Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Zašto si tako mlad osedeo

Tek uveče, kad smo stigli u logor shvatio sam njegovu primedbu o kamuflaži. Pogledao sam se u ogledalo i nisam mogao sam sebe prepoznati. Kosa mi je tog dana posedela. Bio sam beo kao sneg na Treskavici.
Фото Пиксабеј

Iskoristio sam sunčani i lep martovski dan da se provozam vozom od Roterdama do Amsterdama. Ovo je prvi dan kad su ukinute i poslednje mere protiv korone u Holandiji. Prestala je obaveza nošenje maski u javnom prevozu. To me je posebno inspirisalo da krenem vozom ka mom „selu” zvanom Amsterdam.

Namerno sam izabrao spori voz (sprinter) koji staje u svakoj stanici da bih video što više i da bi duže uživao.

Voz je klizio nečujno kao da ne ide po šinama već po najfinijoj svili. Kolosek je ukopan u zemlju tačno onoliko da nam pašnjaci budu u visini očiju. Posmatrali smo ih kao da se pred nama smenjuju sekvence na ogromnom filmskom platnu. Svi putnici su okrenuli glavu ka prozoru.

(EPA EFE - R.D.V.)

Na ogromnoj livadi raždžilitale su se šarene krave. Sve debele i vimaste. To im nije smetalo da se urnebesno raduju i zabadaju rogove u nekakvu gomilu peska. Pustili su ih napolje posle duge zime. Otuda i ta radost i snaga da skaču kao da su košute a ne krave muzare.

Na kraju livade par konja okrenulo im je leđa, kao da su hteli da im kažu: „Glupače jedne, mi smo celu zimu napolju pa ništa.”

Preko kanala stado ovaca posmatralo je ovu scenu sa iskrenutim glavama.

(Piksabej)

Nisu mogle čudom da se načude. Možda zato što su sve to mlade ovce koje prvi put vide šarene krave kako skaču po livadi.

Voz dođe do prve veće stanice, Delfta, mesta sa lepim crkvama, uskim ulicama i malim svetlim radnjama. Od Delfta do Laj Dena nema više prirode, samo zgrade i naselja uz samu prugu. Zato sam otvorio knjigu naravno, naravno na ćirilici, da ne zaboravim maternji jezik, a i da bi mi vreme brže prošlo do Lajdena.

Preko puta mene je sedeo koščat čovek, pravi dinarski tip. Teško mu utvrditi godine, a kosa mu je bila srebrnasto seda kao da je bio ceo vek italijanski sudija u  Palermu. Obrve i oči su bile crne kao ugalj. Pogledao me je u oči, bistro i znatiželjno rekavši na srpskom: „Dobar dan!”

Otpozdravio sam mu i upitao zašto je tako mlad osedeo.

(Piksabej)

Prešao je odmah na stvar znajući da nema mnogo vremena za svoju priču. U Amsterdamu ima avion za Beograd.

„Došli smo iz bitke na Treskavicu da pomognemo gardistima koji se dva dana  borili da osvoje dve kolibe pune Alijinih islamista. Te kolibe su do pre neki dan bile naše. Sećam se kao da je juče bilo. Moja artiljerijska jedinica, bolje reći vod, nedeljama nije izuvala čizme. Sa njima smo spavali da bismo mogli na vreme stati u prvu liniju, u boj.

Bio je ljuti mraz. Iz nosa su nam curele zelene sline. Sa ove strane obronka na Treskavici jasno se videle kolibe kao na dlanu. Tik do njih su ležali gardisti iza busenja zemlje ili kojeg kamena i satima pokušavali da isteraju napolje islamiste. To je bilo gotovo nemoguće jer su kolibe visoko iznad njih odakle su lako kontrolisali situaciju ispod. Naravno preko nišana.

Moj prethodnik koji je određivao koordinate i izdavao naređenja za granatiranje nije se proslavio. Granate su mu prebacivale kolibe za čitav puškomet. Tek kasnije mi je bilo jasno čega se bojao. Ceo vod je uzviknuo: `Laloviću šta čekaš`?

Nevoljno sam uzeo rukovku sa položajem haubica 105. dao sam popravke i komandovao da osnovno oružje ispali jednu granatu. Samo što sam to naredio i granata je počela da pišti. Pao sam na leđa u sneg. Uhvatio me je užasan strah da ću možda pogoditi gardiste koji su ležali odmah ispod kolibe. Pao sam kao da me je osamario treskavički medved.

(EPA EFE - St.)

Posle nekoliko trenutaka prišao mi je momak velik kao planina i crven u licu od mraza. Podigao me je ko slamčicu iz snega i poljubio u oba obraza. Pogodio si prvu kolibu. Otišla je u materinu, sad trebaš i drugu.

Ispalio sam i poslednju granatu koja je pala u „temelj” druge kolibe. Prišao mi je najbolji drug i čvrsto zagrlio sa suzama u očima. Rekao je da sam se dobro kamuflirao i zato sam pogodio neprijatelja.

Tek uveče, kad smo stigli u logor shvatio sam njegovu primedbu o kamuflaži. Pogledao sam se u ogledalo i nisam mogao sam sebe prepoznati. Kosa mi je tog dana posedela. Bio sam beo kao sneg na Treskavici.”

Tu je zagrmeo zvučnik u vozu 'Amsterdam - Sipol', stanica ispod aerodroma. Lalović je zgrabio svoju tešku torbu i sa sve njom mi je čvrsto stegao ruku. Izleteo je napolje kao iz puške. Valjda iz straha da ne zakasni na avion.

Voz je produžio dalje. Nisam stigao da pitam čoveka kako mu je ime. Kod koga je bio u poseti. Ili bar da uzmem broj telefona da bi potanko zaokružio ovu neobičnu priču.

Ipak, bio sam zadovoljan i srećan. Jer pravi heroji putuju vozom.

 

Tornado, Holandija

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  [email protected]
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 
 

 

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zmi zmi
Gde vi citate tu medicinu? Hiljadama ljudi se to dogodilo. Jel vi optuzujete coveka da laze? Tuzno.
Beogradjanin-Istrijan-Schwabenländle
Нико још није нигде на свету оседео преко ноћи, то су приче за малу децу. У медицини непознато.
Posmatrac
Ako je u ''mediicinii'' nepoznato,to ne znaci da je nepoznato u literaturi i stvarnom zivotu.
Autor price
@Zvonko,postovani-imao sam druga u vojsci(Roma iz Skoplja)koji je svoj maternji Jezik pisao srpskom Ciriilicom.To je bilo interesantno ali nije ni malo licilo na srpski Jezik.Hocu reci Cirilica i srpski Jezik je jedno te isto biice.
Autor price
@Zvonko,ne radi se o patriotizmu vec o bazi srpskog Jezika koji se najbolje artikulise na Cirilicii.Doduse mozemo ga pisatii i sa kineskim znakovima no,slozicete se to niije iisto.
zvonko
"Zato sam otvorio knjigu naravno na ćirilici, da ne zaboravim maternji jezik"Tehnička greška jer jezik ne uvjetuje pismo.Razumijem autora da je htio ostaviti jači patriotski dojam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.