Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Javno zdravlje na udaru klimatskih promena

Sve je vidljivija veza između klime i kardiovaskularnih, respiratornih bolesti, karcinoma respiratornog trakta, dijabetesa...
Због све чешћих врелих дана више је и здравствених тегоба (Фото А. Васиљевић)

Kako klimatske promene utiču na zdravlje i šta lekari predlažu kad je reč o očuvanju životne sredine, bila je tema nedavnog onlajn panela koji je Institut za javno zdravlje Vojvodine organizovao povodom Evropske nedelje javnog zdravlja. Sve je vidljivija veza između klime i kardiovaskularnih, respiratornih bolesti, karcinoma respiratornog trakta, dijabetesa, uvećavanja vektorskih zaraznih bolesti. Zato statistika o prosečnom godišnjem povećanju temperature, kvalitetu voda, stanju vazduha, problemima sa odlaganjem otpada nije važna samo borcima za zaštitu prirode, već i  lekarima koji brinu o javnom zdravlju. Povećanje temperature jedan je od osnovnih elemenata koji se prati, a zavisi od korišćenja fosilnih goriva, rekla je dr Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

 Temperatura dalje izaziva sve promene na zemlji: utiče na nivo vode, vodostaja, poplave, različite toplotne udare, suše… Sve to dovodi do zagađenja vazduha kojem je izloženo 99 odsto populacije. Prisutan je, negde manje, negde više, problem sa vodosnabdevanjem, povećava se broj vektorskih zaraznih bolesti – upozorila je dr Sanja Bijelović.

Ona je dodala i da je u Novom Sadu trenutno na delu trend poboljšanja kvaliteta vazduha, ali da je i dalje prisutan, kao i u celoj zemlji, problem čestica prašine veličine 10 mikrometara. Dr Sanja Bijelović ukazala je i na rezultate najnovijih istraživanja koja pokazuju da se u istočnoj Evropi, pored individualnih ložišta, u vrhu liste zagađivača vazduha nalaze poljoprivreda i čestice prašine koje donose vetrovi, dok je saobraćaj pao na pet mesto.

– Novi Sad je izmestio težak saobraćaj van grada, uveo kružne tokove, povećao broj linija gradskog saobraćajnog prevoza na kojima vozila, umesto fosilnih goriva, koriste gas, povećava se i broj biciklističkih staza, prati se kvalitet vazduha. Ali trebalo bi da se insistira na ozelenjavanju grada, kao i na zaštiti od čestica prašine oko građevinskih objekata, kao i na podizanju kapaciteta upravljanja otpadom koje ne zavisi samo od lokalne samouprave - objasnila je dr Sanja Bijelović šta još treba Novi Sad da uradi kako bi unapredio javno zdravlje.

Klimatske promene posebno su izražene u gradskim sredinama koje se suočavaju sa smanjenjem zelenih površina na račun parking prostora ili novih stambenih jedinica, problemima migracije, bezbednim i kvalitetnim vodosnabdevanjem. Dr Dušana Avramović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda ističe da klimatske promene ne pogađaju sve gradove jednako.

– Što veći grad, to su veće i promene. Klimatske promene deluju na sve aspekte zdravlja, a ne samo po pitanju zaraznih bolesti. Od početka merenja temperatura u Beogradu, 14 od 15 najtoplijih leta su zabeleženi od 2000. do 2020. godine. Naša statistika je pokazala da postoji povećana smrtnost kod osoba koje imaju problema s respiratornim traktom, a starije su od 65 godina, kada je temperatura značajno viša.  Istovremeno u Beogradu se suočavamo sa sve toplijim letima, pa je od 2015. do 2021. tokom letnjeg perioda u glavnom gradu zabeleženo 60 tropskih dana i 42 tropske noći. Dakle, dva meseca su vladale tropske temperature. Odgovor na to dale su sve gradske službe kroz zajednički pristup tako što su određene zone osetljivosti i tamo se, kada dođe do toplotnog talasa, odmah postavljaju mobilne cisterne sa pijaćom vodom. Nažalost, nećemo imati prilike da se vratimo u prošlost i zato treba da prihvatimo da smo i kao ljudi i kao lekari deo prirode i životne sredine. Sve mere bez javne reči lekara preventivne medicine lako bi bile zapostavljene, recimo, vrlo lako bi se sve zaboravilo i svet bi se opet okrenuo fosilnim gorivima – istakao je dr Avramović važnost uloge lekara u očuvanju životne sredine.

Učesnici panela podsetili su i da je javno zdravstvo na prvom mestu kad je reč o svim promenama koje izaziva klima, a da je preventivna medicina nešto na šta se ne sme zaboraviti ni u jednom momentu. Glasnogovornici javnog zdravlja u stalnoj su brizi da li podaci koji prate – o kvalitetu vazduha, podzemnih i površinskih voda, nivou buke – stižu u vidu razumljivih informacija do građana.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владавина полуписмених
Термин "јавно здравље" неспретно је изведен из термина "здравствена заштита", који је био у основи свих државних завода, на пример Покрајинског завода за здравствену заштиту (становништва АП) Војводине, Републичког завода за здравствену заштиту (РС), те мреже градских и окружних завода. Раније, те установе су се звале хигијенски заводи, а сада је некоме пало на памет да називе преведе са америчког енглеског, па је "publiс+ health" уписао у Интеренет преводилац и добио термин "јавно здравље".
ANGLICIZAM
"Јавно здравље (дословним превођењем термина енгл. public health) или народно здравље је друштвено деловање којим се жели побољшати здравље и квалитет живота и продужути животни век целокупног становништва неке земље или простора на Земљи..." - Čudim se ja otkud najednom meni nepoznat izraz. Kad se već odomaćila "organska hrana" onda može i "javno zdravlje". Frajalica miko fo!
Земунац
Мени администратор није одобрио коментар на ту тему и питам се да ли ће и сада. Модерни политичари или ко већ одлучује о томе су променили појам ''народно здравље'' у ''јавно здравље'' да ли копирајући Енглезе, или их је термин ''народно'' подсећао на комунисте. У сваком случају не знају да су термин ''народно здравље'' код нас увели још др Милан Јовановић Батут и његови савременици и да је он много старији од 1945. године.
tajni građanin
Јавно здравље... Prvi put čujem za taj termin. Postoji li i nekakvo tajno zdravlje?
Za gadjenje
Ma, jok, bre, nista nije tacno sto tvrde strucnjaci, jer su glavni zagadjivaci svetski volovi i krave, narocito one vrste koji su propagirane kao oplodna i veliko mlecna grla. Sve zivo na ovom svetu su zagadjivaci samo nisu razno razna sokocala, poput najnovijih satelita koji zrace, aviona koji ispustaju "meleme" po svetu i najnoviji tipovi raznovrsnih raketa koje u sebi nose razdrazujuca hemijska i druga sredstva koja uticu na raspolozenje svetske populacije. Mozda je to "sreca" u nesreci?
Gordana
upravo si dobro rekao volovi i krave se ubrajaju medju glavne zagadjivace jer emituju metan, azot suboksid koji snazan GHG!
Gordana
novinarka V Arandjelovic se vec dokazala sa netacnim tekstovima. ne znam da li ona to namerno pise ili nije dovoljno informisana. Primera radi za Cutu je napisala hvalospeve u serijalima, te je u poslednjem hvalopsevu napisala da je zavrsio fakultet dramskih umetnosti i da je radio u Bitefu. To su tkave dezinformacije jer covek nije zavrsio FDU, dosao do druge godine a u bitefu nikada nisu culi za njega. Toliko o nezavisnom novinarstvu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.