Četvrtak, 07.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crteži Save Šumanovića kao ishodište slike

Svih 78 njegovih radova u ovoj tehnici iz zbirke Narodnog muzeja Srbije, uz dve litografije, biće pred publikom od večeras
Једно од изложених Шумановићевих дела

U bogatom opusu našeg Save Šumanovića (1896–1942) posebno mesto imaju crteži i sačuvano ih je oko 400. Upravo će oni, i to svih 78 koji se nalaze u zbirci Narodnog muzeja Srbije, uz dve litografije, biti pred publikom od večeras u 18.00 sati u muzejskoj Galeriji Kabineta za grafiku, a u sklopu obeležavanja Međunarodnog dana muzeja. Postavka nosi naziv „Ishodište slike: crteži Save Šumanovića iz zbirke Narodnog muzeja Srbije”, autorka je Dragana Ljubenović i ona u razgovoru za naš list ističe podatak da su u ovom obimu oni mogli biti viđeni davne 1969, na postavci „Crteži Save Šumanovića iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu” i od tada ne. Eto razloga više da se ova izložba poseti.

Kako ističe naša sagovornica, fond Šumanovićevih crteža koji se nalazi u muzejskoj Kolekciji crteža i grafika jugoslovenskih autora 20. veka po broju radova premašuje sve druge muzejske i privatne kolekcije njegovih radova u ovoj tehnici. Čak i opus koji poseduje Galerije slika „Sava Šumanović” u Šidu.

Dragana Ljubenović: Uz minimalna grafička sredstva Šumanović je uspevao da verno „uhvati” određenu pozu koja je često bila zahtevna što za model koji pozira, što za njega kao umetnika

Budući da njegovo stvaralaštvo uvek podstiče interesovanje i potrebu za reinterpretacijom njegovog postupka, ova postavka ima značaj i zbog toga što je pri odgonetanju procesa nastanka njegove slike posebno zanimljiv crtež. Na izložbi će zato moći da se vide i reprodukcije pojednih njegovih slika kojima su crteži bili predložak – ukupno je 50 izloženih crteža u direktnoj vezi sa odgovarajućim slikama iz pomenute galerije u Šidu, kao i Galerije Matice srpske u Novom Sadu i u privatnom vlasništvu. Otud i sam izložbeni naziv – ishodište slike.

Interesantno je reći da u okvirima zbirki Narodnog muzeja samo jedan crtež obrazuje „par” sa slikom – to je njegova „Skica ženskog akta u sedećem položaju”, čiji su položaj i način kadriranja figure u potpunosti ponovljeni na slici „Sedeći ženski akt” iz 1934.

– Na radovima iz ove zbirke, posmatranim u međusobnoj vezi sa podudarnim ostvarenjima u ulju, preovladava utisak o nepromenljivom pristupu likovnoj problematici, dovodeći nas bliže slavnom majstoru iz Šida. Veoma marljiv i disciplinovan na studijama u Zagrebu, najbolji đak Lotove akademije u Parizu gde ulazi u stil postkubizma, vezujući se tako za dominantan izraz epohe, po konačnom povratku u Šid on objedinjuje prethodna iskustva u stil koji će sam nazvati ’kako znam i umem’. Sava Šumanović je uvek na temeljan i revnostan način prilazio slikarskom činu, u kojem je crtež konstantno ishodište i oslonac u građenju strukture, a neretko i tonskih vrednosti slike – naglašava Dragana Ljubenović i dodaje da su u kataloškom tekstu koji prati postavku crteži podeljeni prema stepenu dovršenosti.

– Tako su tu krokiji nacrtani gipkom, brzo izvedenom linijom, a da je pri tome dočaran čitav pokret. Uz minimalna grafička sredstva Šumanović je uspevao da verno „uhvati” određenu pozu koja je često bila zahtevna što za model koji pozira, što za njega kao umetnika. U brojnim primerima zapažaju se razrađene, anatomski tačne skice ženskih figura u različitim stavovima koje se prepoznaju uklopljene u kompoziciona rešenja, ponekad na višefiguralnim i monumentalnim ostvarenjima u ulju. Sa druge strane, grupu od deset radova različitih tematskih okvira čine crteži koji su prema stepenu dovršenosti izvedeni kao slika u „malom”, gde on rešava kompoziciju u potpunosti, dok šrafurama i različitim intenzitetom poteza određuje i tonske vrednosti potonje slike. Posebno se ističu crteži pejzaža rađeni olovkom u boji – objašnjava ona, naglašavajući da su oni zanimljivi i jer na njima postoje zapisi koji svedoče o tome kakvu je boju Šumanović planirao da koristi kad crtež bude pretočio u ulje.

– Zapisi o proporcijama tela i o boji mogu da se vide i na nekim aktovima, posebno to važi za odgovarajuće crteže za opus „Šidijanki”, kojih imamo 17. U našoj kolekciji su crteži za svaku od figura njegovih „Beračica”, a kuriozitet je da smo prilikom opsežnih konzervatorskih radova pred izložbu na poleđini jednog od crteža otkrili još jednu figuru koja do sada nije bila poznata niti publikovana – zaključuje kustoskinja.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.