Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na SOS telefone u protekloj godini upućeno 18.765 poziva

Sedam NVO uslugu pruža 24 časa, četiri rade od 8 do 20 časova, a ostale uglavnom od 8 do 16 časova, a 75 odsto ih finansira iz stranih donacija ovu vrstu pomoći za žene žrtve nasilja
Позив је често најбржи пут да се добије помоћ (Фото А. Васиљевић)

Od 30 ženskih nevladinih organizacija koje rade u našoj zemlji, 24 pružaju uslugu SOS telefona za žene žrtve nasilja, a istraživanje Viktimološkog društva Srbije govori da su tokom protekle godine svi SOS telefoni primili ukupno 18.765 poziva, a za  pomoć su se obratile 4.332 osobe.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, organizovanoj povodom 16. maja,  Međunarodnog dana SOS telefona, istakla predstavnica ove organizacije Jasmina Nikolić, finansijska podrška za kontinuirani rad ovih telefona uglavnom dolazi od stranih donatora – 75 odsto ih finansira se na taj način, dok svega četvrtina ženskih nevladinih organizacija novac dobija iz budžeta lokalnih samouprava.

– SOS telefonske linije su među najvažnijim uslugama za žene koje su preživele nasilje, jer se njima žrtve najčešće obraćaju da bi dobile hitnu podršku i savetovanje. Gotovo polovina SOS telefona u Srbiji licencirana je za ovaj vid podrške ženama, a podaci izvedeni iz našeg istraživanja govore da sedam organizacija ovu uslugu pruža 24 časa dnevno, četiri rade od 8 do 20 časova, a ostale uglavnom od 8 do 16 časova, koliko traje uobičajeno radno vreme. Sve konsultantkinje koje rade na SOS telefonima prošle su obuku za rad sa žrtvama nasilja, a usluge koje nude SOS telefoni uglavnom su psihološka i pravna podrška, odnosno informisanje žena ili upućivanje na druge nevladine organizacije koje nude usluge za žrtve rodno zasnovanog nasilja. Neke ženske NVO specijalizovane su za rad sa Romkinjama ili ženama sa invaliditetom, ali problem je u tome što ovih organizacija nema u svim delovima Srbije. Podaci iz istraživanja Viktimološkog društva Srbije takođe govore da samo pet organizacija ima svoj prostor, a ostale ga  iznajmljuju: sa nadoknadom ili im je besplatno ustupljen. Sve nevladine organizacije imaju fiksne telefone i koriste jedan do tri mobilna broja za svoj rad, a poseduje i besplatne telefonske brojeve koji počinju sa 0800 – naglasila je Jasmina Nikolić.

Osvrćući se na istorijat rada ženskih nevladinih organizacija, koordinatorka Mreže „Žene protiv nasilja” i predstavnica organizacije „Fenomena” iz Kraljeva Dragana Veljović, podsetila je da je prvi SOS telefon na prostoru bivše Jugoslavije osnovan 1989. godine u Ljubljani, a godinu dana kasnije žene žrtve nasilje mogle su da potraže pomoć i preko SOS telefona otvorenih u Beogradu i Kraljevu. Tokom devedesetih godina prošlog veka u Srbiji je  radilo više od 40 SOS telefona, ali tek od 2020. godine nasilje u porodici konačno biva sankcionisano zakonom. Iako su ženske nevladine organizacije u poslednje tri decenije nosile veći deo tereta državne nebrige prema žrtvama nasilja, tek novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici prepoznaje ženske NVO kao saradnike u sprečavanju rodno zasnovanog nasilja, iako se u praksi retko dešava da su predstavnice civilnog sektora uključene u koordinacione timove za sprečavanje porodičnog nasilja, istakla je Dragana Veljović.

– Mreža „Žene protiv nasilja” postoji od 2005. godine i okuplja trideset ženskih nevladinih organizacija koje se uglavnom bave pružanjem podrške žrtvama nasilja i raspoređene su u šest regiona Srbije. Zahvaljujući našem aktivizmu, tema rodno senzitivnog nasilja postala je relevantna u našem društvenom narativu, a u Srbiji je počeo da se obeležava 18. maj kao Međunarodni dan sećanja na žene žrtve nasilja. Svaka žena ima pravo na život bez nasilja, a to je moguće samo u društvu u kome postoji nulta tolerancija na nasilje. Nažalost, pandemija virusa korona sa kojom živimo duže od dve godine, dovela je do povećanja porodičnog nasilja, a u porastu je i takozvano digitalno nasilje – upozorila je Mina Mijailović, koordinatorka mreže „Žene protiv nasilja”.

Nacionalne SOS linije za žene žrtve nasilja postoje u oko pedeset zemalja Evrope, a preko 150 ženskih nevladinih organizacija bavi se prevencijom i suzbijanjem nasilja nad ženama i decom. Na osnovu različitih iskustava širom sveta, preporuka je međunarodnih organizacija da ovu specijalizovanu uslugu treba da pružaju nezavisne ženske organizacije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.