Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
LjUDSKE VRLINE I MANE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Pametnim mašinama ništa nije smešno

(Фото Pixabay)

Mogu li mašine da razmišljaju – pitanje je koje duže od sedam decenija zaokuplja istraživače na polju veštačke inteligencije. Toj intrigantnoj temi bilo je posvećeno naučnopopularno predavanje „Mašine poput nas”, koje je u Studentskom kulturnom centru održala Jelena Marković, asistent na Matematičkom fakultetu BU i profesor Računarske gimnazije u Beogradu.

Test kojim bi se utvrdilo da li je računar dosegao sposobnost mišljenja formulisao je 1950. Alen Tjuring, britanski matematičar i začetnik moderne informatike. Pojednostavljeno rečeno, Tjuringov test položiće kompjuterski program koji tokom tekstualne konverzacije na različite teme uspe da prevari ispitivače, odnosno da ih uveri kako komuniciraju sa čovekom, a ne s mašinom.

„Ako mašina ume da reši neki težak kombinatorni problem, koji prevazilazi ljudske moći, ona bi morala da ume da tu činjenicu prikrije, kako se ne bi odala da nije čovek. I to je tačka na kojoj se pada na Tjuringovom testu”, objašnjava Jelena Marković, koja se na Katedri za računarstvo i informatiku, u okviru proučavanja veštačke inteligencije, bavi oblastima automatskog rezonovanja, mašinskog učenja i programiranja ograničenja.

Kako ističe ova mlada naučnica, ovde je ključna kontroverza da li inteligencija podrazumeva i ono što inače smatramo manama, u konkretnom slučaju, laganje i obmanjivanje. Ukoliko odgovorimo pozitivno, logičan zaključak je da je jedan od parametara inteligencije – sposobnost za prevaru. Zato savremeni kritičari Tjuringovog testa smatraju da se na osnovu njega pametnim mašinama ne mogu izdavati „sertifikati kvaliteta”. Tim pre što na testiranju ispod ostaju najefikasnije funkcije veštačke inteligencije – brzina izračunavanja i pretraživanja informacija. Nasuprot tome, kao vrhunska vrednost postavljena je sposobnost mašine da u komunikaciji verno oponaša čoveka. Kao kada bi se kvalitet nekog fudbalera merio po tome koliko brzo može da pliva...

„Algoritmi koji se sada koriste simuliraju kako ljudi rešavaju probleme. Trudimo se da ključne stavke onoga što smatramo inteligencijom prenesemo na mašine, da budu poput superverzija nas samih. Međutim, još je nedostižan cilj da mašina postane svesna jer je nepoznanica po kom to algoritmu funkcioniše ljudska svest”, kaže naša sagovornica.

Ipak, teško je ne biti očaran sposobnošću veštačke inteligencije da „usisava” ogromne količine podataka, da ih obradi u nekoliko sekundi i donese odluke.

„Postoje i softveri koji slikaju, komponuju ili pišu, sistematizujući i kombinujući fragmente iz raspoložive baze podataka. To izgleda kao hiljadama puta ubrzan proces kroz koji prolazi umetnik, dok godinama upija impresije iz okruženja, iz radova prethodnika i savremenika. Međutim, kada čovek stvara, on se oslanja i na svoju maštu i na emocionalne procese, koje pretače u nadahnuće. Baze podataka iz kojih izviru inspiracija i istinska kreacija nedokučive su i ljudima, a kamoli mašinama”, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, specijalizovani računarski programi, ma koliko bili dobro „hranjeni i trenirani”, nisu u stanju da shvate kontekst, odnosno da pojme širu sliku.

„Ako želite da osposobite mašinu da prepoznaje nasilje, najpre ćete je napuniti stotinama hiljada prizora različitog stepena violentnosti. A dogodiće se da ta i tako obučena veštačka inteligencija kao akt nasilja označi sliku hirurga koji operiše ili majke koja grdi dete, iako mu zapravo skreće pažnju da ne čini ono što bi moglo da ga ugrozi, na primer, da gura prste u šteker ili da pretrčava ulicu”, dočarava Jelena Marković i dodaje da je mašinama nerazumljiv još jedan autentično ljudski kvalitet – smisao za humor.

Cinici bi rekli da je dokaz inteligencije to što shvataju da ništa nije smešno, ali avaj, pametne mašine ovu dosetku ne bi razumele...

„Računarski programi koriste se i za kreiranje mimova, duhovitih internet sadržaja u formi teksta, kratkog snimka, pokretne ili nepokretne slike. Oni se oslanjaju na ogromnu bazu uzora i pokušavaju da simuliraju rečenične sklopove ili prizore koji su u velikom broju slučajeva doživljeni kao nešto smešno. Događa se i da referišu na tekstualne sadržaje i gegove koji uopšte ne predstavljaju suštinu humorističnog. Zato plodove tako štancovanih dosetki pre puštanja u promet mora da verifikuje ljudski faktor jer je koncept humora, sarkazma i ironije mašinama apsolutno stran, budući da se ne može pretočiti u matematički izraz.”

Može li veštačka inteligencija da prevaziđe svoje manjkavosti? Može li proces mašinskog učenja na osnovu iskustva, uz permanentno otklanjanje pogrešaka, dovesti do njenog evolutivnog skoka, kojim će nadrasti svog tvorca? I da onda, otrgavši se iz njegovog okrilja, nastavi rast brzinom koju ljudski rod neće moći ni da shvati, ni da prati...

„Ne kažem da je tako nešto potpuno nemoguće, ali smatram da je to stvar budućnosti, koja nije ni na horizontu. Mašine koje bi bile inteligentnije od čoveka morale bi da počivaju na algoritmima potpuno različitim od sadašnjih, koji oponašaju ljudsko razmišljanje i zaključivanje. Njih bi morao da smisli neki genijalac ili više njih, sposobnih da čitavom ovom korpusu pitanja pristupe iz radikalno drugačijeg ugla. Da bismo stvorili generaciju superigrača, prvo moramo da imamo supertrenere”, zaključuje Jelena Marković, asistent na Katedri za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Србин пише ћирилицом
Па да,.. а ,, паметним машинама" ће исто остати нерзјашњено како људи који примају минималац, или не раде уопште као омладина,....купују Ајфон који кошта ко две три- добре плате!
Перагеније
"јер је непознаница по ком то алгоритму функционише људска свест" - ПИТАЊЕ НИЈЕ МАТЕМАТИЧКО. У питању је ФИЗИКА - закони природе. Рачунари су АЛГОРИТАМСКИ. Људско мишљење НИЈЕ - једноставна чињеница. Детаљан опис овога даје нобеловац Роџер Пенроуз у серији својих књига.
M
Dobar zakljucak. Dakle, daparkiramo tu temu i posvetimo se ljudima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.