Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko je izgubljeno zbog izgradnje „Đerdapa”

Хидроелектране „Ђердап” (Фото Д. Јевремовић)

Izgradnjom hidroenergetskog i plovidbenog sistema Hidroelektrane „Đerdap 1”, šezdesetih godina prošlog veka i „Đerdapa 2” sedamdesetih izvršen je megalomanski komunistički investicioni poduhvat i najveća eksproprijacija u Evropi, nepoznata u civilizovanom svetu. Sve plodno zemljište izvrsnog boniteta, duž čitavog toka reke Dunav od Dobre do Mihajlovca krajinskog, potopljeno je u dužini od oko 150 kilometara. Šta je učinjeno, šta je nestalo, osim zemljišta? Flora i fauna, trajno je izgubljeno mrestilište za morunu, ribu od koje se dobija kavijar. Klimatski uslovi su poremećeni, nestala su naselja Dobra, Donji Milanovac, Mosna, Golubinje, Tekija, Sip, Davidovac, Brza Palanka, Mihajlovac...

Ova živopisna naselja bogata kulturno-istorijskim, etničkim sadržajem trajno su izgubljena, kao i sve ade i ostrva, od kojih su najpoznatiji ostrvo Poreč, središte Porečke nahije, i Ada Kale, s pretežno turskim stanovništvom. Jesu izgrađena druga naselja, ali arheološko blago je trajno nestalo. I još mnoga neotkrivena i neistražena. Arheološko nalazište Lepenski Vir je dislocirano, ali je izgubljena autentičnost, baš kao i Trajanov put, a sa time i oznaka – „Pod zaštitom Uneska”.

A šta reći o ljudima i njihovim emocijama? Nenadoknadivo i neopisano. Ljudskoj civilizaciji nepoznato. Niko nikad nije evidentirao koliko je ljudi umrlo od tuge u tom periodu. Niko nije ni razmišljao o tome. Bilo je to klasično uništenje jednog velikog područja Srbije, i to samo zbog 20 odsto učešća električne energije u ukupnom iznosu proizvodnje struje.

Šta se kasnije dešavalo? Nova naselja su podignuta, uglavnom na brdovitom terenu, jer ravnice skoro više nije bilo. Donji Milanovac je podignut na klizištu. Izgrađena je infrastruktura, putevi, ponegde fabrike i hoteli, ali su svi ili propali, ili su u fazi propadanja. To dokazuje da je zemljište najveće bogatstvo. Trajni „rudnik hrane”.

Vodena masa koja je uzdignuta i na momente podseća na more, ne samo da nije iskorišćena, nego je unazađena. Naša „bela” putnička flota uništena je još sredinom osamdesetih godina prošlog veka s obrazloženjem da je nerentabilna. Kao da je železnički saobraćaj rentabilan. Najveći apsurd je da mnoga brdsko-planinska staništa nisu dobila struju, iako su nadomak brane.

Ne treba ni polemisati o tome koliko je izgubljeno. Samo treba poželeti da se nikome i nigde takav apsurd ne dogodi. Jer priroda je trajna i zarad opstanka čovečanstva mora se sačuvati.

Siniša Stojčić,
pravnik

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragoljub
Mnogo se izgubilo a mnogo se i dobilo. I Srbija i Rumunija i Evropa su dobili prohodnošću Dunava. A struja... Da nam je još 4 Đerdapa pa da pevamo. I kakve to sve ima veze sa komunizmom...
milan zaviša
A koliko u Srbiji ima ne obrađenog i zapuštenog zemljišta..
Djole
Da nije uradjeno sad bi struja bila bar 50 posto skuplja jer bi se manjak morao uvoziti. Kamo srece da je zavrseno jos par onih hidroelektrana sto je planirano.Sto se tice ekspropijacije naravno treba se nadohnaditi i komunisti su to uglavnom radili makar i polovicno.
енергетичар
Да ли сте се запитали колико је добијено? Годишња производња ХЕ Ђердап покрива око 20% потреба Републике Србије, и уделује са око 60% у производњи из извора обновљиве енергије у РС. И замислите... Након почетне инвестиције, та енергија је бесплатна! Тренутно је у плану још неколико већих пројеката. На пример ХЕ Ђердап 3 и РХЕ Бистрица. Надам се да ћемо моћи као друштво да се изборимо са изазовима који следе и да проценимо шта су нам приоритети. Романтизам или техноекономске анализе.
Miki
Ljudi na svetu, ima nas sada već blizu osam milijardi. Prostora treba, treba energije, treba poljoprivrednog zemljišta... Za planetu Zemlju bi bilo najbolje da nas nema. Ili bar da se na razmnožavamo dalje, da nas konstantno ima 1-1.5 milijardi. Al' šta ćemo, tu smo, množimo se.
Dragomir Olujić Oluja
Davno je izračunato da pod optimalnim uslovima – da nema kapitalizma, privatne svojine i profita kao generator „razvoja“, privatnog prisvajanja društveno proizvedenih dobara... – Zemlja može da „izdrži“ 155 milijardi ljudi! (Svi današnji stanovnici planete sa za proizvodnju hrane dovoljnih 700 m2 po osobi mogu da stanu na teritoriju Irana!)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.