Zapisi o pop Ćiri i pop Spiri, Bufalo Bilu i Atilinom blagu

Novi Sad – Publicista i hroničar Novog Sada, Zoran Knežev voli da kaže da se on bavi pisanjem i prošlošću grada, a ne istorijom. Za nekoliko godina objavio je šest knjiga, a nova sedma donosi 62 priče o prošlosti Vojvodine. U njoj se istorija prepliće se legendama, kazivanjima i sećanjima, pa autor ispreda i o poseti Bufalo Bila Zrenjaninu, traga za selom pop Ćire i pop Spire i Atilinom blagu, piše o dubrovačkim plemićima u Vojvodini, Dušanu Popovu čiji život je poslužio kao inspiracija za lika tajnog agenta Bonda...

Novosadska publika voli, kako se dosad pokazalo, ovakvu literaturu, pa je i predstavljanje nove knjige „Vojvodina, kazivanja i sećanja” ispunilo amfiteatar u dvorištu Arhiva Vojvodine. Sviralo je pedesetak tamburaša Centra za tamburašku muziku, a kao specijalni gost stigao je iz Amerike jedan od čuvenih osam tamburaša s Petrovaradina, Momčilo Moma Nikolić. On je tom prilikom rekao da je 70-ih godina Petrovaradinska tvrđava bila „naš Karnegi hol”.

Na tvrđavu su dolazile, prema rečima Nikolića, znamenite ličnosti iz sveta, a tambura je najbolje znala da prezentuje naše narode i kulturu.

„Za tamburu kažu da je te bunjevačka, te hrvatska, te imaju je Mađari, imaju je Romi. Rekao bih da je tambura sviju nas”, kazao je član legendarne postave „Osam tamburaša Janike Balaža”, ispričavši i da su nadimak dobili kada je Ratko Šoć 1975. napisao pesmu „Osam tamburaša s Petrovaradina”, posle čega je publici pevao.

Nova knjiga Kneževa, na oko šesto stranica, obiluje informacijama i retko viđenim starim fotografijama, kojima je autor ukazao na razvoj kulture na prostoru Vojvodine, istakao je istoričar i direktor Zavoda za zaštitu spomenika Novog Sada Siniša Jokić.

„Stalno smo se pitali koje je to selo, gde su bili pop Ćira i pop Spira. Kažu, u Elemiru”, reče na promociji Jokić, navodeći da se autor bavio tematski raznim pričama, pored ostalog, receptima Zaharija Orfelina koji je u Sremskim Karlovcima objavio prvi srpski kuvar, ljubavnicom Franca Jozefa Katarinom Šrap, dubrovačkim plemićima Disorgo od kojih je jedan bio srpski oficir u Novom Sadu 1868-69, kako je Beč opljačkao Vojvodinu...

„Uvek se priča kako je neko drugi pljačkao Vojvodinu, međutim i drugi su je pljačkali. Šteta je bila 40 milijardi kruna, četiri prinosa sa njiva i četiri prinosa stoke, sve su opljačkali”, kazao je Jokić.

U pripremi je i osma knjiga u kojoj će se naći, kako je otkrio autor, i likovi sa margina Novog Sada, poput Branka Šahiste, a za to će prvi put imati izdavača, Gradsku biblioteku.

„Imam snage za još, nije došlo do zamora materijala”, kazao je 55-godišnji publicista koji je dosad bio sam svoj izdavač, što u književnom prostoru nije često i traži veliki trud pojedinca.

„Kad sam došao prvi put u Biblioteku Matice srpske i rekao bibliotekaru da mi da knjige o Novom Sadu, on je kazao: kod nas to nije tako poslagano. Meni je godinu dana samo trebalo da naučim da tražim ono što me interesuje”, seća se Knežev.

U čuvenoj antikvarnoj knjižari „Orfelin” Vasilija Jovanovića naišao je na pomoć ljudi koji su ga „gurnuli u vatru” i sa kojima je „možda preležao neke dečje bolesti” pisanja. U tajne zanata upućivao ga je profesor Sreto Batranović, a u svet starih fotografija i razglednica uveo ga je kolekcionar Milan Ljubojević.

Odlazio je i u Muzej Vojvodine, tada kod kustosa Mileta Ignjatovića, istoričara umetnosti koji je mislio da je sakupljanje građe hobi Kneževa, sve dok mu ovaj nije saopštio da hoće da piše.

„Bio sam skeptičan kako će to i šta da bude. Međutim, za relativno kratko vreme napisao je sedam knjiga, i osma je u pripremi, što je ozbiljan opus”, kazao je na promociji Ignjatović i dodao da među tim knjigama postoji kontinuitet, bez obzira na različite priče u njima, te da su te priče sastavni deo prošlosti Novog Sada i Vojvodine, bez kojih ne bismo mogli dobro da razumemo ni njihovu sadašnjost.