Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Početak u znaku smešnih zombija i politike

Sve odavno izdate pres akreditacije ukinute su svim ruskim filmskim novinarima, kritičarima i fotoreporterima (!), ali je u zvaničnom takmičenju za 75. „Zlatnu palmu” ipak ostao jedan ruski film – „Žena Čajkovskog” Kirila Serebrenikova
Мишел Азанависијус (Фото: EPA/Giorgio Benvenuti)

75. KAN

Kan - Svetskom premijerom filma Mišela Azanavisijusa, pred njegov sutrašnji ulazak u sve francuske bioskope, večeras u Teatru Limijer na Kroazeti svečano počinje 75. Kanski festival.

Azanavisijusov film sada se prikazuje pod naslovom „Poslednji rez” („Final Cut”/ „Coupe”). Njegov originalni naslov bio je „Z” kao zombi, jer reč je ovde o duhovitoj parodiji popularnih zombi filmova, a nikako ne kao oznaka koju ruska vojska koristi u Ukrajini ili, bože sačuvaj, kao početno slovo prezimena ukrajinskog predsednika. Tako se to odmah među evropskim političkoamaterskim, ali glasnim i medijski i te kako vidnim kulturnim i filmskim grupacijama protumačilo. Kanski čelnici i sam reditelj usvojili su protestno pismo Filmskog instituta Ukrajine vezano za taj „nezgodni” filmski naslov, ali nije do kraja prihvaćen onaj deo ukrajinskog protesta koji je pozivao na totalni bojkot ruskih filmskih autora.

 Pred današnji svečani početak stvari stoje ovako. Sve odavno izdate pres akreditacije ukinute su svim ruskim filmskim novinarima, kritičarima i fotoreporterima (!), ali je u zvaničnom takmičenju za 75. „Zlatnu palmu” ipak ostao jedan ruski film – „Žena Čajkovskog” Kirila Serebrenikova. Tokom aprila festivalski umetnički čelnik Tjeri Fremo jasno se izjašnjavao da nije za bojkot ruskih umetnika jer to nije pravi način da se rešava rusko-ukrajinski sukob. Imao je nameru i da prikaže nove filmove Sokurova i Zvjaginceva, ali je na kraju podlegao (političkim i zapadnomedijskim) pritiscima. Neodustajanje od Serebrenikova uprkos činjenici da je u njegov film novac uložio i Roman Abramovič, obrazložio je time što ovaj ruski autor (na zapadu) ima status disidenta i „žrtve ruskog režima”, jer je duže bio u kućnom pritvoru sa nanogvicom. To što ta nanogvica nije bila „zaslužena” njegovim političkim aktivizmom već finansijskim malverzacijama njegove producentske kuće, naravno da se prećutkuje. Kako god, tek Tjeriju Fremou pošlo je za rukom i da (iako okrnjeno) ostane dosledan sebi i da se uklopi u trenutnu političku klimu od koje nije imun ni Kanski festival...

(Foto pres služba 75. Kana)

U glavnom takmičarskom programu 75. Kana je 21 film, o čijim će vrednostima i potencijalnom nagrađivanju razmišljati i diskutovati žiri na čijem je čelu francuski glumac i producent Venas Lindon. Za „Zlatnu palmu” se, između ostalih, bore i „uobičajeni sumnjivci”: poput ovde već višestruko nagrađivanih Dardenovih, Kristijana Munđijua, Hirokazua Kore Ede, Rubena Ustlunda, Dejvida Kronenberga, Arnoa Deplešena,

Čan-Vuk Parka, Marija Martonea, Džejmsa Greja, Jiržija Skolimovskog. Posle čestih kritika da su u njegovom glavnom programu žene-reditelji toliko često nevidljive, Fremo je ove godine u takmičenje uključio njih tri: Kler Deni sa filmom „Zvezde u podne”, Keli Rajhart sa „Pokazivanjem” i slavnu glumicu Valeriju Bruni Tedeski koja sada sa filmom „Zauvek mlada” debituje kao reditelj...

 Izvan konkurencije održaće se i dve zvučne svetske premijere filmova „Elvis” Baza Lurmana o neprevaziđenom kralju roka Elvisu Prisliju i „Top gan: Maverik” kao nastavak kultnog filma koji je planetarno svojevremeno proslavio glumca Toma Kruza, kome festival priređuje i posebni omaž. U netakmičarskom programu „Specijalne projekcije” naći će se i filmovi legendarnog Marka Belokija, Olivijea Asajasa, Itana Koena i ukrajinskog autora Sergeja Loznice koji je i školovanjem i životom bio vezan za Moskvu.

 Na kanskom Maršeu, u tom izložbeno-industrijskom delu festivala, Filmski centar Srbije imaće svoj tradicionalni štand. U Kanu će biti viđena i jedna srpska koprodukcija – film „Brana” Alija Šerija, libanskog vizuelnog umetnika i reditelja Alija Šerija koji je snimljen u Sudanu tokom nedavnih sukoba. Iza ovog filma kao koproducenti stoje Vladimir Perišić i Vanja Milanović („Trilema”), kao i producenti iz Francuske i Nemačke.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.