Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbiju za 20 godina napustilo 14 odsto stanovništva, godišnje od 30.000 do 60.000 hiljada

(Фото Н. Марјановић)

Najnoviji podaci Svetske banke pokazuju da je iz Srbije u poslednjih 20 godina emigriralo 14 odsto stanovništva, a da Srbiju godišnje napusti 30.000 do 60.000 lica, saopšteno je danas iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Projektna menadžerka GIZ-a Daniela Kostadinova, koja je u utorak i danas učestvovala u informativnim sesijama u cilju aktivnog učešća svih relevantnih aktera u lokalnoj zajednici, koji mogu da daju podršku i doprinos u oblasti upravljanja migracijama u Boru, Majdanpeku i Negotinu, istakla je da je seoska naselja Južne i Istočne Srbije za devet godina napustilo 19 odsto stanovništva.

„Teme sastanaka su i saradnja sa dijasporom, zatim tzv. urodnjavanje aktivnosti i politika i uređivanje iregularnih migracija”, kazala je Kostadinova i objasnila da aktivnosti obuhvataju obuku timova u svakoj lokalnoj zajednici koji će raditi na izradi Lokalnog Akcionog plana za upravljanje migracijama (LAP).

Istakla je da ukoliko se dobro upravlja ekonomskim migracijama mogu da imaju značajne pozitivne strane.

„Finansijske i filantropske doznake dijaspore, zatim prenos znanja, veština i inovacija stečenih u inostranstvu, doprinos ekonomskom rastu matice kroz investicije i povezivanje pripadnika dijaspore sa domaćom privredom, samo su neke od njih”, navela je ona i dodala da na tome intenzivno rade sa Ministarstvom za rad, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije Srbije (KIRS), prenosi Beta.

U saopštenju se navodi da su infosesije jedna u nizu akcija podrške Nemačke vlade u partnerstvu sa KIRS-om, kao i da se obezbeđena podrška sprovodi u 17 izabranih lokalnih samouprava u opštinama Pomoravskog, Severnobanatskog, Zaječarskog i Borskog okruga.

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Clanstvo EZ znaci slobodno kretanje kapitala, robe i ljudi. Srbi mogu da vide koliko Bugara, Rumuna , Poljaka, itd. pecalbare po zapadnoj Evropi. Engleski ''bregzit'' je posledica straha engleskih radnika da im Poljaci ''kradu'' radna mesta. Koliko Srba ce ostati u Srbiji kad budi mogli da slobodno traze zaposlenje u zapadnoj Evropi?
Maskeron
Sa Balkana se oduvek odlazilo, ovo parce sveta u svojoj dugoj i slavnoj istoriji nikada nije bilo primamljivo za zivot, osim kao tranzitno mesto. Nije se to osecalo jer su majke radjale, sada nema ko ni da radja pa se oseti manjak stanovnistva.
Mina Ivanović
@Savo, Stekli ste znanje, duhovnost, kulturu ili mislite samo na finansijsko sticanje?
Miroljub
Ludi ljudi..Oni kao da ne veruju našem predsedniku da je Srbija ekonomski tigar Evrope. Vratiće se oni za 50 godina videćete. Statistika ne laže. Svako ko sa 20 godina ode iz Srbije, vrati se za oko 50 godina. :)
Бинср
Већи је проблем што дијаспора не може да покрене било какав бизнис у Србији јер људи наилазе на блокаде. Све је раздељено између људи блискох власти и апсолутно се противе упливу са стране. Правна, имовинска сигурност нула.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.