Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Skuplje zaduživanje je pretnja javnim finansijama

Još nema potvrde da se Srbija može suočiti sa problemima u zanavljanju duga zato što nije uvela sankcije Rusiji, a test za to je prodaja obveznica na međunarodnom tržištu
(Новица Коцић)

Srbiji ne preti recesija, javne finansije su stabilne, izjavio je pre nekoliko dana predsednik države Aleksandar Vučić. Problem je to što je jeftinom novcu došao kraj, a za Srbiju je važno da u narednom periodu, ne rušeći državu i poresku politiku, ne pređe 60 odsto javnog duga u BDP-u. Međutim, Srbija se može suočiti sa problemima u refinansiranju duga zato što nije uvela sankcije Rusiji, rekao je Vučić. Prethodnih meseci država se više razdužila nego što se zadužila, odnosno vratila je 188, a pozajmila 181 milijardu dinara. Ipak, minus u državnoj kasi raste, a deficit republičkog budžeta u prvom tromesečju iznosio je 72 milijarde dinara. Podsećanja radi, država već mesecima prilikom prodaje obveznica na domaćem tržištu ima mali procenat realizacije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da ne zna na osnovu koje informacije je predsednik države došao do procene da se Srbija može suočiti sa problemima u refinansiranju duga zato što nije uvela sankcije Rusiji. Ne znamo da li je bilo pokušaja da se zanove neki dugovi pa to nije bilo moguće. To što mi na domaćem tržištu ne uspevamo da zanovimo dugove može da bude posledica niskih kamatnih stopa koje nudimo.

„Pravi test za to da li postoje neke političke prepreke za refinansiranje našeg duga je da mi na međunarodnom tržištu kapitala ponudimo kamate koje bi bile nešto veće od onih po kojima se zadužuje Hrvatska ili Mađarska koje imaju malo bolji kreditni rejting od nas. Na primer, za pola ili jedan procentni poen. Ako po tim uslovima ne bi uspeli da se zadužimo to bi značilo da postoji neka vrsta političke preporuke da se ne ulaže u srpske hartije od vrednosti. Ali ako mi nastavimo da pokušavamo da se zadužimo po kamatama koje su važile prošle godine to je potpuno nerealno, jer ignorišemo tržišne okolnosti. I činjenicu da je inflacija u Evropi velika i da su kamate na dug počele da rastu”, navodi Arsić. Dodaje da su kamate na dug koje mi nudimo na zvaničnim državnim aukcijama u Srbiji niske i znatno niže od inflacije u dinarima i evrima što znači da moramo da ih povećamo. Mi ove godine treba da refinansiramo 3,5 milijardi evra, plus za deficit, odnosno ovogodišnji minus u kasi, a koliki će nam biti još ne znamo.

„Moramo da računamo sa većim kamatama i skupljim zaduživanjem i da se suočimo sa stvarnošću. Nekada su povoljne međunarodne okolnosti uticale da se zadužujemo po niskim kamatama, a sada se to menja. Ne samo zbog krize u Ukrajini, već i zbog inflacije, jer nije ekonomski prirodno da se neko, na duži rok, zadužuje po kamatama koje su niže od inflacije. To znači da onaj ko kreditira gubi na kreditu i da dobije manju realnu vrednost nego što je dao”, objašnjava Arsić.

Smatra da bi Evropska centralna banka i ranije podigla kamate da nije rata u Ukrajini, ali će sada povećanje da odloži zbog recesije koja Evropi preti. Povećanje kamata neće moći da se izbegne, ali može da se odloži zavisno od razvoja situacije. Tvrdnje da se država više razdužila nego zadužila nisu tačne, jer nam dug raste, pojašnjava. Da smo se više razdužili dug bi se smanjio. Na to mogu da utiču kursne razlike, promene između dolara i evra pa čak i kad se malo razdužimo to se ne vidi. Međutim, naš dug raste i mi smo se dosta zadužili od početka godine.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, napominje da će uslovi zaduživanja i refinansiranja biti skuplji u budućnosti. Refinansiranje više nije povoljno, nije ni atraktivno kao u vreme korone kada je bilo moguće produžiti ročnost uzimanjem zajma sa nižim kamatama. To više nije moguće. Postoji pritisak da kamate na dug rastu. Rizik za javne finansije se povećava i urgentno je potrebna opreznost i za buduće projekte i za sve druge rashode. Deficit u budžetu raste, a nastaje, kao i kod drugih zemalja, zbog troškova za energiju. Pitanje je da li će biti daljeg pogoršanja cena energije.

„Mi nemamo rizik prelaska javnog duga iznad 60 odsto BDP-a, ali naša zaduženost od 55 ili 60 procenata je teža od nečije od 80 ili 90 odsto, ako je tom nekome kreditni rejting viši, samim tim i kamate niže. Na primer prinos na Hrvatske obveznice je dva puta niži nego na naše. To što su oni zaduženiji ne znači da su u lošijoj poziciji, to je samo jedan pokazatelj koji potvrđuje opterećenost dugom”, objašnjava Nikolić.

Na nivou Evrope čiji se ekonomski izgledi reflektuju na nas, fiskalnu poziciju kvari nagli rast prinosa na državne hartije od vrednosti, odnosno cena zaduživanja. Nema više jeftinog novca, niti će ga narednih godina biti, kaže Nikolić. Deficiti će se mnogo teže finansirati. Trenutno je na finansijskim tržištima prisutna pojačana osetljivost. U uslovima inflatornih pritisaka, koje beležimo od sredine 2021, trend rasta kamatnih stopa neposredno se odražava na rasta prinosa na državne hartije od vrednosti. Prinos na 10-godišnje referentne obveznice evropskih država početkom maja 2022. već je dostigao (ili nadmašio) nivo od pre pet godina. Prinos na nemačke 10-godišnje obveznice je premašio jedan odsto, što je nivo koji nije viđen od 2015. godine, odnosno od vremena grčke dužničke krize.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mislilac
U martu "imamo para", u maju "nema jeftinog novca", do toga da ce biti problema sa "javnim finansijama". Bas divno.
slobodan
Doslo vreme da se svedu racuni.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.