Petak, 24.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto je Indija zabranila izvoz žita

Procenjeno je da će svetska proizvodnja biti 774,8 miliona tona u novoj žetvi što je za 4,5 miliona manje nego u prošloj sezoni
(EPA-EFE/KHALED ELFIQI)

Situacija na svetskom tržištu žitarica dodatno se komplikuje nakon što je Indija nedavno stopirala nekontrolisani izvoz žita. Drugi po veličini proizvođač pšenice na svetu odlučio se na ovaj potez zbog zabrinutosti za sopstvenu bezbednost. Indijski zvaničnici su saopštili da su doneli odluku pošto su razmotrili sopstvene potrebe i potrebe susednih zemalja, ali i da bi stabilizovali domaće cene.

Egipat, najveći svetski uvoznik ruske i ukrajinske pšenice, pregovara sa Indijom o uvozu milion tona. Turska i nekoliko zemalja u Africi, koje takođe zavise od uvoza pšenice iz regiona Crnog mora, stajale su u redu poslednjih nedelja da kupuju od Indije. Vlada je objavila planove da pošalje trgovinske delegacije u devet zemalja, uključujući Tunis, Maroko i Indoneziju, kako bi razgovarali o povećanju izvoza, piše Vašington post. Iz Ministarstva trgovine Indije saopšteno je da će pošiljke biti dozvoljene ako su već izdati neopozivi akreditivi. Indijska vlada bi takođe mogla da daje specijalne dozvole za izvoz u pojedine zemlje kako bi one zadovoljile svoje potrebe za sigurnošću hrane. U suprotnom, navodi se, sav izvoz je blokiran.

Tamošnji eksperti smatraju da je ovakva odluka ispravna u trenucima opšte neizvesnosti. Indijska kriza sa pšenicom iz 2005. služi kao opomena, jer je tada veliki izvoz iscrpeo rezerve te zemlje primoravajući je da uvozi žito u narednim godinama. Ipak, sve ovo će prema mišljenju stručnjaka potencijalno pogoršati stanje na berzama i dovesti do novog naglog i globalnog rasta cena hrane.

Istovremeno i najnovija objava američkog ministarstva poljoprivrede o novim usevima upozorava da je situacija na tržištu žita ozbiljna. U svom izveštaju za 2022–2023. predviđaju manju globalnu ponudu, ali i potrošnju. Trenutno potrošnja raste, a smanjuju se zalihe. Procenjeno je da će svetska proizvodnja biti 774,8 miliona tona u novoj žetvi što je za 4,5 miliona manje nego u prošloj sezoni, prenosi portal „Agroklub”.

Pad proizvodnje u Ukrajini, Australiji i Maroku delimično je nadoknađen povećanjem u Kanadi, Rusiji i SAD. Ukrajinska proizvodnja trenutno se procenjuje na 21,5 miliona tona, odnosno za  11,5 miliona manje nego 2021. Ove godine Kanada bi mogla da računa na 33 miliona tona, a proizvodnja meke i durum pšenice u Evropskoj uniji dostići će oko 136 miliona – što je za skoro dva miliona manje nego prošle sezone. Za Ameriku se predviđa povećanje od 2,3 miliona tona. Ruska proizvodnja mogla bi da bude veća nego inače s prinosom od 80 miliona tona.

Krajem prošle nedelje ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ove godine očekuje rekordnu žetvu od 130 miliona tona žitarica, uključujući 87 miliona tona pšenice. Ako dođe do navedenih količina, biće to istorijski rekord za Rusiju, prenela je agencija Tas. On je dodao da će to ovoj zemlji omogućiti ne samo podmirivanje domaćih potreba već i povećanje snabdevenosti njihovih partnera na svetskom tržištu.

U Srbiji se, prema najnovijim izveštajima, očekuje dobar rod pšenice. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je gostujući na RTS izjavio da se od naredne žetve prognozira više od tri, četiri miliona tona žita, što je jedan od boljih prinosa po hektaru. Podsetio je da je država intervenisala i pomogla mlinsko-pekarskom sektoru sa jeftinijom pšenicom iz robnih rezervi i tako nadomestila eventualne gubitke koje mogu imati. Kako je rekao, i dalje smatra da je bila dobra odluka što je na 45 dana bio zabranjen izvoz.

– Na svetskom tržištu žitarica je haos i nama je bilo potrebno da izbilansiramo naše stanje, da sačuvamo Srbiju, da ima dovoljno resursa – naglasio je Nedimović. Dodao je da u narednih 60 dana hleb, brašno „tip 400” i brašno „tip 500” u pakovanju od kilogram i pet kilograma sigurno neće poskupeti.

Sva je prilika da će na svetskom tržištu žitarica, zbog sukoba u Ukrajini, biti potpuni cirkus, kazao je ministar poljoprivrede.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanislav
Zato što su pametni.
Zoran
Treba njoj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.