Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Komšić: BiH nije onakva za kakvu smo se borili

Član predsedništva dovodi u pitanje osnovne dejtonske prerogative zemlje, kao što su entiteti, kantoni i entitetsko glasanje
Жељко Комшић (Фото: Председништво БиХ)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „BiH nije onakva za kakvu smo se borili”, izjavio je član Predsedništva BiH Željko Komšić, a potom izrazio uverenje da će ta zemlja „kad-tad biti građanska država”. Povodom 30 godina od prijema BiH u UN Komšić kaže kako se nisu „borili za kantone, entitete, entitetsko glasanje, ovakve domove naroda”, koji, ceni on, nisu ništa drugo nego „mehanizmi blokada u rukama zagrebačkih i beogradskih ekspozitura, putem kojih otimaju najveći deo suvereniteta BiH”.

Nasuprot uverenjima u Banjaluci i Mostaru, gde su ubeđeni da su u minule tri decenije Bošnjaci imali podršku Zapada i da su u tom periodu Srbi i Hrvati izgubili ustavna prava koja su im garantovana „Dejtonom”, Komšić tvrdi da su „popuštanjem i ugađanjem onima koji političke račune podnose Beogradu i Zagrebu, njihovi zahtevi bili sve veći”.

Da su pogledi i očekivanja bošnjačke javnosti u osporavanju postojećeg uređenja BiH došli do nivoa s kojeg je istovetan pogled tri naroda na sudbinu zemlje teško zamisliv i da je takvo stanje ujedno i dijagnoza društva u kojem se odbijanje dijaloga promoviše kao vrhovna vrednost, a svako mišljenje koje nije u skladu sa sarajevskim obeležava kao verbalni delikt, vidi se i iz saopštenja bošnjačkog Instituta za istraživanje genocida iz Kanade, iz kojeg su, kao i Komšić, povodom godišnjice prijema BiH u UN naveli kako je „22. maja BiH priznata bez ikakvih entiteta i to pod nazivom Republika BiH”.

U Banjaluci ideologiju koji promovišu iz Sarajeva vide kao potvrdu ispravnosti politike koju zastupaju.

„Komšić treba da shvati da Dejton čuva i BiH, a ne samo entitete”, rekao je predsednik DNS-a Nenad Nešić.

On smatra da će se napred krenuti tek kad „bošnjački političari prestanu drugim narodima da nameću svoje viđenje BiH”. Nešić je konstatovao da problem nije ni u Beogradu ni u Zagrebu, kako to Komšić pokušava da predstavi „kroz politiku konfrontacije”, već u onima „koji ne prihvataju realnost i ponašaju se kao da imaju tapiju na BiH”.

Ideje koje Komšić izgovara naglas, a najveće bošnjačke partije baštine u svojim programima, izvan Sarajeva se percipiraju kao zalaganje za ukidanje konstitutivnosti kao osnovnog načela na kojem je utemeljen Dejtonski sporazum, sklopljen kao balans suprotstavljenih interesa i ugovor zamišljen kao model koji treba da odagna identitetske strahove Srba i Hrvata kao manje brojnih naroda.

Stoga se u reakcijama na Komšićeve poruke uz blagu ironiju komentariše kako srpsku i hrvatsku ljubav za zajedničku zemlju nisu razbuktale reči Alije Izetbegovića, koji se kao i Komšić javno zalagao za „građansko uređenje”, a koji je u „Islamskoj deklaraciji” napisao kako „nema mira ni koegzistencije između islamske vere i neislamskih društvenih političkih institucija”.

Na te misli se nadovezao aktuelni lider SDA Bakir Izetbegović, koji se naoružava „za nedajbože”, a Bošnjake vidi kao vezivno tkivo Bosne, za koju ne brine „sve dok su džamije pune mladih”, što su reči koje minulih nedelja nisu naišle na odjek iz kojeg bi se mogao izvesti zaključak da su Srbi i Hrvati prigrlili Sarajevo kao glavni grad i mesto s kojim se identifikuju, a što se kao politička ideja, neretko i ultimativna, ispostavlja iz bošnjačkih partija, uglavnom uz prekor političkim vođama srpskog i hrvatskog naroda da bez razloga šire omrazu prema prestonici zemlje.

Da Sarajevo ne samo da nije iskreno prihvatilo uređenje zemlje od dva entiteta i tri naroda i da svaku priliku, pa i ukrajinsku krizu, vidi kao „šansu za BiH” može da se nasluti i iz nestrpljivosti koju je Komšić nedavno ispoljio u promovisanju građanske zemlje, pa ga je američki izaslanik Gabrijel Eskobar smirivao porukama da se o takvom uređenju može razmišljati tek po ulasku u EU, uz napomenu diplomate iz SAD da je za BiH do tada „jedini okvir Dejtonski sporazum”. Komšića je to, međutim, razočaralo jer mu se čini kao isuviše daleko, pa je Eskobarove reči razumeo kao poruku da „nikada nećemo ni ući u EU”.

„I sam Eskobar zna da mi s ovakvim uređenjem ne možemo u EU”, smatra Komšić, koji je član tročlanog tela u zemlji koja je već tri decenije pod međunarodnim protektoratom.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.