Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POVODOM MAJSKE SKUPŠTINE IZ 1848.

Pokrajinska priznanja za nauku i umetnost

Majska skupština predstavlja, prema rečima istoričara Petra Đurđeva, direktora Istorijskog arhiva Novog Sada, jedan od prelomnih trenutaka u istoriji „ovostranih Srba”
Слика Павла Симића позната као „Мајска скупштина” (Фото: Галерија Матице српске)

Novi Sad – Dodelom priznanja, Vojvodina obeležava istaknuti datum u svojoj istoriji, Majsku skupštinu iz 1848. godine. Tim povodom, jedan od nagrađenih je novosadski profesor, specijalista kliničke farmakologije dr Momir Mikov, koji se u medicinskim naukama godinama bavi istraživanjem koje je i Novi Sad stavilo na mapu sveta u razvoju lekova za dijabetes, raširene bolesti savremenog čoveka.

– Kod nas oko 600.000 ljudi boluje od dijabetesa tipa 2 i nešto manje od tipa 1. Radi se o epidemiji nezarazne bolesti, svetskih razmera. Zato je i svaki mali korak od velike pomoći ljudima. Faktora za ovu bolest ima više, od genetike nadalje, a u direktnoj je vezi sa hranom i metaboličnim procesima – kaže za „Politiku” dr Mikov, koji je prvi u svetu, kako stoji u njegovoj biografiji, otkrio i patentirao hipoglikemijsko i hipolipemijsko dejstvo derivata žučnih kiselina.

Profesor Mikov sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu spada u dva odsto najcitiranijih naučnika i svetu u 2021. godini.

– Ponosan sam na takvu citiranost, na to što je istraživanje krenulo iz Novog Sada davne 1996, stavilo ga na mapu sveta u razvoju lekova za dijabetes i što je iz svega poteklo 26 mladih doktora nauka – kaže.

Taj istraživački put koji je krunisan patentom, uz saradnju sa drugim fakultetima i kolegama, on nastavlja, iako je, kako dodaje, dostigao želju svakog istraživača. Izuzetna mu je čast, napominje, što dobija Nagradu Vojvodine „Milutin Milanković” za naučne inovacije.

Pokrajinsko priznanje dodeljuje se povodom Majske skupštine i u oblasti umetnosti, a ono nosi naziv slavnog slikara Pavla Jovanovića, i za 2021. godinu dodeljeno je glumici Gordani Đurđević Dimić, za poseban doprinos umetničkom stvaralaštvu. Glumu je završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Komisija je u obrazloženju odluke navela da je Gordana Đurđević Dimić glumila u velikom broju pozorišnih predstava, na filmu i televiziji, te da je dobila brojne nagrade i priznanja za svoj rad, poput Zlatne medalje „Jovan Đorđević”, „Nušićeve nagrade” za životno delo, Nagrade „Žanka Stokić”, šest godišnjih nagrada SNP-a, Sterijine nagrade, Nagrade „Predrag Tomanović”, kao i više nagrada na susretima vojvođanskih pozorišta. Zauzima istaknuto mesto u dramskom ansamblu Srpskog narodnog pozorišta.

Majska skupština predstavlja, prema rečima istoričara Petra Đurđeva, direktora Istorijskog arhiva Novog Sada, jedan od prelomnih trenutaka u istoriji „ovostranih Srba”.

– Pozivajući se na carske privilegije, Srbi u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji želeli su da uspostave autonomiju, kulturna i nacionalna prava. Nažalost, nisu naišli na ruku saradnje sa revolucionarnim vlastima u Budimpešti, što je tadašnju Južnu Ugarsku uvelo u strašan građanski rat – kaže za „Politiku” Đurđev.

Radi formulisanja srpskih zahteva, objašnjava, na crkveno-narodnom skupu u Sremskim Karlovcima proglašeno je formiranje Vojvodstva Srbije. Josif Rajačić je proglašen za srpskog patrijarha, a Stevan Šupljikac za prvog vojvodu nove tvorevine.

– To nas uvodi u jedan istorijski kuriozitet, jer je južno bila Kneževina Srbija, a severno od Save i Dunava ‒ Vojvodstvo Srbija. Izvršena je demokratizacija političkog života, ukinute su stege feudalizma i ostvarena je prava narodna vlast, kojom je upravljao odbor sa sedištem u Karlovcima – navodi Đurđev.

Likovno svedočanstvo o Majskoj skupštini, platno „Srpska narodna skupština 1. maja 1848” Pavla Simića, deo je stalne postavke Galerije Matice srpske. Prema podacima ove ustanove, neposredno nakon skupštine, Simić je u manastiru u Kuveždinu, pod uticajem jednog od najaktivnijih učesnika u događajima iz 1848, arhimandrita Nikanora Grujića, uradio sliku poznatu i kao „Majska skupština”. U sredini je patrijarh Rajačić koji se obraća okupljenom narodu i u levoj podignutoj ruci drži carske privilegije dobijene kao poziv i garancija srpskom narodu pred Veliku seobu 1690. godine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.