Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Turska energetska ofanziva u Crnom moru i Sredozemlju

Otkrivena nalazišta tečnog gasa čije se rezerve procenjuju na 540 milijardi kubnih metara, dok Ankara podvodna istraživanja nastavlja i u istočnom Mediteranu
(EPA/T.Oktren)

U jeku rusko-ukrajinske krize i igara u NATO-u i Evropskoj uniji oko uvođenja sankcija na uvoz ruskog gasa, u Ankari su na trenutak odahnuli: zvanično je potvrđeno da su ispod voda Crnog mora otkrivena ogromna nalazišta tog energenta i početkom iduće godine prve količine gasa trebalo bi da stignu do domaćih potrošača. Ankara je intenzivirala podvodna istraživanja i u istočnom Sredozemlju, gde su takođe kriju velike rezerve tog energenta.

„Odlučili smo da iz temelja rešimo energetsko pitanje zemlje. Nastavićemo istraživanja (u Crnom moru i Sredozemlju) sve dok ne postanemo izvoznik tečnog gasa”, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Kad je ruska armija u februaru upala u Ukrajinu, Ankara se našla na mukama pošto ima razvijene odnose s dve zemlje: odbila je zahteve NATO saveznika da Moskvi uvede sankcije pošto se plašila da će joj Rusija zavrnuti slavine na gasovodu, što bi bilo pogubno i za građane i za industriju. „Ne mogu da dozvolim da pate naši građani koji koriste gas iz Rusije. Mi iz te zemlje zadovoljavamo polovinu potreba za tim energentom”, objasnio je predsednik Erdogan zašto Turska, iako je jedna od vodećih zemalja NATO-a, nije uvela sankcije Moskvi. Igrajući na dve karte on se istovremeno založio za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i osudio „rusku aneksiju Krima” gde žive Tatari, Turcima blizak narod.

Prema najnovijim izjavama turskih zvaničnika, u Crnom moru su otkrivene rezerve gasa koje se procenjuju na oko 540 milijardi kubnih metara. „To je dovoljno da zadovolji potrebe za gasom u narednih 45 godina”, tvrdi potpredsednik vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), bivši premijer Binali Jildirim, preneli su mediji u Istanbulu.

U Ministarstvu za energetiku tvrde da će u jednom polju vađenje gasa početi već u prvom tromesečju 2023. godine. „U početnoj fazi dnevno će se proizvoditi deset miliona kubnih metara gasa. Za tri–četiri godine proizvodnja će se povećati na 40 miliona kubnih metara”, kažu u Ministarstvu za energetiku.

Ppiroda je bila škrta prema Turskoj: ona dosad nije imala svoje izvore nafte i gasa i te energente uvozi iz Rusije, Azerbejdžana, Kazahstana i Iraka. Ankara se neće zaustaviti na otkrićima gasa u Crnom moru. Zahvaljujući novoj tehnici, ogromne rezerve nafte i gasa su locirane i u istočnom Sredozemlju na prostorima od Libana, Izraela, Egipta, Republike Kipar do Grčke i Libije. Procenjuje se da u kiparskom nalazištu „Afrodita” ima 130 milijardi kubnih metara gasa. U Ankari smatraju da to prirodno blago podjednako pripada i Turcima koji su na severu podeljenog ostrva ilegalno proglasili svoju državu (Tursku republiku severni Kipar), koju je dosad priznala samo Ankara. Tome se protivi Nikozija, koja je član Evropske unije i Ujedinjenih nacija i insistira da se prethodno na ostrvu ponovo stvori jedinstvena država. U tome uživa podršku Ujedinjenih nacija, koje bez uspeha godinama posreduju na podeljenom Kipru. Grci se zalažu za stvaranje federalne države sa dve zajednice – grčkom i turskom, dok su Turci za dve samostalne države, što je u suprotnosti s rezolucijama UN.

Turska se zbog toga našla na udaru kritika Evropske unije, koja poziva Ankaru da poštuje međunarodno pomorsko pravo o razgraničenju ekonomskih zona. Ali u Ankari se za sada na to ne osvrću iako su ostali izolovani u regionu pošto su se u međuvremenu Izrael, Republika Kipar i Grčka dogovorili o zajedničkoj izgradnji gasovoda do potrošača zapadne Evrope.

„Turska se ne boji nikoga. Oni koji traže avanturu u istočnom Mediteranu dobiće naš pravi odgovor”, kaže potpredsednik republike Fuat Oktaj. Turski ratni brodovi su prošle godine oterali specijalne platforme za istraživanje nafte i gasa koje je bila angažovala Vlada Republike Kipar u Italiji (ENI) i Francuskoj (Total).

Ankara se nije na tome zaustavila. S vladom u podeljenoj Libiji, koja stoluje u Tripoliju, pre dve godine potpisala je ugovor o ekonomskom razgraničenju u vodama Mediterana između dve zemlje pošto su na tim prostorima takođe otkriveni gas i nafta. Oni su pritom zaobišli grčka ostrva – Krit, Lemnos, Lezbos, Hios, Parios i Santorini – kao da ne postoje, što je izazvalo proteste u Atini, kao i u Parizu, odnosno Evropskoj uniji.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Analiticar
Ako Turska resi energetske probleme onda ce moci da se ponasa kao svetska a ne kao regionalna sila. Tada nece biti zavisna ni od Rusije niti Amerike, pogotovo ako izgladi odnose sa zalivskim zemljama a na putu je da i to postigne.
M.Vulic
Mala Republika Kipar mora da cuti dok turska u njenim vodaMA trazi gas. A medjunarodna zajednica cuti.Dokle.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.