Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Majmunske i ostale boginje

Ovčije boginje su najmanje opasne. Mogućnost pojave upale mozga ili smrti je nekoliko desetina puta manja u poređenju s malim boginjama
(Фото А. Васиљевић)

U dve uzastopne subote, 7. i 14. maja, iz Velike Britanije stizale su vesti o ljudima obolelim od majmunskih boginja. Prvo je bolest dijagnostikovana kod povratnika iz Nigerije, da bi potom, ne u vezi s njim, u jednom domaćinstvu bila otkrivena još dva bolesnika. Tokom narednih nedelju dana broj obolelih u Britaniji znatno se povećao, a javili su se slučajevi u bar još 10 zemalja na tri kontinenta. Prvi bolesnici su imali kontakt sa žarištima u Africi, da bi kasnije novozaraženi bili najčešće otkrivani među istopolno orijentisanim osobama u ambulantama za polne bolesti.

Postoje bar dva razloga što ove informacije nisu izazvale veću uznemirenost u zapadnom svetu. Jedan je što su ljudi taman počeli da se osećaju lišeni stega koje im je nametao kovid 19. Gluvi su za nova sputavanja. Drugi važan razlog je povoljno iskustvo s ranijim pojavama ove egzotične bolesti van svoje postojbine u tropskoj Africi. Na ostalim kontinentima obično se sve završavalo jednim bolesnikom ili s nekoliko njih mada to nije pravilo, pa je, recimo, 2003. godine u SAD epidemija obuhvatila više desetina ljudi.

Vest o majmunskim boginjama stigla je u vreme kada je, u istorijskim razmerama, relativno povoljna epidemijska situacija, s tri klasične vrste boginja u humanoj medicini (u veterinarskoj medicini ih je mnogo više). Velikih boginja zvanično nema od 1980. godine. To je prva i, za sada, jedina bolest ljudi iskorenjena zahvaljujući organizovanom naporu društva, pre svega sprovođenjem vakcinacije. Ove boginje se, inače, smatraju najpogubnijom zarazom u istoriji civilizacije, znatno opasnijom od kuge, kolere, gube i drugih boleština koje su tokom mnogih stoleća harale među ljudima. Samo u 20. veku odnela je 300–500 miliona života. Smrtnost od „prave” variole je 20–50 odsto, ali se pre oko 130 godina javila i varijanta (variola minor) sa smrtnošću od samo jedan-dva odsto. Obe se sada smatraju prošlošću.

Male boginje su bile pred iskorenjivanjem. Iz obe Amerike su eliminisane 2002, pa ponovo 2016. godine, a u Evropi je njihov nestanak nekoliko puta odlagan. Razlog za opstanak ove zaraze je članak jednog korumpiranog lekara u uglednom časopisu 1998. godine o navodnoj povezanosti vakcinacije sa autizmom. Ta izmišljotina je naučno ubedljivo odbačena, ali je široko prihvaćena čak i među nekim relativno obrazovanim, mada ne nužno i promućurnim svetom, naročito ako su opsednuti teorijama zavere. To je šteta jer su male boginje ozbiljno oboljenje koje ostavlja organizam u višemesečnom stanju smanjene otpornosti. U industrijski razvijenim zemljama od njih umire svako hiljadito dete, dok u siromašnim delovima sveta smrtnost može da bude i više nego desetostruko veća.

Ovčije boginje su najmanje opasne. Mogućnost pojave upale mozga ili smrti nekoliko desetina puta je manja u poređenju s malim boginjama. Značaj ove zaraze je u zadržavanju uzročnika u organizmu, uz mogućnost njegovog reaktiviranja posle više decenija u vidu bolnog i nekada dugotrajnog herpes zostera. To je jedan od razloga što je u nizu zemalja (ne i kod nas) obavezna zaštita dece varičela-zoster vakcinom.

Kolika je verovatnoća da se majmunske boginje raseju i odomaće po svetu? To pitanje se nameće još od kada je bolest otkrivena među majmunima (1958), a posebno od kada se saznalo da se prenosi i na ljude (1970). Ona već sada predstavlja realnu opasnost za stanovnike centralne i zapadne Afrike. Infekcija nije česta jer je potreban kontakt sa obolelom životinjom ili njenim telesnim tečnostima. Još manje su šanse da se uzročnik prenese sa čoveka na čoveka. Ipak, to se dešava, a iskustvo nas uči da virusi, ako im se pruži prilika, brzo mogu da steknu sposobnost lakog prenošenja. Lakomisleno je smatrati da ono što se do sada nije ostvarilo ne može ni da se dogodi. Doduše, ovde je reč o krupnom DNK virusu, znatno stabilnijem od uzročnika gripa, side ili kovida 19.

Mnoge majke pouzdano razlikuju ovčije od malih, mada ne i od velikih boginja, kao ni od drugih osipnih groznica. Male boginje najviše odudaraju od ostalih, kako po početku („plačna maska”) tako i po tipu mrljaste, delimično slivene ospe, pa koža na dodir deluje baršunasto. Kod ovčijih boginja se, pretežno po glavi i trupu, u naletima javljaju mrlje, pa čvorići postaju mehurići, ali se ne ispunjavaju gnojem. Evolucija promena kod velikih boginja se razlikuje utoliko što se javljaju istovremeno, pa su sve u istoj fazi, što su izraženije na perifernim delovima tela („centrifugalni tip ospe”) i što mehurići prelaze u gnojnice, pre nego što se pretvore u kraste.

Majmunske boginje najviše liče na velike boginje i po promenama na koži, naročito ako su rasejane, i po ishodu (smrtnost dostiže 10–15 odsto u centralnoj, ali je, srećom, samo oko jedan odsto u zapadnoj tropskoj Africi, odakle je potekla sadašnja epidemija). Od obolevanja u visokom procentu, oko 85 odsto, štiti vakcina protiv velikih boginja, ali ako se zalazi u centralni ili zapadni deo podsaharske Afrike, bolje je biti oprezan jer je malo koji posetilac, osim ako nije na posebnom zadatku, prethodno zaštićen bilo vakcinom, bilo tzv. hiperimunim gamaglobulinom.

Epidemiolog, penzionisani profesor Medicinskog fakulteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
U Torontu smo bili kada dete imalo oko 2 godine. A posto moja majka mene sklanjala kad god bil zaraza boginjama u skoli, ja sam ih dobio u Torontu u 30 i nesto godina. I dete posle toga otislo kod lekara da primi vakcinu protiv boginja, posla i moja zena koja je lekar, i kaze im da je dete bilo sa mnom kad sam imao boginje. Lekar kaze: E dobro, onda nema potrebe ni da primi vakcinu, dobilo je ono to sigurno. I nije ni vakcinisano.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.