Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Urbanisti Srbije – oklevetana profesija

Панорама Крагујевца (Фото С. Радовановић)

Jubileji kojima se obeležavaju decenije rada javnih preduzeća ne privlače posebnu pažnju javnosti jer su po prirodi posla ta preduzeća samo servis građana. Urbanističko planiranje ipak za razliku od drugih  javnih servisa predstavlja ozbiljan razlog da se ta preduzeća u odnosu na ostala, posmatraju kao prva među jednakima pre svega jer se u njima crta i piše strategija razvoja gradova koja nakon usvajanja ima status zakona a njihova primena korist za građane ali i privrednike i konačno i sam grad.

Poredeći odnose prema toj profesiji kroz različite periode i oblike društvenog uređenja Srbije u 20. veku, kao dela federacije ili sada kao samostalne države, primetno je da je navodno u nedemokratskim formama društva, njihov rad  i status bio daleko više  uvažavan i poštovan od strane političara nego danas u Srbiji, nastaloj na demokratskim promenama početkom 21. veka! Degradacija urbanizma kao naučne discipline kreće od sredine devedesetih prošlog veka uz javnu izjavu  Nebojše Čovića (tada gradonačelnika Beograda) koji među prvima upotrebljava termin „urbanistička mafija” povodom utvrđenih nezakonitih intervencija na izgradnji i nadgradnji objekata u centru Beograda. Uprkos javnom ukazivanju na iste, Čović nije ostao zapamćen kao gradonačelnik koji je tu pojavu sprečio, baš kao ni bilo koji gradonačelnik u Srbiji koji je imao iste probleme!

Naravno odgovornost za takve prostorne anomalije nikada nije bila na urbanistima, već je u najvećoj meri zavisila od uspeha ili neuspeha u radu uprava za inspekcijske poslove, odnosno uprava za urbanizam koje su savesno ili slobodno tumačile pravila građenja koja su detaljno opisana u svakom planskom dokumentu. Rešavanje tog problema u 21. veku uz korišćenje dron tehnologija radi utvrđivanja usaglašenosti izvedenih radova sa izdatom dokumentacijom, odnosno upoređivanjem teksta iz planova sa tekstom iz Lokacijskih uslova uz obavezu javnog objavljivanja izveštaja na mesečnom nivou na veb-sajtovima gradova, svakako bi vremenom davala rezultate koji bi uticali na smanjivanje urbanističkog haosa, naravno uz neophodno povećanje plata inspektorima kao najodgovornijima u lancu kontrole građenja gradova.

JP Urbanizam Kragujevac (naslednik Zavoda za urbanizam Kragujevac) ove godine obeležava 60 godina svog postojanja. Godina osnivanja zavoda se poklapa sa političkim promenama u tadašnjoj državi koja menja ime iz FNRJ u SFRJ  i u kojoj se uprkos nedovoljnom stepenu demokratičnosti društva (potreba o kojoj je javno pisao Milovan Đilas koji je iz tih razloga i  više puta  utamničen upravo pre 60 godina) urbanistički planirala i gradila uz internacionalne pristupe primenjene na teritoriji cele Jugoslavije, pa i u gradu Kragujevcu. Usled nedostatka kadrova po ključu su u Kragujevac u periodu do osnivanja zavoda raspoređene kolege iz Beograda (prof. Mihajlo Mitrović i arhitektica Jovanka Jeftanović) da bi se nakon stasavanja generacija koje će biti spremne da prihvate i iznesu izradu strategije planiranja razvoja grada Kragujevca pristupilo osnivanju Zavoda za urbanizam Kragujevac.

Potreba za osnivanjem zavoda ogledala se pre svega u političkim odlukama vezanim za  planirani razvoj grada kao automobilsko- industrijskog centra SFRJ. Pored automobilske industrije razvoj Kragujevca se čitav vek ranije bazirao na razvoju grada kao centra namenske industrije (Vojnotehnički zavod) uz sledeću fazu razvoja kao  univerzitetskog i kliničkog centra,  što su i tada kao i sada bile ključne tačke oslonca njegovog razvoja ali i potrebe za izradom velikog broja planske dokumentacije. U prvim decenijama rada zavoda formiraju se i nosioci urbanog razvoja kao nova generacija urbanista Kragujevca koju čine: kolege  Mišulić, Milosavljević, Trifunović, Mišić, Krsmanović, Bratuljević, Đunisijević, Radović, Veljović i koleginice Lazarević, Debljević Stamenković, koje usmeravaju njegov razvoj zasnovan na demografskim promenama nastalim sa privrednim razvojem za koji Kragujevac dobija značajnu pomoć od samog vrha tadašnje velike države Jugoslavije preko uticajnih gradonačelnika poput Kojadinovića, Stojanovića, Đokovića i posebno Borivoja Petrovića u čije vreme Kragujevac dostiže najveći stepen privrednog rasta. Tada kao i sada takav razvoj se nije mogao obezbediti bez adekvatnih kadrova koji bi političke vizije usmeravao kroz stručne pristupe planiranju.

Kragujevac na sreću u godini jubileja daje podršku urbanističkom planiranju uz postavljanje nezavisnih stručnjaka na funkcije gradskog urbaniste i direktora JP Urbanizam (kolega Radulović i koleginica Ivanović) ali uz i dalje evidentan problem sa nestručnim Nadzornim odborom u JP Urbanizam koji je godinama uz saglasnost lokalne samouprave postavljen suprotno obavezama iz Zakona o javnim preduzećima.

Ne mali nedostatak podrške stručnom razvoju sistema urbanističkog planiranja Srbije je i činjenica da  Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture  već više od jedne decenije  nema iskusne urbaniste u svom timu,  niti definisanu strategiju urbane obnove gradova Srbije uz neophodno postojanje Pravilnika o urbanoj komasaciji,  bez koje nema ni mogućnosti za sprovođenje kvalitetne urbane obnove. Ta potreba postaje aktuelna posebno sada jer je svima iz branše (sem Ministarstvu GSI) poznato da je potrebno imati  jasno definisane instrumente za postupanja prilikom  urbane obnove blokova u gradskim centrima nastalim u periodu između dva svetska rata.

Jubileji su uvek lepa prilika da se sistem podseti na anomalije i pokrene u pravcu promena i reformi kako bi se adekvatno odgovorilo na sve potrebe za obnovom gradova Srbije. Za dalji razvoj Kragujevca potrebno je sistemski povezati sve tačke njegovih oslonaca, za šta je potreban uticajan gradonačelnik Kragujevca kako bi se razvoj grada pratio kroz sve faze uz predstavnike  struke u Ministarstvu GSI koju Kragujevac još nema.

Zarad istine na političkoj sceni Srbije danas ne postoji novi Milovan Đilas, talentovani pisac i analitičar svih događanja i društvenih pojava koje iznosi kao politički korektor javnog mnjenja  kojeg ne zanima lični materijalni položaj niti funkcije, već društvene promene koje donose dobrobit građanima a tako i čitavoj zajednici, pa je struka stoga prepuštena aktivnostima pojedinih nezavisnih strukovnih udruženja i mislećih pojedinaca, poput Kragujevčanina kolege Bakića, koji pokušava da dekodira sistem koji je opterećen pravnim a ne stručnim normama razvoja, koje jasno ukazuju na potrebu reforme celog sistema planiranja prostora Srbije.

Put reformi sistema planiranja ipak mora krenuti od sasvim banalnih stvari, za početak čak i kroz  ujednačavanje odnosa prema imenima preduzeća i vraćanju imena Zavod za urbanizam svim javnim preduzećima ovog tipa  (umesto bezličnog naziva JP Urbanizam) uz uspostavljanje mreže zavoda i instituta  i koordinacije njihovog rada sa Ministarstvom GSI za novih 60 godina obnove  i razvoja Srbije ispred nas.

Naučni saradnik, bivši direktor JP Urbanizam (2014–2017)

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејана
Текс писан са стилом. Пун различитих информација и врло конкретних ставова као и сви његови претходни текстови на различите теме. Права и искрена подршка струци ! Штета што ПОЛИТИКА чешће не објављује овог аутора !
Trobojka
U samom centru bg postoje primeri visinskih neujednacenja zgrada do kojih je došlo samo zato sto su kolege autora ovog članka propisale i sprovele da svaka zgrada mora imati isti broj spratova, a nijem im palo napamet da predratne zgrade imaju više spratova. Niti su ikada izaslo na teren da vide kako uživo i u živim proporcijama izgleda sve sto planiraju. Za klevetu kod takvog javasluka ima malo mesta.
Biljana
Još jedan u nizu sjajnih tekstova dr Aleksandra Rudnika....bravo ! Često u svojim tekstovima pominje urbanu komasaciju i da je za nju potreban Pravilnik. Ako ga godinama ne rade, onda je odgovornost za rekonstrukcije blokova u kojima se umesto celih blokova samo radi samo na pojedinačnim parcelama isključivo na Zorani Mihajlović i Tomislavu Momiroviću koji su pravi krivcu za lošu obnovu gradova Srbije !
PseudoIntelektualci
Mi urbaniste kao da nemamo. Odnosno kao da ih imamo ali da sluze legalizovanju (urbanistickog) zlocina. Beograd deluje kao favela cak i i posetiocima iz "nerazvijenih" zemalja . A i logicno je jer za urbanisticki red nisu potrebne "velike pare" ni velika "pamet" vec osnovno postovanje urednosti i logike ( usorene ulice , objekti u nizu i iste spratnosti). Zato, sto se mene tice to nije "oklevetana" nego s razlogom kritikovanba profesija. Diploma bez postenja coveka nista ne vredi
Geografija
Ispravan stav. I nemamo ih. Inače urbanisti su oni koji izradjuju plansku dokumentaciju a oni drugi su zaduženi za poštovanje reda i sankcionisanje onih koji ga krše ! Plan za "Beograd na vodi" nisu radili urbanisti, već geografi planeri i to je druga struka i tu treba praviti ozbiljnu razliku ! Nisu bez razloga geografi okupirali Ministartvo GSI kod Momirovića , jer da su tamo urbanisti , ne bi bilo haosa ! Geografi lakše izvršavaju naradjenja jer se ne razumeju u urbanizam !
petar
Zaista lepa basna, ali ko je dozvolio gradnju Geneksove kule, najruznije u istoriji arhitekture, slika pretencioznih firmi novo- bogatasa.
Mila
Kakav besmislen komentar ! Bez ikakve veze sa odličnim tekstom kolege Rudnika. Geneksova kula je spomenik kulture. Gradjena je po planu i projektu. Remek delo brutalizma jednog od naših najvećih arhitekata Mihajla Mitrovića izgradjena 1980 godine, Upravo je na prodaju za početnu cenu od 2 miljarde dinara.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.