Belanca od pilećih ćelija i mleko iz laboratorije dobri za zdravlje i čuvaju planetu

Jela sa mesom koje je gajeno u laboratoriji i delikatesi pripremljeni od mlevenih insekata smanjili bi negativne efekte na planetu za više od 80 odsto. Sa takvom hranom koja je alternativa mesu i mlečnim proizvodima moglo bi doći do drastičnog smanjenja u emisiji ugljenika, ali i potrošnji vode i zemljišta. To je zaključak studije u kojoj su naučnici izračunali prednosti za životnu sredinu ukoliko bi način ishrane stanovništva Zemlje bio promenjen.

Kako piše Bi- Bi- Si, na svetskom nivou razvija se čitava lepeza nekonvencionalnih namirnica sa ciljem da se obezbedi hrana bogata proteinima, a da ona istovremeno ne ugrožava planetu. Tako su naučnici u Finskoj proučavali nutritivni profil proizvoda i posmatrali tri mere pritiska na životnu sredinu: korišćenje vode, zemljišta i potencijalne emisije ugljenika.

Njihov zaključak je da bi veštački uzgajane namirnice obezbedile potpuniji spektar esencijalnih hranljivih materija od čisto vegetarijanske ili veganske ishrane, ali i smanjenje mesa i jedenje više povrća imalo bi sličan, pozitivan uticaj na planetu.

„Sa značajnim smanjenjem količine hrane životinjskog porekla i zamenama sa novom ili budućom hranom i alternativama biljnih proteina, možemo imati značajno smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu “, rekla je Rejčel Mazak iz Univerzitet u Helsinkiju ističući da je najvažnije reagovati i način ishrane prilagoditi tako da se Zemlja dodatno ne iscrpljuje.

Istraživanjem su naučnici ispitivali nove namirnice za koje se očekuje da će postati veći deo naše ishrane u narednim godinama, od kojih se mnoge oslanjaju na visokotehnološke metode za „uzgoj“ životinjskih i biljnih ćelija u bioreaktorima, a to su  muve i cvrčci, belanca iz laboratorijski uzgojenih pilećih ćelija, morske alge, proteinski prah napravljen od pečuraka ili mikroba, jestive alge, mleko, meso i bobice uzgajane iz ćelija.

Dr Asaf Cahor sa Univerziteta u Kembridžu, koji nije bio deo istraživačkog tima, rekao je, iako su ovo obećavajući nalazi, mada nije siguran da su potrošači spremni za ovakvu gastronomsku tranziciju, ističući i da su brojne studije pokazale da prelazak na biljnu ishranu ima koristi i za zdravlje i za planetu.

Čak je nedavni izveštaj Međuvladinog panela za klimatske promene preporučio prelazak na uravnoteženu ishranu bogatu biljkama poput žitarica i povrća, uz umereni unos održivo proizvedenog mesa i mlečnih proizvoda.