Četvrtak, 07.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sprema li Bundestag rezoluciju podrške Sarajevu

Politika Čovića i Dodika „pogubna za BiH”, zbog čega se Beograd i Zagreb moraju distancirati od vođa Srba i Hrvata u BiH, navodi se, prema nezvaničnim informacijama, u nacrtu dokumenta
Српски и хрватски лидери љути због једностраних погледа из света: Додик и Човић (Фото: М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Rezolucija nemačkog Bundestaga o BiH, koja se po saznanjima sarajevskih medija sprema u Berlinu, po svemu sudeći spada u red dokumenata u kojima se autori neće upuštati u analizu bošnjačke odgovornosti za političku krizu i stanje u zemlji, navode naši sagovornici.

Kako su izvestili sarajevski mediji, vladajuće partije u Nemačkoj okupljene oko SPD-a pripremaju dokument o političkoj krizi u BiH, a kako je navedeno u internom dokumentu, koji će, kako se navodi, biti osnov za rezoluciju Bundestaga, aktivnosti Milorada Dodika i Dragana Čovića opisane su kao „pogubne za BiH”, pa bi Bundestag mogao da predloži Saveznoj vladi Nemačke da „pozove lidere Srbije i Hrvatske da se distanciraju od etničko-separatističkih snaga” u BiH.

Novinar „Večernjeg lista” iz Mostara Zoran Krešić kaže za „Politiku” da je dobro da se konačno čuje stav Nemačke, kao važne zemlje, o situaciji u BiH.

„Kad bi se koristili isti kriterijumi koje zastupa političko Sarajevo, onda bi i ovaj istup trebalo tretirati kao mešanje u unutrašnje stvari BiH. Očekujem da Nemačka, kao i ostale zemlje svedoci Dejtonskog sporazuma, čvrsto stoje uz taj dokument, a ne da ga podrivaju. Ovakvim potezima i probošnjački nijansiranim stavom, Nemačka bi doprinela dezintegraciji BiH, optužujući druge što se drže ’Dejtona’ kao pijan plota”, ističe Krešić.

Dok se iz EU sve više ponavlja da Srbi i Hrvati navodno gledaju ka Moskvi, zapadne zemlje u isto vreme ne pokazuju volju da otklone razloge koji izazivaju rezignaciju dva naroda u BiH, srpskog i hrvatskog, koji su ubeđeni u to da bošnjačke vođe dobijaju vetar u leđa od strane Zapada i EU za rastakanje Dejtonskog sporazuma i afirmaciju takozvanog građanskog uređenja. To se u srpskim i hrvatskim delovima zemlje shvata kao pretnja njihovom identitetu i ustavnim principima.

U nemačkoj rezoluciji, kako se navodi, trebalo bi da se napomene kako su ustavne izmene i relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima Sejdić-Finci, Zornić, Pudarić, Šlaku i Pilav „ključne za proces uključivanja BiH u NATO”. Stranke koje u Bundestagu pripremaju rezoluciju navodno bi mogle da izraze zabrinutost zbog „sve većeg negativnog uticaja susednih zemalja na reformu izbornog zakonodavstva u BiH”, na prvom mestu misleći na Hrvatsku, te navode da „načelo legitimnog predstavljanja” treba odbaciti, uz konstataciju da bi stvaranje trećeg entiteta o kojem se govori ugrozilo teritorijalni integritet BiH.

Čović i Dodik se u rezoluciji optužuju za „separatizam i govor mržnje”, dok se njihove političke akcije vide kao „aktivnosti koje imaju za cilj uništavanje BiH kao doma raznolikog stanovništva”.

„Ova politika je pretnja miru u jugoistočnoj Evropi”, piše u nacrtu rezolucije, javljaju mediji. U tekstu se navodi da članovi srpskog političkog vrha svojim izjavama potpiruju „velikosrpske” ideje i izražava zabrinutost zbog uticaja Rusije na srpske čelnike u BiH, javljaju mediji.

Govoreći o odnosu međunarodne zajednice prema BiH, Krešić kaže kako se visoki predstavnici u BiH menjaju „ali se njihov narativ ne menja”, dok za nedavne poruke iz SB UN u vezi sa situacijom u BiH kaže: „Delimično bih se mogao saglasiti s gresima koji su prišiveni hrvatskoj, odnosno srpskoj strani, ali ne mogu da ne primetim kako se pažljivo brišu gresi jedne strane – bošnjačke”, istakao je Krešić.

Nije mu jasno kako zapadni predstavnici ne nalaze za shodno da pomenu kako je Izborni zakon BiH neustavan jer je Ustavni sud izbrisao odredbe o načinu biranja delegata za Dom naroda FBiH.

„Nije pomenuto ni to da da Obaveštajno-bezbednosnu agenciju BiH vodi Osman Mehmedagić, blizak strukturama SDA, čovek koji je falsifikovao diplome, a verovatno su takvi i izveštaji te agencije. Nije pomenuto ni to da Željko Komšić javno poručuje da ne može obećati ljudima u BiH da neće biti rata, niti da ruši Dejtonski sporazum najavom rušenja konstitutivnosti. Svakodnevno čujemo najave bošnjačkih čelnika da su Hrvati manjina i da će ih pretvoriti u manjinu, a to prolazi neprimetno. OHR ne zaslužuje ništa drugo do ocene da je najplaćeniji bošnjački lobista”, smatra Krešić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.