Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Švajcarsku formulu” treba prilagoditi stanju ekonomije

Kada bi penzije pale ispod 9,5 odsto BDP-a ova formula bi propisivala usklađivanje 75 procenata sa rastom zarada i 25 odsto sa rastom cena
(Фото Н. Марјановић)

Preporuka predstavnika Fiskalnog saveta (FS) data pre više od godinu dana kako da se nadogradi postojeća „švajcarska formula” prema kojoj se sada penzije usklađuju 50 odsto s rastom zarada i isto tolikom sa rastom inflacije i dalje je aktuelna, potvrdio je nedavno za naš list Nikola Altiparmakov, član FS. Kada bi vlada odlučila da se indeksacija penzija uskoro promeni, imali bismo gotovo rešenje koje pri tome ne bi ugrozilo finansijsku stabilnost zemlje, niti kasu penzijskog fonda u koju se od januara do aprila ove godine slilo za oko tri milijarde dinara više od predviđenog finansijskog plana, a što znači da država sve manje dotira iz budžeta Fondu PIO za isplatu penzija.

Kako se navodi u izveštaju FS-a u delu nadogradnje „švajcarske formule” bilo bi ispravno da se učešće inflacije i rasta zarada ne fiksira unapred već da se prilagođava stanju ekonomije. Što znači u dobrim vremenima povećalo bi se učešće zarada, dok bi se tokom kriza smanjivalo (i posledično povećavalo učešće inflacije).

Prednost nadograđene „švajcarske formule” bila bi u bližem praćenju privrednih tokova čime se podržava budžetska stabilnost tokom perioda krize, odnosno izlazi u susret društvenim očekivanjima za većim stepenom usklađivanja penzija tokom perioda brzog privrednog rasta. Upravo su ova očekivanja za većim rastom penzija tokom privredne ekspanzije prethodnih godina bila povod vladi da počne da razmatra mogućnosti za nadogradnju „švajcarske formule”.

Međutim, da bi formula za indeksaciju penzija bila kredibilna i finansijski održiva mora se dosledno primenjivati i u dobrim i u lošim vremenima. Verujemo, navodi se u ovom izveštaju, da je sistem takozvanog automatskog stabilizatora adekvatan pristup za nadogradnju „švajcarske formule”.

Budući da rashodi za penzije u uporedivim državama Istočne Evrope najčešće iznose između devet i deset odsto BDP-a, ekonomski je opravdano ciljati učešće penzija u srpskom BDP-u od deset odsto. Tako bi se „švajcarska formula” kao do sada primenjivala sa učešćem 50 odsto inflacije i 50 procenata rasta zarada dokle god se rashodi za penzije kreću u okviru od 9,5 do 10,5 procenata BDP-a. Kada bi penzije izašle izvan ovog koridora, razmera inflacije i zarada u „švajcarskoj formuli” bi se menjala tako što bi se povećavalo učešće zarada kada su penzije ispod ciljanog koridora i simetrično bi se povećavalo učešće inflacije kada su penzije iznad.

Konkretno, navode iz FS-a, kada bi penzije pale ispod 9,5 odsto BDP-a „švajcarska formula” bi propisivala usklađivanje 75 odsto sa rastom zarada i 25 procenata sa rastom cena. Dok bi se penzije usklađivale 100 odsto sa rastom zarada u slučaju da rashodi padnu ispod devet procenata BDP-a.

Sa druge strane, penzije bi se usklađivale 75 odsto sa inflacijom i 25 procenata sa zaradama kada njihovo učešće pređe 10,5 odsto BDP-a i 100 procenata sa inflacijom kada premaše 11 odsto BDP-a.

„Švajcarska formula” ovakva kakva je sada podrazumeva da se penzije indeksiraju sa kombinacijom inflacije i rasta zarada kako bi se zaštitila njihova realna kupovna moć, s jedne strane (inflacija), i kako bi se omogućilo da standard penzionera prati privredni rast i standard zaposlenih, s druge strane (rast zarada). Na ovaj način podržava se princip međugeneracijske solidarnosti koji je osnov za uspešno funkcionisanje javnih penzijskih sistema, ali je potencijalni njen nedostatak fiksirano učešće inflacije i plata, bez obzira na stanje ekonomije. Važno je istrajati na doslednoj primeni „švajcarske formule” i njenoj adekvatnoj nadogradnji koja bi se primenjivala i u lošim i u dobrim ekonomskim prilikama, zaključuje se u izveštaju FS-a.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko
Pa bili su izbori glasali su da su zadovoljni.. U čemu je sad problem malo vam je 17 000?manje jedite više setajte...
Zlatko
Пензијe за 10 година (2021. годинa у односу на 2011. годину) нису имале реалан раст, односно 2021. године биле су чак реално мање 1,23 % него 2011. године. Пензије су у у првом тромесечју 2022. године реално 3,0 % мање него у 2021. години.
vox ex populi
Usklađivanje bar 2 puta godišnje.
Penzioner u najavi
Ceo sistem je pun nelogicnosti. Neko radi samo 15 g. uplacuje min. doprinose i dobije garant. penz. od 17.000 din. Neko radi 40+ g. sa istim doprinosima i sledi mu penzija od ~18.000 din. Prvi je radio ~3x krace i uplatio ~3x manje, a penzija mu skoro pa ista kao ovog drugog. Drzava pravi budalama radnike, a favorizuje neradnike i zgubidane. Ovakvo postupanje ce uskoro drasticno smanjiti priliv para u PIO, jer ce svi raditi samo 15 g. legalno, a ostatak staza "na crno" sa bruto platom na ruke.
Šipak Marmelada
Svi tekstovi na temu penzija i penzionera svode se na nekakva "razmatranja iluzije zvane švajcarska formula" i nema nikakvih konkretnih koraka da se nešto učini da se penzioneri bar malo obeštete bilo usklađenjem penzija sa dvocifrenom inflacijom, bilo vraćanjem bar dela otetog novca umanjenjem penzija tokom četiri godine i tako ublaže muke penzionera. Znači sve je čista demagogija i populizam aktuelnih vlastodržaca koja se pravda situacijom "više sile" zbog rata u Ukrajini.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.