaj zbunjujući odgovor koji proizlazi iz suživota tradicije i uticaja globalizacije podstakao je novu vlast da razmotri ukidanje mešovitog modela i u ovom polju se priključi ostatku sveta.

Ta pomisao je ujedno izazvala polemike u javnosti, koja se podelila na one koji zagovaraju održanje vekovima ukorenjene tradicije računanja starosne dobi i zagovornike jednostavne računice, po kojoj dete prvi rođendan slavi na navršenih godinu dana od trenutka kada je došlo na svet. Novoizabrani južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol zagovara stav da se oni i u ovoj oblasti usklade sa ostatkom sveta.

Zbog čega vlada uverenje da to neće biti izvodljivo?

Naime, kada se beba rodi, ona već ima godinu dana jer u Južnoj Koreji računaju i period razvoja u majčinom stomaku. Po proslavi Nove godine dete dobija još godinu. To znači da, recimo, beba rođena u decembru po Novoj godini već ima dve godine iako je stara svega nekoliko sedmica. Zvanično se koristi i drugi, međunarodni sistem računanja starosne dobi od datuma rođenja, a postoji i još jedan zvanični model, u kojem bebe po rođenju nemaju godinu dana, ali svakog prvog januara dobijaju godinu. To znači da beba rođena u decembru ima, kao i u ostatku sveta, mesec dana, ali već u januaru, umesto dva meseca, ima godinu dana. Tako će sve bebe rođene, recimo, 2022. godine od sledećeg januara imati godinu dana.

Konfuzija u ovoj troslojnoj šemi računanja starosne dobi nastaje kada se starosna granica primenjuje u ostvarenju određenih prava, poput regrutacije u vojnu službu ili definisanja uzrasta u oblasti zaštite maloletnika od zlostavljanja.

Pitanje godina Južnokorejaca bilo je sporno i u periodu vakcinacije protiv virusa korona, kada je za pelcovanje od suštinske važnosti bila upravo starosna granica. Tokom pandemije su oživeli zahtevi da se standardizuje računanje jer su vlasti naizmenično koristile međunarodni model i „korejsko doba” pri postavljanju grupa podobnih za imunizaciju. Zbog mogućnosti da čovek ima dve godine više ili manje, u zavisnosti od modela koji se primenjuje, mnogi vode sporove pred sudom jer se ne slažu s načinom na koji računanje starosne dobi utiče na povećanje plate ili odlazak u penziju.

Tako u ovim, i u bezmalo drugim životnim prilikama, pitanje godina više ne predstavlja samo broj. Takođe, starosna uzrast je nešto što se u Južnoj Koreji ozbiljno doživljava jer im je važnije da znaju da li je neko stariji ili mlađi od njih nego kako se zove i preziva, prevashodno zbog načina obraćanja toj osobi i upotrebe titule.

Iako je predlog aktuelne vlade o usklađivanju sa ostatkom sveta generalno opšteprihvaćen, znalci tamošnjih prilika skeptični su u pogledu njegovog sprovođenja. Njima se ne dopada to što je globalizacija i ovde umešala prste s namerom da razbije tradicionalne norme, pogotovu kod mlade populacije. Ni roditeljima se ne dopada sistem registracije tek rođenih beba jer su zabrinuti da su njihova, recimo, krajem godine rođena deca u nepovoljnijem položaju u školi i vrtiću u odnosu na ove starije.

Uprkos tome što su saglasni s predlogom vlasti iz administrativne perspektive, nije malo onih koji su kivni i zabrinuti da će društvo izneveriti tradiciju, napustiti svoju jedinstvenost i kulturu i stopiti se u sveprisutnu bezličnost. Oni se uzdaju u to da zamisao nove vlade neće biti izvodljiv i da će vekovima ukorenjene navike ipak pobediti.

Ova korejska tradicija poreklom je iz Kine i drugih delova Azije. Održala se i danas, a i struka koja izučava istočnjačke običaje veruje da će u narodu tako i ostati bez obzira na zvaničnu odluku vlasti. Beba se rađa već godinu stara i postaje još godinu starija proslavom Nove godine – bez obzira na datum rođenja i šta svet ima o tome da kaže.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.