Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
75. KAN

„Trećerazredni” krvavi film za kanski početak

Zabavni Azanavisijusov zombi sitkom kao rimejk jednog japanskog studentskog dela i kao omaž „uradi sam” filmovima oslonjenim na energiju i entuzijazam filmskih ekipa, a ne na novac...
Из филма „Последњи рез” (Фото: прес служба 75. Кана)

Kan - Već na najavnoj špici, preko ogromnog filmskog platna, širi se to krvavo veliko latinično slovo Z, ali je odmah i te kako jasno da ono nema ama baš nikakve veze sa oznakom ruske vojske u Ukrajini, kako se to uz puno buke „spočitavalo” za film Mišela Azanavisijusa u nedeljama pred početak 75. Kanskog festivala, zbog čega je njegov originalni naslov preimenovan u „Poslednji rez” za internacionalno („Final Cut”), odnosno „Rez” („Coupe”) za frankofonsko tržište. Uz to ide i činjenica da je film snimljen mnogo pre početka rusko-ukrajinskog sukoba.

Odmah je jasno i da je reč o zombi filmu i autorovim poigravanjem sa ovim popularnim žanrom kojem nisu odoleli, recimo, ni Džim Džarmuš, ni Tim Barton, pa evo nije odoleo ni francuski reditelj Mišel Azanavisijus. Doduše, on svoj zombi film promišlja nekonvencionalno, pretvara ga u sitkom, odmiče se od žanra i publiku koja počinje da se pita šta zapravo gleda odvodi kroz „pametnu” zabavu optimističkog kraja.

Azanavisijusov film je zapravo film o snimanju zombi filma koji je rimejk jednog japanskog studentskog filma iz 2017. godine, a pre svega veliki omaž takozvanim uradi sam filmovima, njihovim autorima i filmskim ekipama, koji se oslanjaju na ogromnu ljubav prema filmu, sopstvenu energiju i dovitljivost, a ne na novac. Ovo je dakle omaž onim budžetski trećerazrednim, a žanrovski takozvanim treš filmovima koji se snimaju za jedan dan, a imaju svoje obožavaoce širom sveta. Unutar samog filmskog materijala toliko je toga posvećeno i rediteljima i producentima i glumcima (i njihovim međusobnim odnosima i sujetama i nesigurnostima), kamermanima i njihovim asistentima, rasvetljivačima, montažerima i kompozitorima filmske muzike... Konačno, i samim tvorcima zombi žanra. Iako ni stilski ni žanrovski nisu ni nalik, ima nešto što gotovo dirljivo povezuje Azanavisijusovog „Oskarom” nagrađenog „Artistu” sa „Poslednjim rezom”. I jedan i drugi su velike autorove posvete istorijatu pokretnih slika...

U prvih 32 minuta kroz taj jedan jedini kadar-sekvencu, gledamo klasičan niskobudžetski idiotarski i glup zombi film, u kojem se crvena farba iz kofa baca na glumce dok razluđeni filmski reditelj na njih urla nezadovoljan postignutim rezultatima. Posle odjavne šice tog „remek-dela”, koje nastaje po narudžbini japanske producentkinje u svrhu prikazivanja uživo (bukvalno kao direktan prenos sa samog snimanja) na nekoj popularnoj veb platformi, Azanavisijus filmsku priču vraća unazad. U realni svet glavnog junaka-reditelja Remija (sjajni Romen Diri), njegove supruge Nadije (Berenis Bežo – Azanavisijusova supruga u stvarnom životu), ćerke (starija Mišelova i Berenisina ćerka Simon), u isprepletene priče njegovog producenta, kamermana, inženjera zvuka, producenta, maskerki i šminkerki, garderoberki... Prvo mesec dana unazad, pa nekoliko nedelja unazad, pa sve do poslednjeg sata pred početak snimanja. Kroz ovakav retrospektivni filmski koncept mnogo šta postaje jasnije, smešnije, zabavnije, a autorova poruka se i znatnije širi. Tako proširena može da glasi: Kolektiv je jači od zbira pojedinaca, a ljudska avantura je ponekad zanimljivija i lepša od predmeta (filma) koji pravite.

Azanavisijusov film od danas kreće u bioskope širom Francuske. Za prikazivanje u Srbiji otkupila ga je distributerska kuća „Megakom film”. Ako me pitate kako ga je prihvatila premijerna publika na sinoćnom svečanom otvaranju, mogu da odgovorim sa: „Nemam pojma”, jer je ovaj kritički prikaz poslat u satima pre zvaničnog početka 75. Kanskog festivala. Da li je „Poslednji rez” zaista pravi izbor za uvek glamurozni i bombastičan kanski početak? Iskreno, i nije. Ali, razumem odluku festivalskog umetničkog čelnika Tjerija Fremoa. U selekciji u kojoj ove godine dominiraju francuski i belgijski filmovi i činjenicu da se otvaranje Kana podudara sa redovnom distribucijom, ovakav izbor ima neku logiku. Uz to ne treba zaboraviti da je Mišel Azanavisijus dobitnik nagrade „Oskar” i kao takav veliki ponos francuske nacije...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.