Dosta s pucnjavom na televizijama

Decenijama najviše gledam prvi program RTS-a, ali sve češće pomišljam da ovu naviku promenim. Najčešće, kako uključim televizor, ugledam žestoke tuče i pucnjavu. Na sve strane jurnjava automobila, upereni revolveri, eksplozije bombi... Ako nije reč o savremenim obračunima kriminalaca, onda se prikazuju serije kaubojskih filmova s uobičajenim sukobima konjanika, koji ustreljeni rafalima padaju naokolo kao snoplje. Pokušao sam da proverim kako je na ostalim televizijama. Ni tamo, u zabavnim delovima programa, nije mnogo bolje. Snajperisti nišane u buduće žrtve, sevaju noževi i čelične motke, progonjeni skaču sa spratova, odozgo bruje helikopteri... Slično je i u nekim domaćim serijama.

Sve ovo protiče u teškom vremenu, kada svetske siledžije i bogataši izazivaju ratove na sve strane, a pričaju o svojim dobrim namerama, demokratiji i ljudskim pravima. Dosta nam je takvog ponašanja, koje preti da uništi ne samo direktne protivnike, nego i čitavu planetu. Dajte da bar na televizijskim programima, za našu dušu, gledamo nešto lepo, zaista zabavno i prijatno.

Urednici, i na Prvom programu RTS-a, zaboravili su na postojanje prelepih narodnih i zabavnih pesama, da nam bar za te minute odvuku pažnju od svega lošeg što se naokolo zbiva. Za početak, predlažem da zavire u Kinoteku i prikažu brojne kultne domaće i strane filmove s ulogama Kirka Daglasa, Sofije Loren, Marlona Branda, Milene Dravić, Bate Živojinovića... Da neko od novinara porazgovara s legendom naše sedme umetnosti Mladomirom Purišom Đorđevićem, mojim Čačaninom, koji je ovih dana proslavio 98. rođendan. Da pogledamo njegovo „Jutro”, „Devojku”, „San”, „Podne”, „Kros kontri”... Da vidimo šta nam na Kustendorfu sprema Emir Kusturica... Nedavno sam, slučajno, ali tek skoro pred svitanje, na RTS-u video lepu reportažu o životu u Kini, najmnogoljudnijoj državi na planeti. A o čemu bi sve moglo, zanimljivom, u slici i reči, da se priča...

Nadam se da će neko od urednika javnog servisa pročitati ove redove.

Rodoljub Petrović,
Čačak