Kako da imamo dovoljno struje, a da je ne uvozimo

U trenutku kada Srbija uvozi struju i ugalj i to po visokim cenama i kada već sada mora da planira dovoljne količine ovih energenata za redovno snabdevanje tokom naredne zime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u javnom obraćanju kao jednu od mogućnosti da se ovaj problem reši pomenuo i modularne reaktore, zahvaljujući kojima bi prestali ili bar smanjili uvoz električne energije.

Upitan o čemu je zapravo reč, mr Željko Marković, konsultant u „Diloitu” i jedan od bivših direktora u EPS-u, kaže za „Politiku” da su mali modularni reaktori SMR napredni nuklearni reaktori koji imaju kapacitet snage do 300 megavati. Njihova prednost je u tome što su znatno manji u odnosu na standardne nuklearne reaktore, i što su modularni što znači da se njihovi sistemi i komponente sastavljaju u fabrici koja ih proizvodi i potom transportuju kao jedinstvena celina do lokacije za ugradnju.

Druga prednost je u tome što se mogu postavljati na lokacijama koje nisu pogodne za veće, konvencionalne nuklearne elektrane. Oni su jeftiniji i smanjuju vreme izgradnje, a mogu se i postepeno graditi u skladu sa rastom potrošnje. U poređenju sa postojećim reaktorima, predloženi SMR projekti su jednostavniji, a koncept bezbednosti za njih se često više oslanja na pasivne sisteme. To znači da u vanrednim slučajevima nije potrebna nikakva ljudska intervencija, spoljna snaga ili sila da se sistemi isključe, što povećava sigurnost i bezbednost ove vrste reaktora, i time se eliminiše ili znatno smanjuje potencijal za nebezbedno ispuštanje radioaktivnosti u životnu sredinu u slučaju udesa.

– SMR projekti takođe imaju smanjene potrebe za gorivom. Elektrane zasnovane na ovim reaktorima puniće se gorivom na svakih tri do sedam godina, pa u poređenju sa jednom do dve godine kod konvencionalnih reaktora, to je jedna od njihovih prednosti. Njihova primena bi u Srbiji bila interesantna prvenstveno kao zamenske jedinice za klasične blokove u termoelektranama u cilju tranzicije ka dekarbonizovanoj budućnosti – objašnjava naš sagovornik.

Tako bi blokovi u TENT A, koji su pri kraju tehnološkog veka, mogli biti zamenjeni SMR. To bi znatno smanjilo i vreme gradnje i razvoja projekta, jer već postoji razvijena ostala infrastruktura potrebna za rad jedne elektrane. Ova vrsta reaktora još nije doživela komercijalnu primenu i veliki broj javnih i privatnih institucija aktivno učestvuju da se SMR tehnologija realizuje u ovoj deceniji.

Upitan da li je ovde reč o čistoj energiji, odgovara da jeste, jer pri proizvodnji struje iz nuklearnih reaktora ne postoji emisija gasova „staklene bašte” u atmosferu. O troškovima proizvodnje iz ovog tipa elektrana kao i o njihovoj ceni je rano govoriti, budući da još nema komercijalnih elektrana (sem pomenute u Rusiji), pa tako ne možemo da sa sigurnošću pričamo o ceni razvoja projekta elektrane i trošku proizvodnje struje. Što se tiče njihovog kapaciteta, upotrebom više modula, moguće je zadovoljiti potrebe za električnom energijom u Srbiji, navodi Marković.

– Postoje naši stručnjaci koji se bave nuklearnom energetikom i radom u elektranama u svetu, ali budući da ne školujemo naše kadrove, u prvo vreme bismo morali da koristimo stručnjake iz drugih zemalja. To svakako nije problem i za odgovarajuću platu i uslove sigurno ćemo moći da zaposlimo kadrove iz inostranstva dok se ne obrazuju naši stručnjaci – naglašava Marković.

Što se tiče infrastrukture, potrebna je ista ona koja je neophodna za svaku elektranu. Bez obzira na to da li bismo se sada priključili nekom od postojećih projekata, i ušli u izgradnju elektrane sa SMR, ona bi mogla da bude operativna tek za 10 godina, zaključuje naš sagovornik.

​Ruska plutajuća nuklearna elektrana je prva na svetu sa SMR

Ruska plutajuća nuklearna elektrana „Akademik Lomonosov”, prva je nuklearna elektrana sa SMR na svetu koja je počela sa komercijalnim radom u maju 2020. godine, i proizvodi energiju iz dva SMR-a od 35 megavati. Drugi SMR projekti su u izgradnji ili u fazi licenciranja u Argentini, Kanadi, Kini, Rusiji, Južnoj Koreji i Sjedinjenim Američkim Državama. Više od 70 komercijalnih SMR-a se razvija širom sveta, a njihova ekonomska konkurentnost tek treba da se dokaže u praksi nakon što se primene.