Generalštab kao memorijalno-kulturni centar

Trećenagrađeni rad – autori Bogdan Đokić, Marta Komljenović i Isidora MilojevićAleksa Bogdanović, Ilija Srdanović i Aleksa Rašić rođeni su kada su NATO rakete u dva navrata 1999. bombardovale kompleks Generalštaba, a danas su oni studenti prve godine master studija Arhitektonskog fakulteta koji su ponudili lek za rane koje niko već 23 godine ne uspeva da sanira u Ulici kneza Miloša. Idejno rešenje ovog tima budućih arhitekata pobedilo je na studentskom konkursu za rekonstrukciju zgrada Generalštaba priređenom povodom obeležavanja 125 godina od rođenja Nikole Dobrovića, jedne od najznačajnijih ličnosti srpske i jugoslovenske arhitekture i projektanta ansambla zgrada A, manjeg objekta, i B, većeg zdanja sa kulom. Glavna tema studentskog dvostepenog takmičenja koji je raspisao Arhitektonski fakultet bio je objekat A, više oštećen i čijih je 5.000 kvadratnih metara porušeno pre sedam godina.

Osnov za uklanjanje tog dela kompleksa poslužio je elaborat resornog ministarstva kojim je, kako je tada objašnjeno, utvrđeno da se on ne može obnoviti i da predstavlja opasnost za bezbednost ljudi i saobraćaja.

Zato su dvojica Aleksa i Ilija tom prepolovljenom objektu po sredini dodali novi povezavši ih i zgradu A, prostornog svedoka NATO agresije, pretvorili u memorijalno-kulturni centar. Levom starom delu tog objekta vratili bi originalnu fasadu, dok bi desni prema Nemanjinoj ulici ostavili razrušen i obukli bi ga u staklo. Prizemlje i prva dva sprata rezervisani su za memorijalni centar – sećanje na bombardovanje Beograda, dok bi na višim spratovima bili galerijski i prostori za radionice i kulturne manifestacije, kaže Aleksa Bogdanović.

– Novi objekat osmislili smo tako da njegove platforme imaju rupe. Kroz njih biste sa partera mogli da vidite nebo, odnosno one simbolizuju rakete koje su prošle kroz objekat. I osvetljenje tog umetnutog kubusa sa ošupljenom fasadom i staklenim panelima bilo bi takvo da iznova evocira sećanje na te strašne eksplozije – objašnjava Bogdanović.

On kaže da je njegovom timu ovaj konkurs bio izazov jer je reč o rekonstrukciji spomenika kulture i objekta koji je značajan za našu zemlju i da im je bilo zadovoljstvo da učestvuju u toj javnoj arhitektonskoj utakmici.

– U prvom krugu konkursa za koji smo imali mesec dana polovinu tog vremena proveli smo u razgovorima i promišljanju kakvo rešenje da ponudimo, a da ne narušimo autentičnu Dobrovićevu ideju i te objekte koji iako značajno oštećeni imaju vrednost – ističe Bogdanović.

Svi učesnici konkursa kojih je bilo 20 biće nagrađeni sa po dva ESP boda za vannastavne aktivnosti, izuzetak je sedam timova kojima je žiri dodelio prvu, drugu i treću nagradu i četiri rada pohvalio. Oni mogu da računaju na po tri ESP boda. Rezultati će, osim toga, biti i javno promovisani: svi radovi biće predstavljeni na izložbi u okviru manifestacije BINA i prezentovani u katalogu konkursa.

On jeste bio samo studentska vežba, ali bi mogao da bude i podstrek na konačno rešavanje tog arhitektonsko-urbanističkog problema.