Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li je borba protiv inflacije adekvatna

Stručnjaci kažu da bi znatno povećanje referentne kamate negativno uticalo na ekonomiju
(Фото А. Васиљевић)

Inflacija je sve veća, dostigla je 9,6 odsto međugodišnje, a sva je prilika da joj tu nije kraj. Subjektivni osećaj poskupljenja mnogo je intenzivniji, jer hrana neretko košta 30 pa i 50 odsto više nego pre dve godine, na primer. Narodna banka Srbije (NBS) počela je borbu protiv inflacije povećanjem referentne kamatne stope. Ova kamata je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije. Centralna banka je u dva navrata, u martu i aprilu, povećala pomenutu kamatu za po pola procenta i sada iznosi dva odsto. Nameće se pitanje da li je sve to adekvatno u uslovima kada nas inflacija „gazi”. Bankari kažu da je povećanje referentne kamate bilo očekivano zbog rasta inflacije i da to pravi kontraefekat time što novac poskupljuje, a samim tim i tražnja za kreditima se smanjuje.

Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Adiko banke, navodi da mora da se ide korak po korak i da se vide efekti mera.

„Kada je Narodna banka spuštala referentnu kamatu činila je to oprezno. Sada tako i povećava. Mislim da je inflacija dostigla neki maksimum, zasićenje i da će da opada iz prostog razloga zato što se poredi sa prošlom godinom. Počela je da raste od sredine 2021. i sada će svaki mesec donositi opadanje. Ne bi valjalo da povećanje referentne kamate bude naglo i veliko, jer bi to negativno uticalo na ekonomiju”, napominje Lazarević.

Ova banka odobrava dinarske zajmove sa fiksnom kamatom, tako da njihove klijente povećanje referentne kamate za već odobrene zajmove neće pogoditi, ali će verovatno uticati na uvećanje budućih kamata. Povećanje mogu da očekuju oni koji su ugovorili zajmove sa promenljivom kamatom. Inače, posle povećanja referentne kamate za 0,5 odsto u martu zajmovi stanovništvu su poskupeli za 0,2 procenta, pokazuju podaci NBS-a.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da NBS koristi instrumente koje ima.

„Uglavnom kada se povećava referentna kamata reč je o borbi protiv inflacije tražnje, pokušava se da se ohladi tržište i privreda koja se agregatno pregrejala. Sada su uzročnici inflacije na strani troškova, jer je uzrok za rast cena globalna energetska kriza i to se manifestuje kroz troškove koje privreda ima i koji rastu. Pitanje je koliko će povećanje referentne kamate doprineti padu inflacije, ali drugog instrumenta nema. Doprineće donekle, jer to je instrument koji daje signal da novac poskupljuje i da zaduživanje postaje otežano”, smatra Grubišić.

Predviđa da će centralna banka nastaviti da povećava referentnu stopu i to nekoliko puta za po pola procenta. Misli da će na kraju godine ona biti na nivou od dva do 2,5 odsto što je i prognoza za SAD, a mi pratimo šta rade velike centralne banke. Dodaje da će posle poteza NBS blago poskupeti dinarski krediti. Koliko, zavisiće od poslovne politike banke, jer one imaju prostor da ne odreaguju u punoj meri da sve prevale na potrošače i da smanje malo svoju maržu. To će zavisiti od rizika koji banke procenjuju.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za Tanjug je rekao da je novo podizanje referentne kamatne stope adekvatan odgovor NBS na inflatorna očekivanja i da se nada da će srednjoročno dati rezultate u smislu obuzdavanja inflacije, odnosno smanjenja inflatornih očekivanja.

„Jedan od načina da učinite da se inflacija u srednjoročnom periodu vrati u normalne okvire je da novac bude skuplji, kako bi se obuzdala inflacija”, naveo je on. Dodao je da se ova mera neće odraziti na one koji imaju gotovinske kredite sa fiksnom kamatnom stopom, dok oni koji imaju varijabilnu kamatnu stopu mogu da očekuju u narednom periodu, ali ne po automatizmu, da im se neznatno koriguje mesečna rata. Napomenuo je da ceo bankarski sektor gleda šta će uraditi Evropska centralna banka koja je zakazala sastanak 9. juna.

„Može doći do blage korekcije euribora, koji je poslednjih sedam do deset godina u minusu. Politika jeftinog novca je završena”, kazao je on.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trifun
Uzroci novog inflatornog talasa u Srbiji su,uglavnom,eksterni: 1.Korona kriza i stampanje enormne kolicine dolara i eura. SAD i EU su svoju inflaciju rasporedili na ceo svet,koristeci status dolara i eura kao svetskih valuta,..2. Rat u Ukrajini,koji je doveo do povecanja cene energenata,hrane i sirovina..Inflacija u Srbiji je na niou inflacije u SAD,kao i EU i u zemljama u okruzenju,sa kojima Srbija ima najvecu ekonomsku yazmenu..Na eksterne inflatorne faktore ,Srbija ne moze da utice..
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Када Жути људи напоје коње на Морави, почеће да обрачунавају камату, па главницу, па камату на камату... Немојте ни случајно да објавите ово: ипак, бити на "линији", велики је капитал!
Hajduk Veljko
Inflacija sve veca. Dinar sve jaci.
Саша
Инфлација је пријатељ државе када нема лове али то је врста незваничног пореза. Еуфемизам "борба против" је зато врло лукав начин извртања логике и стварности што је принцип деловања појма "ђаво". Размислите о томе.
dusan1
Nadam se da će mnogi koji pročitaju komentar i razumeti smisao . Za one kao što sam ja eto prosto Kad država nebi štampala pare nebi bilo ni inflacije . Samo što onda nebi imala čime da plati policiju da je čuva nego bi morali da zavode harač kao Turci jer PDV na goli život ne postoji !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.