Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: KRISTOFER HIL, ambasador SAD u Srbiji

Nema trećeg puta – Istok ili Zapad

Nije dobro što Srbija toliko zavisi od ruskog gasa, a Amerika će pomoći Beogradu da dođe do drugih izvora energije
(Фото А. Васиљевић)

Bajden je rekao da me želi u ovom regionu, da želi nekog ko razume ovaj region. Međutim, stvari su se promenile za poslednjih 20 godina. I zato sam, kad sam rekao da ću ovde više slušati nego govoriti, to stvarno i mislio, odgovara novi američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil na pitanje šta mu je, kad je kretao u Beograd, poručio predsednik Džo Bajden.

Hil je na Balkanu postao poznat još devedesetih. Kao zamenik Ričarda Holbruka, učestvovao je na pregovorima u Dejtonu. Bio je i u Rambujeu i, na predlog tadašnje državne sekretarke Madlen Olbrajt, našao se i ulozi specijalnog izaslanika za Kosovo 1998. i 1999. Ovaj iskusni karijerni diplomata bio je ambasador i u Iraku, Južnoj Koreji, Poljskoj i Severnoj Makedoniji. Iako je već bio u penziji, Hil je prihvatio Bajdenov poziv da se kao poznavalac regiona vrati na zapadni Balkan, pa je krajem marta postao novi američki ambasador u Srbiji.

Kad ste stigli u Beograd, izjavili ste da ste upoznati s regionom, ali i da ste svesni da se mnogo toga promenilo. Nakon što ste ovde proveli neko vreme, šta mislite da je najznačajnije što se promenilo, a da je od značaja za srpsko-američke odnose?

Ne postoji bolji način da se opiše Srbija nego da se kaže da je to evropska zemlja. Za razliku od prošlosti kad se u Srbiji mislilo da postoji treći put, da Srbija nije ni Istok ni Zapad, da je nekako posebna, da ide svojim putem, sad većina Srba misli da postoje pravi put i pogrešan put i želi da izabere pravi put. U životu morate da pravite izbore, i ovo je takav trenutak. Postoji samo jedan put, i to je Zapad, to je Evropska unija. Morate da odlučite da li hoćete da imate samodovoljnu vojsku, da kupujete oružje iz različitih zemalja ili da se pridružite kolektivnoj odbrani. To treba Srbi da odluče, a ja mislim da i jesu odlučili da im je budućnost na Zapadu, a ne na nekom nedefinisanom Istoku. Sve ovo govorim i na osnovu onoga što čujem svakog dana od ljudi, ali i na osnovu izjava predsednika Vučića. Kad je reč o promenama, vidim i mnogo mladih ljudi koji rade u visokim tehnologijama u Srbiji i daleko više američkog biznisa ovde, ali sam i razočaran što problem Kosova još postoji.

Smatra se da je vaša prednost što poznajete region, ali opet, ljudi vas pamte i kao zvaničnika Klintonove administracije, koja ovde nije baš omiljena. Da li je to teret za vas?

Ja sam profesionalac. Bio sam ambasador kog su nominovala četvorica od petorice poslednjih predsednika, izuzimajući Trampa. Predstavljam američke interese i mislim da je zarad američkih interesa potrebno imati bliske odnose sa Srbijom. Verujem da radim ono što je moj posao i verujem da Srbija i SAD mogu da postignu više nego u prošlosti.

Aleksandar Vučić ističe da je Srbija pod velikim pritiskom i da bismo živeli mnogo bolje kad bismo Rusiji uveli sankcije. Šta će se desiti ako Srbija to ne uradi?

Srbija bi trebalo da odluči da li su joj odnosi s Rusijom doneli dobro, da li su dobro služili srpskim interesima. Kad je Putin naveo Kosovo kao inspiraciju za planove u Ukrajini, većini ljudi je to zazvučalo čudno. Nisam siguran da je Rusiji stalo do Srbije, ni ranije, a posebno sad. Srbija mora da odgovori na ta pitanja. Ja mislim da je odgovor – ne. Nije u srpskom interesu da bude toliko energetski zavisna od Rusije. Bio bih oprezan da sam na vašem mestu. Ne znam šta je Putin tačno mislio, posebno što je to izjavio u vreme kad se sa Srbijom pregovora o novom gasnom ugovoru.

Da li Vučić zasniva svoje izjave o pritiscima na nečemu što ste mu vi rekli?

Ne. Ja verujem da ljudi moraju sami da odlučuju. Mi predsedniku Vučiću ne govorimo šta da radi. Srbija je jedna od retkih zemalja koje ne podržavaju sankcije i to utiče na njene odnose s drugim zemljama. Srpsko rukovodstvo mora da uzme obzir mnoge stvari, uključujući energetska pitanja, ali nije na stranom diplomati da kaže Srbiji šta bi trebalo da uradi.

Šta odgovarate srpskim zvaničnicima kad vas pitaju kako Amerika očekuje od Srbije da poštuje ukrajinski suverenitet i integritet i da se istovremeno odrekne svog suvereniteta i integriteta na Kosovu?

Okolnosti su drugačije. Ovaj intervju ne bi bio dovoljan da pokrijemo sve okolnosti na Kosovu 1999. i sad u Ukrajini. To su veoma različite situacije. Pozivam ljude da ne dovode u vezu ono što se 1999. dogodilo na Kosovu s onim što se danas dešava u Ukrajini.

Francuski predsednik Emanuel Makron govori da zemlje koje nisu u EU treba da se ujedine u novoj političkoj zajednici, što je shvaćeno kao posredna poruka da zapadni Balkan neće u EU. Da li razumete ovdašnju frustraciju evropskim integracijama i predlogom da Srbija treba da rizikuje nešto konkretno, kao što je ruski gas, zbog EU, s kojom bezuspešno pregovara 20 godina?

SAD smatraju da Evropska unija treba da se širi. Da je do nas, to bi se brže dešavalo. Bilo bi arogantno da kažemo EU kad da uključi nove članove, ali mislimo da treba da ih primi. Srbija je u Evropi. Mi ne možemo Evropi da namećemo naš stav. Mi podržavamo Srbiju na tom putu, želimo da joj pomognemo da bude spremna, ne želimo da Balkan ostane neki polovično završen ili nezavršen posao. U međuvremenu podržavamo više integracija na Balkanu i inicijativu „Otvoreni Balkan”. Voleli bismo da se „Otvoreni Balkan” brže razvija. Više „Otvorenog Balkana” značilo bi i da se zemlje kandidati za EU bolje pripremaju da uđu u EU. Ono što mi kao SAD treba da uradimo jeste da pomognemo gde možemo, ali ne da se pretvaramo da mi odlučujemo o tome.

(Foto A. Vasiljević)

Najavili ste krupne promene u energetici u svetu i Srbiji. Na šta ste mislili?

Moramo da uradimo nešto jer fosilna goriva truju planetu. To je lako reći, ali teško je pronaći izvore energije. Ne želimo nestašice. Potrebno je da efikasnije koristimo energiju i naša ambasada ima brojne projekte u vezi s tim, sa solarnom energijom, sa energijom vetra. Mislimo o sledećoj generaciji izvora energije. Želimo da pomognemo Srbiji da ima pristup prirodnom gasu. Želimo da Srbija ima pristup tim cevovodima.

Rusija ima političke razloge kad odlučuje kome daje gas, pogledajte Bugarsku i druge zemlje. Ova politička i bezbednosna kriza koju je izazvala Rusija poručuje da ne želimo da zavismo od ruskih fosilnih goriva ne samo zato što zagađuju već i zato što je Rusija nepouzdan snabdevač. Čim ljudi shvate da je Rusija nepouzdan snabdevač, brže ćemo napredovati.

Da li mislite na američki tečni prirodni gas?

Mi izvozimo taj gas, gradimo cevovode i trudimo se da se Srbija priključi cevovodima u morskim lukama. Tu je i nuklearna energija, za koju mislim da je treba dodatno podržati.

Za to su potrebne godine. Šta ako Rusija Srbiji sad uskrati isporuke?

Koliko sam razumeo, ovo nije hitan problem za Srbiju, već je to problem na duži rok. Zato je predsednik Srbije bio u Grčkoj na obeležavanju početka izgradnje terminala za prirodni tečni gas. Za razvitak tih tehnologija potrebne su godine. Kao i kad se pitate kad da zasadite drvo, najbolji trenutak je sada.

Kad su kongresmeni i senatori razmatrali vaše imenovanje za ambasadora, rekli ste im da američka vlada želi da smanji ruski i kineski uticaj u Srbiji. Šta vam je u tom uticaju neprihvatljivo?

Kad je reč o Rusiji, to je jasno. Rusija koristi energiju kao političko oružje. To što sam rekao pre nekoliko meseci još više važi sad. Rusija politizuje sve, zadržava robu koja je dogovorena ugovorima, i to je zabrinjavajuće. Ja bih pronašao boljeg snabdevača.

S Kinom je to vrlo složena priča, kad je reč o tome kako Kina sklapa ugovore, kako realizuje gradnju, da li zemlja domaćin dobija ono što plaća, a bilo je problema u Africi i svuda u svetu. Mislim da Srbija na to treba da obraća pažnju, što i čini.

Da se vratimo na to da je ovo vreme da se bira, a povodom i toga što su i Švedska i Finska aplicirale za ulazak u NATO. Da li nam i ovo govori o kraju neutralnosti, o trenutku – izaberi stranu?

Problem je što smo posle kraja SSSR-a imali osećaj da smo dosegli balans, postojao je koncept da je zavladao mir. To smo izgubili sad kad vidimo šta je Rusija uradila svom susedu. Pogledajmo ono što Rusija uzima kao razlog za ratovanje. Nijedna ozbiljna osoba to ne može da opravda. Nema objašnjavanja sa zemljom koja je to uradila. Zato su se Švedska i Finska odlučile na ovaj korak.

Srbija, kao i Švedska i Finska, treba da odluči šta je najbolje za nju. Treba da odluči da li će i dalje da kupuje jednu vrstu naoružanja iz Kine, drugu iz Rusije, treću iz Francuske, da li je sve to kompatibilno. Nisam stručnjak za vojna pitanja, ali jedno znam: kad kupujete oružje, postarajte se da može da se uklopi u jedinstvenu celinu. U vojsci je sve u interoperabilnosti, kako sve može da funkcioniše i da bude efikasno. Neke zemlje bolje proizvode jednu stvar, druge drugu, ali sarađuju, deo su istog saveza i sve je posvećeno cilju kolektivne odbrane i bezbednosti. Da li Srbija može to sama da postigne aktivnom diplomatijom sa obe strane? Ako se oslanjate samo na diplomatiju, a vidite nerazumnost ruske politike prema Ukrajini, da li vaše diplomate mogu da se nose s tim u sledećih 200 godina? Ne znam. Na Srbiji je da odgovori.

Vašingtonski sporazum je postignut za vreme Trampa, šta Bajdenova administracija misli s njim?

Vašingtonski sporazum je bio dobar okvir za neka pitanja, ali nemam odgovor koliko je taj okvir postojan. Kad je reč o Kosovu i Srbiji, to su susedske zemlje, Srbi žive na Kosovu i ima mnogo toga na Kosovu što je važno Srbiji. Dobri susedi to moraju da reše. Pravi način je dijalog koji se odvija posredstvom EU i pregovori u Briselu. Verujem da svi elementi moraju biti na pregovaračkom stolu, ne možete reći o ovome hoću da pričam, ali neću o ovome. Još ne vidim predanost strana tome. Ako pričamo o evroatlantskim integracijama, i one su element na tom pregovaračkom stolu. Kad pregovarate, jedna strana želi jednu stvar, druga strana želi drugu stvar, ali jednostavno onda morate da razgovarate o tome. Obeshrabren sam kad vidim da jedna strana želi jednu stvar, a ne želi da se na pregovaračkom stolu nađe ono što želi druga strana.

Da li sve prepuštate Briselu ili je zamisliv i „Vašington 2”?

Ako smo nešto zaključili posle ruskog napada na Ukrajinu, to je da SAD i Evropa nikad nisu bile bliže. Videli smo mnogo bolju saradnju i shvatili smo da moramo da delujemo zajedno. Briselski dijalog je dijalog kojim posreduje EU, a mi možemo da podržavamo principe na kojima se pregovara i da težimo uspešnom ishodu kao da je reč o dijalogu kojem mi posredujemo.

Šta je uspešan ishod?

To je po definiciji sporazum, normalizacija ekonomske saradnje, da se srpska zajednica oseća bezbednom na Kosovu, da obe strane podržavaju uspeh druge strane i, konačno, da razumeju da će biti susedi još dugo i da je bolje imati dobre odnose.

Komentari110
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

iz glave
да сте новац за бомбардовање Срба, дали за изградњу путева, школа, болница и сл, били поштовани, цењени и слушани, а остало би вам 90% тог новца... када то схватите престаћете да пропадате
Konkretna utopija
Putevi u budućnost su nepoznati.
Има трећег пута
"Нема трећег пута" зато што га руше САД, притискајући Србију да ради против својих интереса.
Nenad
Hilov uticaj je maligan, vec sad mi je muka od njegove price.
Radojko
Okretanje zapadu bilo bi loše za Srbiju danas, a posle par godina jako loše za Srbiju. Naravno, to ne znači da se treba okrenuti Rusima, ovo ne govorim u kontekstu "izbora između dve stolice". O tuđim stolicama priča samo onaj ko unapred isključuje mogućnost da se misli svojom glavom o svom interesu. Amerika bi želela da nas instrumentalizuje, to je za nas test inteligencije. Ako smo banana republika, opredeličemo se za američku stolicu, a time ćemo samo prizvati pošast daljih ustupaka Americi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.