Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Projketni zadatak obnove simbola Aranđelovca

To je prvi korak ka revitalizaciji objekta od velikog značaja, koja će biti realizovana u fazama
Старо здање тридесетих година: градиле су га две династије (Фото: Завичајна збирка Народне библиотеке „Свети Сава“)

Aranđelovac – U Narodnom muzeju u Aranđelovcu, pred velikim brojem zainteresovanih građana i stručnjaka, a na inicijativu Građanske inicijative „Očistimo Aranđelovac”, nedavno je javno predstavljen projektni zadatak Starog zdanja, koji je po narudžbini lokalne samouprave izradio Rade Mrlješ, viši konzervator-arhitekta, inače rođeni Aranđelovčanin koji se već 12 godina bavi konzervacijom arhitektonskog nasleđa, sa aspekta zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

– Projektni zadatak rekonstrukcije i konzervacije Starog zdanja je prvi korak ka revitalizaciji objekta. U njemu su smernice za dalje projektovanje i koncipiran je kroz nekoliko različitih faza – prvo krov, zatim fasada i sanacija vlage, pa restauracija, prvo Kneževe sale, a zatim atrijuma i ostatka enterijera. Zadanje je pod teritorijalnom nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika u Kragujevcu, koje sada izrađuje elaborat za utvrđivanje ovog objekta za spomenik kulture. Inicijativa da se Zdanje izdvoji iz prostorno-kulturne celine Parka Bukovičke banje i utvrdi kao pojedinačan spomenik kulture postoji već čitavu deceniju, ali se tek sada realizuje. Sa druge strane, Republički zavod radi elaborat za kategorizaciju Parka Bukovičke banje s obzirom na to da on u okviru svoje zaštite ima samo najniži, osnovni stepen zaštite kao kulturno dobro. Ideja je da se taj nivo podigne na nivo zaštite kulturnog dobra od velikog ili izuzetnog značaja, što praktično znači, da to kulturno dobro neće više biti na periferiji republičkih institucija, kao što je to bilo do sada. Zbog toga je i Staro zdanje bilo prepušteno lokalnoj samoupravi, koja je, s druge strane, vlasnik ovog objekta tek od 2019. godine. Tako se simbol grada Aranđelovca nalazio na pola puta između svih strana, a zapravo niko nije bio nadležan. U tom smislu, mislim da su se stvari pomerile sa mrtve tačke bar onog trenutka kad je Staro zdanje došlo u vlasništvo lokalne samouprave – rekao je Mrlješ.

Rade Mrlješ (Foto: V. Proković)

Prisutnima je izneo sve pojedinosti i probleme sa kojima se Staro zdanje nosi, bilo je reči i o građevinskim promenama koje je pretrpelo tokom ovih 150 godina i zaključio da je tokom 18 godina napuštenosti, simbol grada propao više nego tokom čitavog jednog veka kada je bilo u funkciji.

Skupu je prisustvovao i Bojan Radović, predsednik Opštine Aranđelovac, koji je ovom prilikom i odgovarao na pitanja građana.

– Tokom 2020. godine u deset mesečnih rata otplatili smo kupovinu Starog zdanja, čime je opština prvi put od izgradnje postala vlasnik. Pored ovog prvog koraka, veoma je bitna i njegova namena. Ovakav objekat treba da bude funkcionalan, samoodrživ, sa ugostiteljskom ponudom i imaće dvostruku funkciju – biće spomen-muzej, ali i hotel, što su odobrili i Ministarstvo kulture i Zavodi za zaštitu spomenika kulture na republičkom i regionalnom nivou. Staro zdanje treba da predstavlja simbol grada u kojem će ponovo biti održavani kulturni događaji, pa i sednice Skupštine opštine. Ponećemo odgovornost za ovaj objekat koji smo spasili od zaborava i sada imamo veliku šansu da počnemo iz početka. Možda je martovski požar bio i prelomni istorijski trenutak za ovaj objekat, koji je ujedinio ceo grad. Ideja je da faze rekonstrukcije Straog zdanja, prate i faze rekonstrukcije hotela „Šumadija” koji se nalazi pored i da u narednih nekoliko godina bude završena rekonstrukcija oba objekta, što će biti veoma veliki izazov – objasnio je Radović.

Posle predstavljanja projektnog zadatka, građani, od kojih su pojedini potegli čak iz Kanade, ali i kolege iz struke, urbanisti i arhitekte, imali su priliku da postave brojna pitanja na koja su odgovarali Radović i Mrlješ. Svako je mogao da iznese mišljenje, predloge, ali i bojazni, jer je Staro zdanje za sve Aranđelovčane svakodnevna rana gotovo dve decenije. Zabrinutost postoji s razlogom jer objekat još uvek nije saniran, ni zaštićen i svi bi želeli da potezi u tom smislu budu brži. Najćešće predlagana ideja za buduću namenu jeste hotel iz prethodne namene, u kojem bi Kneževa sala služila za kulturne i druge sadržaje. Čulo se da bi zdanje moglo biti i Akademija umetnosti sa internatom, gradska kuća sa prethodnim sadržajima i turističkom ponudom, ideje oživljavanja nekadašnje bašte na platou ispred hotela, vraćanje stilskog nameštaja i drugo. Ipak u jednom su se svi složili, a to je da je nešto počelo da se dešava i da su načinjeni prvi koraci.

Rade Mrlješ je podsetio i na istorijski značaj ovog objekta koji je izuzetan, ne samo na lokalnom već i na državnom nivou i koji je pored Kapetan Mišinog zdanja u Beogradu, po izgradnji bio najlepši u Srbiji. Manje se zna da su ga gradile dve dinastije, izgradili Obrenovići i arhitekta Kosta Šreplović (1836‒1872), a dogradili Karađorđevići i da je tokom izgradnje imao čak četiri faze. U najprepoznatljivijoj fazi za vreme Dunavske banovine (1939), projektovanje je povereno čuvenom arhitekti Đorđu Tabakoviću (1897‒1971), koji je bio projektant hotela „Park” i „Reks” u Novom Sadu i Patrijaršijske biblioteke u Sremskim Karlovcima. Posebno je zanimljivo što u ovoj dogradnji nije odstupio od stila iz prve faze.

Resorno ministarstvo, najavilo je još jednu posetu gradu pod Bukuljom. Zaštitni znak grada Aranđelovca ove godine proslavlja 150 godina od izgradnje, a 22. marta ove godine, u večernjim časovima izgoreo je deo krova, površine 200 od ukupnih 9.000 kvadratnih metara.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.