Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zaostavština dr Aleksandra Kostića biće digitalizovana

Posao preuzeo čovek istog imena, prezimena i srednjeg imena – akademik i upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti
Легат смештеном у рустичној кући у Грочанској чаршији (Фото: З. Атић)

Bio je jedan je od prvih profesora i dekana Medicinskog fakulteta, osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, Veterinarskog fakulteta, pasionirani ljubitelj fotografije, arheologije, nosilac Legije časti, kompozitor, poeta – dr Aleksandar Đ. Kostić (1893–1983). Iza njega je ostala bogata zadužbina sačuvana u Legatu smeštenom u rustičnoj kući u Gročanskoj čaršiji, ambijentalnoj celini. Da bi sve ovo bilo spaseno od zaborava, Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) odlučila je da se zaostavština čuvenog dr Aleksandra Kostića digitalizuje.

Ali kako to obično biva, isprepletu se čudnim sticajem okolnosti sudbine i ljudi. Posao digitalizacije preuzeo je čovek istog imena, prezimena i srednjeg imena akademik Aleksandar Đ. Kostić, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademik Kostić je pre nekoliko dana sa stručnim konsultantom za digitalizaciju Branislavom Vojnovićem i profesorkom Nelom Puškaš sa Instituta za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu posetio Centar za kulturu Grocka, Rančićevu kuću i Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj gde ih je dočekala Zorica Atić, kustoskinja i direktorka ustanove kulture opštine Grocka.

Da život kreira zanimljive zaplete, pokazala je i ova poseta jer se ispostavilo da je akademik Kostić, tada dekan, potpisao diplomu Zorice Atić stečenu na Odseku istorije umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a ona koju deceniju kasnije kustoski radila na zaostavštini i formiranju legata naučnika Aleksandra Đ. Kostića u Grockoj.

– Izgleda da se sve poklopilo kako treba i da će biti ostvaren cilj posete, a to je da će zaostavština biti digitalizovana i trajno zbrinuta. Takođe, u narednom periodu će u Rančićevoj kući, u okviru plodonosne saradnje sa profesorkom Nelom Puškaš i Institutom za histologiju i embriologiju, biti priređena izložba posvećena Aleksandru Kostiću, osnivaču ove institucije, koja i nosi njegovo ime. Ove godine se takođe obeležava jubilej 100 godina od prvog predavanja iz histologije koje je Aleksandar Kostić održao prvoj generaciji upisanih studenata medicine i time početka nastave histologije na Medicinskom fakultetu, tako da je za Beograd i Srbiju ovo važna godina kulture sećanja i podsećanja na jednu značajnu i pregalačku ličnost, kojoj se otadžbina odužila zaboravom – rekla je Atićeva.

Profesor dr Aleksandar Kostić bio je svestrana ličnost čije je delovanje ostavilo dubok trag u oblasti medicinskih nauka, ali i u kulturi 20. veka. U Dubočaju u Grockoj prilikom gradnje kuće 1932. godine otkrio je arheološko nalazište i za naredne generacije prikupio i sačuvao bogat arheološki materijal.

Legat je 1978. godine poklonio opštini Grocka, a on je potom izložen u Rančićevoj kući pod nazivom Zavičajni muzej Grocke (1982). Odatle je povučen zbog neodržavanja i urušavanja objekta. Na inicijativu Zorice Atić i podršku opštine posle više godina pokrenut je obiman istraživački rad, tako da je Legat od 2018. godine ponovo dostupan javnosti. Rad na stalnoj postavci realizovao je stručni tim: Zorica Atić, arheolozi Dragana Stojić i dr Miloš Spasić, kustosi Muzeja grada Beograda, i arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.

Puževi iz Panonskog mora

U Legatu dr Aleksandra Kostića u Biblioteci „Ilija Garašanin” u Gročanskoj čaršiji i danas se čuvaju predmeti iz praistorije koje je on otkrio. Tu su vilica davnašnjeg „rođaka” konja stara oko šest miliona godina, delovi runastog mamuta, pećinskog medveda i divlje svinje koji su živeli 20.000 godina pre nove ere, puževi iz Panonskog mora koji su „plivali” pre 14 miliona godina, ostaci rimske vile rustike i nekropole nastale između drugog i trećeg veka nove ere… Ovde se nalazi i njegov drveni sanduk sa građom za prvi Medicinski rečnik, kamen temeljac medicinske terminologije u Srba, koji je preneo preko gudura Albanije. Poznat je i kao „prvi srpski seksolog” jer se kao histolog i pedagog bavio pitanjima polnog života čoveka i zalagao za uvođenje seksualnog obrazovanja u školstvo, a u Legatu je izložen njegov rukopis „Osnovi medicinske seksologije”. On i njegova supruga prof. dr Smilja Kostić-Joksić, čuveni pedijatar, bili su dobitnici Legije časti u trenutku kada je na svetu postojao još samo jedan bračni par odlikovan ovom medaljom – Marija i Pjer Kiri.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bob Petrovich
Дигитализација је трансформација аналогних процеса и замена аналогних уређаја дигиталним. Дигитизација је пребацивање аналогних записа у дигиталну форму. Кад купимо дигитални фото апарат да замени филмски, ми дигитализујемо наш фото хоби. А кад постојеће фотографије из фото албума уз помоћ скенера пребацујемо на хард драјв ми ДИГИТИЗУЈЕМО своју породичну колекцију. Заоставштина Академика Костића се ДИГИТИЗУЈЕ.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.