Putuj, Evropo, bez Crne Gore

Od napuštanja Velike Britanije EU i odbijanja usvajanja novog Ustava EU koji je težio kreiranju federacije evropskih država, svi ozbiljni poznavaoci procesa su tvrdili da je to početak kraja EU u ovom formatu.

Gubitak suvereniteta i utapanje u neki državoliki konglomerat gde bi neke birokratske korumpirane kreature upravljale njihovim državama, bez demokratskog legitimiteta i kontrole, bila je crvena linija koju većina Evropljana nije htela da pređe.

Eksperiment sa evrom je već u startu izazvao sumnje eminentnih političara i intelektualaca, pa je Vaclav Klaus odmah upozorio da je uvođenje zajedničke valute pogrešno jer bi prvo trebalo formirati jednu državu sa jednom vladom, parlamentom, budžetom, fiskalnom i socijalnom politikom.

Klaus je oštro kritikovao uvođenje evra i pokušaje federalizacije EU i prenošenja sve više elemenata suvereniteta sa država članica na nadnacionalne i naddržavne birokratske strukture u Briselu, za koje niko nije glasao.

EU je postala birokratska tvorevina kojom su upravljali krupni interesi korporacija, bez odbrambene i bezbednosne politike (koju su predali NATO) i bez spoljne politike (koju je kreirao Stejt department SAD).

Bregzit je označio i kraj proširenja EU na zapadni Balkan i istok. Zemlje članice su otvorile veoma oštre sukobe između sebe oko pitanja nadležnosti i odnosa EU sa vladama zemalja članica.

Već tada je bilo jasno da Crna Gora nikad neće ući u EU i da će se EU pre ili temeljno reformisati ili raspasti.

Više puta sam obaveštavao crnogorsku javnost da EU ima nameru da od ostatka Evrope formira 2. ligu EU , ili „EU sa Amazona” sa kojima će razvijati odnose u skladu sa sopstvenim interesima i potrebama.

I evo predsednik Makron i jedan od glasnogovornika porodica Rokfeler i Rotšild (za čije banke je radio pre politike) ovih dana je obelodanio novi plan za zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i druge zemlje koje su imale neke iluzije da će jednog dana postati članice EU.

Zanimljivo da Makron kao oblasti saradnje više ne pominje demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i standarde. On je rekao da će „evropska politička zajednica” biti otvorena za demokratske evropske nacije koje se pridržavaju njenih osnovnih vrednosti u oblastima kao što su politička saradnja, bezbednost, saradnja u energetici, transportu, ulaganje u infrastrukturu ili kretanje ljudi”.

EU će sa ovom „EU sa Alibabe” komunicirati na bilateralnom nivou, kad se za to ukaže potreba. Recimo, Makron bi jako voleo i želeo da mi sa zapadnog Balkana ginemo u ratovima koje bi oni otvorili u trećim zemljama, a oni bi nam slali oružje i opremu. Po ovom Makronovom planu EU više ne bi imala odgovornost za bujanje organizovanog kriminala, šverca, korupcije. To bi bila naša unutrašnja stvar.

Sarađivaće sa nama, ako budu imali interesa, oko energetike, infrastrukture, investicija, bezbednosti, kretanja ljudi (migracija) itd.

Kao nekad. Da mi budemo brana napredovanju Otomanske imperije? Da ginemo i stradamo dok Makron i evropska elita ispijaju šampanjac na Jelisejskim poljima. Pošteno! Evropski!

Znam da će ova vest teško pasti Abazoviću, DPS džuniorima, Bečiću, Mickeju Spajiću, mnogim NVO koji su godinama dan počinjali i završavali sa molitvama o EU. Je li teško, jeste. Mora li se, mora!

Sad kad ste 9. maja proslavili Dan Evrope, pripremite se da teška srca i duboko ožalošćeni organizujete i sahranu ili dženazu evropskom putu Crne Gore.

Možda da uzmete dan rođenja Mila Đukanovića ili Ranka Krivokapića ili dan kad je provaljena najznačajnija nacionalna institucija, poznata pod kodnim imenom „Skaj”. Nema više evropskog puta. EU vas ne želi. Suviše ste prljavi, zaostali, neobrijani, nedepilirani, bučni, religiozni, skloni mafijanju i švercu, korumpirani, zatucani u mitove iz prošlosti. Napravite neku vašu verziju EU i igrajte se evropskih integracija. Bilo bi dobro da se lepo igrate i da se ne svađate ili, ne daj bože, potučete. Ako se to i desi, nemojte dolaziti kod nas da vas mirimo. Imamo mi prečeg posla. Kako obezbediti gas za zimu, kako ograničiti cene energenata i struje, kako se boriti sa krizom hrane, socijalnim buntovima i recesijom?

Drago mi je što ste Dan Evrope proslavili onako kako dolikuje, blokadama i protestima na Cetinju, jer to će možda biti i poslednja proslava tog dana. Posebno je simbolično što je Ambasada EU u Podgorici poklonila prestonici više kitica cveća da zasade po Cetinju.

Sve je više ličilo na sprovod evropskog puta nego na proslavu Dana Evrope. Kao što je Balašević davno prognozirao i napisao „Putuj Evropo” , to se i desilo. Moraćemo da se okrenemo sami sebi i da tražimo unutrašnje snage i puteve za promene.

(Autor je predsednik Pokreta za promene i jedan od lidera Demokratskog fronta)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista