Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pozorište možda ne menja svet, ali pomaže pojedincu

Jugoslovensko dramsko pozorište s predstavom „Putujuće pozorište Šopalović” s velikim uspehom gostovalo u Zagrebu
Из представе „Путујуће позориште Шопаловић” (Фотографије: Н. Бабић)

Od našeg specijalnog izveštača

Zagreb – Posle pedeset metara možda ćemo biti u Engleskoj! Kroz pet minuta možda ćemo stići u šesnaesti vek, kazivao je preksinoć Vasilije Šopalović (nadahnuto ga je igrao Dragan Bjelogrlić) raspoloženoj publici Hrvatskog narodnog kazališta. U ovom dugovečnom pozorišnom zdanju gostovalo je pre dve večeri s velikim uspehom Jugoslovensko dramsko pozorište s predstavom „Putujuće pozorište Šopalović” po drami Ljubomira Simovića, koju mnogi smatraju najlepšim dramskim tekstom u kojem je glavni lik – teatar. Da je tako, uverila nas je zagrebačka publika, koja je burnim aplauzom ekipu „Šopalovića” nebrojeno puta vraćala na scenu, pozdravljajući je stajaćim ovacijama. Ovo je ujedno nastavak saradnje JDP-a i zagrebačkog HNK-a. Ansambl Drame HNK-a vratiće posetu beogradskim kolegama, s predstavom „U agoniji” Miroslava Krleže, u režiji Ivice Buljana u subotu, 4. juna od 20 sati na sceni „Ljuba Tadić” JDP-a.

– Delim utiske s prepunim gledalištem i aplauzom. Simovićev tekst je čudesan. Mislim da je važno da možemo da se sretnemo, da vidimo šta radimo, da nas publika i u jednom i drugom gradu može doživeti. Važno je to naše zajedništvo, posebno u ovim teškim vremenima pandemije, rata, inflacije. Solidarnost između umetnika čini mi se prioritetom. Mislim da u kriznim situacijama pozorište, ako ne može da promeni svet, može da pomogne pojedincu – naglasila je za „Politiku” Dubravka Vrgoč, prva dama HNK-a, dok Tamara Vučković, direktorka JDP-a, podseća na to da je trebalo da „Šopalovići” gostuju u Zagrebu još 2020. godine, zapravo odmah posle beogradske premijere, ali je sve zbog poznatih okolnosti tek sada realizovano.

„Putujuće pozorište Šopalović” Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića premijerno je igrano 8. marta 2020. godine na sceni JDP-a, posle čega je kulturni život pauziran zbog pandemije. Osobenost, kompleksnost novog čitanja Simovićevog dela ogleda se u tematici, vremenu – iscrpljujućem, obojenom nemirom, strahom, neizvesnošću. Prepoznala je to i hrvatska publika, nagradivši glumce burnim aplauzima.

Ispred HNK-a neposredno pre nastupa „Šopalovića” „radili su” i lokalni „tapkaroši”. Karte su prodavane i po duplo višoj ceni jer je, uveravale su nas zagrebačke kolege, za predstavu vladalo ogromno interesovanje. Svi su hteli da vide i čuju kako Vasilija Šopalovića, Filipa Trnavca, Jelisavetu Protić, Sofiju Subotić, Dropca... igraju vodeći srpski glumci, predvođeni Bjelogrlićem, Markom Janketićem, Nenadom Jezdićem, Jasnom Đuričić, Anitom Mančić, Ljubomirom Bandovićem…

– Utisci su fenomenalni. Oduševljenje delim s publikom, tekst je toliko slojevit, glumci fenomenalni. Idem da čestitam mladom Janketiću – raspoloženo je kazivala hrvatska glumica Doris Šarić Kukuljica.

Dragan Bjelogrlić stigao je u Zagreb neposredno pre početka predstave. Proteklih dana započeo je snimanje novog filma „Lančana reakcija”, inspirisanog slučajem u Institutu „Vinča”, koji se dogodio sredinom 20. veka, po motivima romana „Slučaj Vinča” autora Gorana Milašinovića.

– Večeras sam prvi put bio u HNK-u i, rekao bih, po reakcijama publike, da sam dobro ušao. U predstavu sam, kao što je poznato, uskočio, ali čini mi se da je efektna, jasna. Znamo svi da je razmena energije neophodna, uvek potrebna. Sada možda više nego ikada s obzirom na dešavanja u svetu – priča Bjelogrlić, koji je cele prethodne večeri snimao nove kadrove. Na pitanje da li pozorište, film i umetnost mogu da promene svet odgovara:

– Mogu da pomognu, ali da promene, ne znam. Da je snaga umetnosti bila jača i da je mogla više, svet bi bio bolji, ali dobro, još uvek se ne predaju, to je važno.

„Glumac je jedno u životu, a drugo na sceni, i to niko pametan nikada ne meša”, kaže u komadu Vasilije Šopalović, dok se Sofija pita: „A gde je, u stvari, granica, između života i pozorišta? Da li je ta granica tamo gde je rampa? I da li ta granica uopšte postoji?”

– Videli ste kakva je večeras bila reakcija hrvatske publike. To zapravo i nije tipično za naše gledaoce. Stajaće ovacije su ovde toliko retke, zagrebačka publika je poznata kao hladna, vrlo suzdržana. Ovo večeras je bilo iznad svih očekivanja. Publika je zapravo prepoznala velikodušnost glumaca, to davanje do kraja koje nema nikakvu vrstu suzdržanosti. Glumci su otvorili sve emotivne kanale. Simovićev tekst, koji je svima nama poznat, pokazao je da je izdržao test vremena i da je sada već klasik – primećuje reditelj Ivica Buljan, direktor Drame HNK-a. Sličnog stava je i njegov kolega, nagrađivani reditelj Bobo Jelčić. Prisustvovao je, kaže, izuzetnoj igri glumaca i imao jako prijatno veče.

„Pozorište Šopalović” pod senkom crnih zastava u okupiranom Užicu želi da odigra Šilerove „Razbojnike”. Praizvedba koju je režirao Dejan Mijač bila je 1985. godine. Veliki izazov bio je posle takvog uspeha raditi novo čitanje „Šopalovića”, u kojem novi akteri pričaju o mraku našeg društva... Kako to zapisa mudri Simović: „Kroz mračne zemlje što sa lanca laju, s drvenim ću mačem poći na aždaju.”

– Uvek je zadovoljstvo doći u Zagreb. Ovdašnja publika voli naš temperament. Tu našu posebnost. Naravno da smo mali i neophodno je da se mešamo. Da gledamo jedni druge, da odmerimo ko je šta uradio. Ne kao takmičenje, već kao deo zajedničkog uzrastanja – naglašava Jasna Đuričić, koja Simovićeve komade, kaže, zna napamet.

U glumačkoj ekipi koja je tako nadahnuto osvajala scenski prostor HNK-a bili su i Sanja Marković, koja je bila pravo iznenađenje za ovdašnju publiku. Ali i Irfan Mensur, Miloš Samolov, Milica Sužnjević, Miona Marković, Ana Lečić, Tara Milutinović, Teodora Tomašev, Vanja Radivojević i Nađa Ristić. Uz glasove Ljube Tadića, Marije Crnobori, Mire Stupice, umetnika kojih više nema, a koje i te kako pamti zagrebačka publika.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
Велики поздрав свима који кроз културу обнављају везе између Сарајева, Подгорице, Загреба, Београда и др. Свима којима су мир и добри суседски односи важнији од ситне политике којом нас трују актуелни балкански властодршци.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.