Srbija će u nauci tek da pruža svetu mnogo

Sve prošlonedeljne dojave o postavljenim bombama u školama širom Srbije bile su lažne, što je utvrđeno posle temeljnih pregleda obrazovnih ustanova od strane kontradiverzionih ekipa MUP-a Srbije. Problemi naučnika, međutim, ostaju stvarni i na njih su na nedavnom protestu ukazali predstavnici Sindikata nauke Srbije koji traže jednake plate za jednak rad i zapošljavanje kolega sa fakulteta i instituta. O tome, ali i o aktuelnim projektima u oblasti nauke razgovarali smo sa ministrom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Brankom Ružićem. Govoreći o zahtevima Sindikata nauke Srbije, Ružić kaže da navedeni problem nije novijeg datuma i da nije rešavan godinama.

– Ministarstvo je izuzetno posvećeno uspostavljanju održivog sistema institucionalnog finansiranja naučnika, koje je legislativno i regulisano Zakonom o nauci i istraživanjima. Kontinuirano preduzimamo sve korake iz svoje nadležnosti, kako bi zahtevi sindikata bili rešeni na što optimalniji način u timu, koji predvodi Ana Brnabić, predsednica vlade, a u kome aktivnu ulogu ima i Ministarstvo finansija. Sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave pravimo Katalog radnih mesta u nauci i istraživanjima, koji gotovo da je završen. Sa predstavnicima većine instituta održane su i neposredne konsultacije, pri čemu je najveći broj njihovih predloga, kao i onih iz sindikata, prihvaćen. Program institucionalnog finansiranja je usvojen, u fazi je implementacije u dijalogu sa Sindikatom nauke, pa možemo da kažemo da su dva od tri njihova zahteva rešena – ističe u intervjuu za „Politiku” ministar Ružić.

Da li Ministarstvo prosvete i vlada mogu da utiču na predstavnike fakulteta i instituta da sprovedu Program institucionalnog finansiranja i zaposle svoje istraživače na period trajanja zvanja?

Već se održavaju sastanci sa dekanima, sa naročitom pažnjom usmerenom ka fakultetima na kojima je zaposlen veliki broj naučnika. Poseban akcenat je na primeni programa na akreditovanim fakultetima u delu koji se odnosi na prava i obaveze istraživača u pogledu zasnivanja i dužine trajanja radnog odnosa.

Da li su opravdane zamerke dela istraživača Fondu za nauku da ne ostvaruje zamisao zbog koje su osnovani jer ne raspisuje dovoljno konkursa, programima je obuhvaćeno malo naučnika i ne postoje garancije da su svi odabrani projekti prošli dve recenzije jer izbor nije javan, kako je obećano da će biti?

Fond za nauku proslavio je treći rođendan, a otvorio šest konkursa. Kroz pet programa podržana su 282 naučna projekta, na kojima učestvuje 1.737 istraživača. Za finansiranje svih projekata obezbeđeno je 43,9 miliona evra, investiranih u rad istraživača, opremu, materijale, publikacije, međunarodnu saradnju i naučnoistraživačke organizacije. Fond je u martu otvorio novi poziv za program „Identiteti”, namenjen razvoju naučnih istraživanja u društveno-humanističkim naukama. A u junu će biti raspisana još dva nova konkursa. Prošle godine za program „Ideje”, vlada je odobrila povećanje budžeta za čak šest miliona evra, tako da je kroz taj jedan konkurs omogućeno veće finansiranje nego što bi bilo kroz više manjih. Naučnici koji ne dobijaju novac kroz programe Fonda za nauku nastavljaju da budu institucionalno finansirani, a mogu da se prijave i na druge pozive fonda ili program „Horizont Evropa”. Na prethodnim programima postojalo je ograničenje broja istraživača na projektima, a to više ne postoji. Svi programi koje Fond za nauku realizuje treba da obezbede visok naučni nivo, inovativnost rezultata, konkurentnost na međunarodnom nivou i relevantnost u odnosu na izazove društva u celini. Tako da ocena da nije bilo dovoljno poziva do sad, ne stoji. Projekti se biraju kroz dvostepeno vrednovanje koje sprovode strani stručnjaci. Fond je mlada institucija čiji razvoj ne pratimo samo mi, već i Svetska banka i Evropska unija, koji takođe finansiraju njihove programe i pažljivo prate procedure i rezultate rada.

Izgradnja Bio4 kampusa planirana je sledeće godine, što će Srbiji doneti prepoznatljivost na globalnoj mapi nauke. Šta će se sve naći u tom kampusu?

Gradimo prvi ovakav kampus u širem regionu čime ćemo biti prepoznati na globalnoj mapi razvoja u oblastima biomedicine, bioinformatike, biotehnologije i biodiverziteta. Jako smo ponosni na ovaj projekat jer će to biti mesto na kojem će se okupljati stručnjaci, znanje i infrastruktura, sve što će učiniti da Srbija napreduje i da se razvija. U okviru kampusa na jednom mestu naći će se zasigurno Biološki i Farmaceutski fakultet, ali i razni instituti, što će im ubrzati i olakšati saradnju i komunikaciju, pa očekujemo da i naučni rezultati stignu mnogo brže.

U toku vašeg mandata postavljen je i kamen temeljac za Biosens institut, na kome se očekuju nova radna mesta za srpske naučnike. Koliki je značaj otvaranja ovakvih instituta u Srbiji?

Bogata naučna tradicija naše Srbije zasniva se na pionirskim  ostvarenjima istaknutih pojedinaca koji obeležavaju svetsku istoriju saznanja, a potekli su sa ovih prostora, poput Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića... Izgradnja Biosens instituta sa ostalih 66 u zemlji čini bogatu mrežu i bazu ideja, znanja  i iskustva i Srbija će tek da pruža svetu mnogo i da biva sve priznatija. Što je takođe važno, ovim otvaramo 150 novih radnih mesta u nauci, zadržavamo najbolje mlade stručnjake u zemlji i privlačimo najuspešnije istraživače iz inostranstva. Nema sumnje da će Biosens biti jedan od vodećih evropskih naučnoistraživačkih instituta.

Poseta Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, predsedniku Aleksandru Vučiću rezultirala je potpisivanjem ugovora Svetske banke i Evropske unije o pružanju podsticaja za rast istraživanja, inovacija i preduzetništva u Srbiji, uz donaciju od 41,5 milion evra. U koje projekte će novac biti uložen?

Zaista smo ponosni i počastvovani što je na mapi delovanja ovakvih institucija Srbija visoko pozicionirana. Ideja je da kroz ove aktivnosti nastavimo i ojačamo već postignuto partnerstvo u Projektu akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva. Važno je da motivišemo i podstičemo preduzetnike, posebno one koji tek započinju poslove, da svoje inovacije predstave i razvijaju. Verujem da će ovakav sporazum uticati na mlade da kreiraju, osmišljavaju i budu uvereni da u svojoj zemlji i svojim institucijama imaju preko potrebnu podršku za rad.