Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plan Brisela za spasavanje ukrajinskih žitarica

Jedna od ideja je da se blokirane crnomorske luke zamene rečnim na Dunavu i povećaju kapaciteti železničkog transporta
(Фото EPA-EFE/Sergey Dolzhenko)

Evropska komisija je u trci sa vremenom kako bi pomogla u dopremanju ukrajinskih žitarica koje su blokirane u silosima od kada je Rusija prekinula njihovo otpremanje preko crnomorskih luka. To bi, kako se navodi, umirilo rast svetskih cena hrane.

Plan Brisela je da se standardne rute silom prilika zaobiđu, a kao glavni partner nastojanja zapada da na globalno tržište vrati ukrajinsko žito pominje se Poljska čije su luke navodno već spremne za „specijalnu akciju”.

Kako prenosi „Politiko”, ovo podrazumeva povećanje kapaciteta u drumskom i železničkom saobraćaju, ali i nabavku brodova i obezbeđivanje besplatnih skladišta u državama EU gde bi se čuvali viškovi. Pre sukoba s Rusijom, Ukrajina je između 80 i 90 odsto primarnih poljoprivrednih proizvoda izvozila preko luka u Crnom moru. Tri četvrtine proizvodnje žitarica je ova zemlja izvozila, što je petina ukupnog godišnjeg izvoznog prihoda Ukrajine. Sada se procenjuje da je oko 40 miliona tona žitarica i dalje u silosima jer je onemogućen pristup najvažnijim lukama kao što su Odesa i Marupolj.

– Polovina ovih količina morala bi da bude izvezena do kraja jula. Problem koji pokušavamo da rešimo nije regionalni ili evropski već globalni – izjavila je tokom predstavljanja plana Adina Valean, evropska komesarka za transport. Razlog su, naravno, potrebe tržišta za žitaricama ali i oslobađanje silosa za novi rod iz julske žetve.

Da bi se u najvećoj mogućoj meri apsorbovale količine koje su prethodno išle preko ukrajinskih morskih luka, svi vidovi transporta moraju biti mobilisani do maksimalnog kapaciteta, navodi se u strategiji. Čini se da ova zamisao neće biti lako sprovodiva iz mnogih pa i tehničkih razloga. Kako ovaj list navodi „lakše je reći, nego učiniti”. Na graničnim prelazima u Ukrajini, Rumuniji i Poljskoj vagoni natovareni žitaricama čekaju i po dve nedelje. Ukrajinski vozovi koriste šire koloseke nego države EU sa kojima se graniči što komplikuje prebacivanje robe koja se otprema dalje na evropsko tržište.

Adina Valean je rekla kako je tražila od nacionalnih vlasti da daju prioritet izvozu žitarica u odnosu na druge isporuke i još jednom pozvala države EU da konačno odobre njen zahtev da se privremeno dozvoli da više ukrajinskih i moldavskih kamiondžija uđu u zemlje unije.

Postavlja se pitanje da li je na ovaj način moguće zauzdati cene hrane koje su otišle u crveno i zadaju brige evropskim potrošačima. Međutim, Valeanova odgovora da se Brisel ne bavi biznisom u izvozu hrane već da pokušava da obezbedi bolji transport i spoji ponudu s tražnjom.

Za prevoz 20 miliona tona žitarica, kako je već izračunato, potrebno je čak 10.000 barži i gotovo 300 velikih brodova. Jedna od ideja je da se uspostavi tranzit kroz Rumuniju: od ukrajinskih dunavskih luka (Reni, Izmail, Ust-Dunajsk) duž Dunava do rumunske luke Konstanca, gde bi se žito pretovaralo na morske brodove za isporuku potrošačima u drugim zemljama. Pominje se i izvoz preko bugarske luke Varna.

Prvi problemi se već pojavljuju – tranzit Dunavom u Rumuniju ograničen je nedostatkom kvalifikovanog osoblja na brodovima.

Istovremeno, Poljska se usredsređuje na povezivanje ukrajinskog izvoza sa sopstvenim baltičkim lukama, Gdinja i Gdanjsk. Poljska bi takođe logistički mogla da odigra ključnu ulogu u ovom poslu. Već se pominje formiranje ukrajinsko-poljskog preduzeća koje bi zajednički bilo angažovano na izvozu i isporuci žitarica i na svetsko tržište preko Evrope. Ipak stručnjaci sumnjaju da planirani teret može tek tako i u kratkom roku da se prebaci evropskom železničkom infrastrukturom.

Ruski portal Ukrajina piše da je u aprilu pretovar tereta u dunavskim lukama Ukrajine učetvorostručen na 850.000 tona. Nadležni veruju da se može povećati na više od milion tona mesečno, ali da rečne luke generalno nikako ne mogu da konkurišu morskim.

Šef UN za hranu Dejvid Bizli pozvao je sredinom protekle nedelje ruskog predsednika Vladimira Putina da otvori luke na Crnom moru „ako uopšte ima srca”. Ubrzo je usledila i poruka iz Moskve. Ukoliko bi Rusija poslušala apel Ujedinjenih nacija za otvaranje pristupa lukama na Crnom moru, onda bi trebalo da se razmotri ukidanje sankcija Rusiji, saopšteno je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sasa
Lazu spremaju se da otmu zito za sebe
Radmila P.
Rusi su pre bar tri nedelje iz okoline Harkova ukrali između ostalog i 40.000t pšenice i sve odvezli teretnim vozovima. Na netu imate snimke provala u radnje i krađe svega i svačega.
kim philby
bravo FSB. tako se to radi
Dragan D
Нешто ми овде није јасно. Ти Европљани у Украјину успевају (бар тако сами кажу) да доставе хилјаде тона оружја и муниције а не могу истим путем и истим средствима да врате то жито до својих лука па вози даље. Сад се нешто сетили јер су изгледа укапирали да им прича нешто не држи воду па дај сад кукњаву на другу страну. Ово ме подсећа на Сарјево деведесетих, кукњава о хуманитарним коридорима а кад Срби провере камионе они пуни муниције!
Djole
Brisel izvlaci zito iz zemlje u kojoj se vodi rat i gde se zetva verovatno nece obaviti ili na vrlo malim povrsinama i verovatno ce nastupiti glad. Ukraina ostaje bez nafte i goriva i za svoju vojsku mogu da zamislim kako je tek poljoprivrednim proizvodjacima. Najveca glad ce biti u Africi i Ukraini, Novorusiju ce snabdeti Rusija hranom ali ko ce snabdeti ostatak Ukraine? Ameri zaradjuju pare preko kredita na zajam i oruzija a ovi Evropski lesinari kupe mrvice profita na racun gladi u Ukraini.
Sputnjikovijada
Čista fikcija.
slavkoD
Koliko je Ukrajina bila drzava za licno bogacenje i pranje novca,tek sada mozemo da vidimo.Nego sve mi se cini i da Risija i Kina i Indija,imaju drugacije interese. Ako nema zita ko ce "kupiti"socijalni mir,npr u Jordanu,Egiptu.Maroku?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.