Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PRIŠTINA TRAŽI NATO BAZE ZBOG PRITISKA NA BEOGRAD

Kurtijev udar na srpsku politiku neutralnosti

Usled diplomatskog neuspeha u Americi, gde je zvaničnike viđao po stepeništima i parkinzima, Kurti je u Vašingtonu zatražio da „Bondstil” postane stalna američka vojna baza na KiM
Припадник америчке војске у бази „Бондстил” на Косову и Метохији (Фото U.S. Army National Guard/Staff Sgt. Tawny Schmit)

Zapadni deo međunarodne zajednice s Beogradom pokušava da igra igru dobrog i lošeg policajca u nameri da Srbija promeni politiku vojne neutralnosti. Za pozitivne poruke zadužene su diplomate Evropske unije i Amerike, koje obećavaju nastavak ekonomske saradnje i navodno sprečavanje ugrožavanja srpskih nacionalnih interesa u susednim državama, kao i na Kosovu i Metohiji, teritoriji koja se nalazi pod jurisdikcijom Ujedinjenih nacija. Loši policajci su svakako oni koji na ukrajinskom ratu žele da izvuku maksimalnu korist za sebe i svoje pokrovitelje. U tome prednjači deo podgoričke i sarajevske političke elite, kao i premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti.

Pokušavajući da gurne pod tepih katastrofalni diplomatski neuspeh svoje posete Americi, gde je pojedine istaknute američke političare viđao na stepeništu ili parkingu, Kurti je u dodvoravanju pokušao da ode korak dalje. Tako je u Vašingtonu zatražio da „Bondstil”, vojni kamp američkih pripadnika Kfora, postane stalna američka vojna baza na KiM. Založio se da treba „demilitarizovati kopneni pojas” uz administrativni liniju, tvrdeći da je Srbija uspostavila ukupno 48 „ofanzivnih operativnih baza”. Uz to, Kurti se založio da lažna država postane član NATO Partnerstva za mir.

Da Kurtijeve zahteve treba ipak staviti u širi regionalni, pa i evropski kontekst, vidi se i iz toga što je šef združenog štaba američke vojske general Mark Mili u obraćanju pred maturantima vojne akademije „Vest point” istakao da je potrebno u zemljama istočnog krila NATO-a da se izgrade stalne baze s rotirajućim osobljem zbog rastuće verovatnoće ozbiljnijeg sukoba velikih država. Tu je pre svega mislio na Rumuniju i Poljsku, koje žele da finansiraju izgradnju baza.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da se Kurtijev zahtev da „Bondstil” na KiM postane stalna američka vojna baza ne može posmatrati izdvojeno iz ukrajinskog sukoba i pojačane militarizacije u Evropi. Za „Politiku” kaže da je sada težište Zapada ne na razvoju i saradnji, nego na jačanju vojnih potencijala vojnoindustrijskog kompleksa i stvaranju novih gvozdenih zavesa u Evropi.

„Kada je Evropa u pitanju, tamo gde se sukob bude zaustavio, dolazi do proširenja NATO-a na Švedsku i Finsku, gde će biti ta gvozdena zavesa i tu će biti direktno sukobljeni Rusija i NATO. Očigledno je da je sada u prvom planu strategija proširenja Severnoatlantske alijanse i jačanje uloge Zapada preko tvrde moći, i to preko vojnih mehanizama. Primetno je da, recimo, Velika Britanija projektuje širenje NATO-a i prema Pacifiku tako da neke oblasti budu produžena ruka alijanse. Smisao novog sukoba se sada svodi na silu. Američki predsednik Bajden u Tokiju kaže da će SAD vojno braniti Tajvan ako Kina krene i to je još jedan dokaz da se formira novi međunarodni poredak, pri čemu će se pozicija braniti silom i sila je u prvom planu”, kaže Zoran Milivojević.

(Foto EPA/M. Ruiz)

Na pitanje šta možemo očekivati u ovom delu Evrope i kakve su šanse da „prođu” Kurtijeve ideje o formiranju stalne NATO baze na KiM, Milivojević kaže da se očekuje nastavak proširenja NATO-a na ovom prostoru, i to kako je odavno predviđeno. „Pritom se podrazumeva ulazak Kosova u NATO i BiH, a može se i očekivati sve jači pritisak na Srbiju da se tome prikloni. Tako treba i čitati poruku ambasadora Hila u intervjuu ’Politici’ da Srbija uđe u kolektivnu bezbednost i da našoj zemlji nije potrebno ništa drugo. U prvi plan izlazi globalna strategija Zapada da svoju supremaciju i dominaciju na globalnom planu obezbeđuje upotrebom sile. Na kontinentu to znači stalno širenje NATO-a i zauzimanje svog slobodnog prostora, osim u onom delu koji će Rusija uspeti da zadrži. To je prostor u Gruziji – Osetija i Abhazija – i to što osvoji i da zadrži u Ukrajini, a videćemo šta će biti sa Pridnjestrovljem”, navodi Milivojević i dodaje da što se našeg regiona tiče, to je ubrzani završetak dva nezavršena posla, a to su unitarizacija BiH i priznanje takozvanog Kosova.

Posle intervjua američkog ambasadora Kristofera Hila našem listu, sugerišući da naša zemlja treba da se opredeli za Zapad, na sličan način je postupio i bivši američki ambasador pri NATO-u Kurt Volker, koji je rekao da je „ruska invazija na Ukrajinu pokazala da model vojne neutralnosti u Evropi više nije održiv” i izrazio nadu da će Beograd izvući zaključak iz invazije na Ukrajinu, da je Moskva „veoma opasan prijatelj”. U intervjuu za Glas Amerike rekao je da će po završetku ukrajinskog rata „svi morati da iznova razmotre eliminisanje ovih sivih zona, kada je reč o Ukrajini, Moldaviji, Gruziji i drugima na Balkanu”. „Ne bi više trebalo da bude zemalja bez kolektivnog osećaja bezbednosti”, rekao je bivši američki ambasador pri NATO-u.

Diplomata Živadin Jovanović kaže da je licemerno da zemlja koja je bila vodeći faktor u NATO agresiji protiv Srbije 1999. godine traži od naše zemlje da postane članica tog agresivnog vojnog saveza. Za naš list kaže da je NATO ofanzivni vojni savez i taj karakter je započeo u aprilu 1999. godine, kada je na samitu u Vašingtonu povodom 50 godišnjice osnivanja usvojio strategiju intervencionizma bez odluka Saveta bezbednosti i kršeći međunarodno javno pravo.

„Nije stvar nijedne druge zemlje da određuje politiku Srbije, nije niko pozvao SAD ni da ohrabruju ni da savetuju, ni da zahtevaju bilo šta od naše zemlje. To je pokušaj grubog mešanja u unutrašnje stvari naše zemlje. Takav stav američkih diplomata nije primeren normalnim odnosima između dve zemlje. Nezavisno od toga što je Amerika najveća vojna sila na svetu, to ne znači da imaju pravo da se mešaju u našu spoljnu politiku i određuju šta je dobro za Srbiju, jer je to ponašanje suprotno načelima međunarodnog prava i predstavlja kršenje konvencija o diplomatskim odnosima”, ističe Jovanović.

Milosavljević: Zapadni prijatelji da nam pomognu u očuvanju KiM Zoran Milosavljević

Zoran Milosavljević (Foto: privatna arhiva)

Naučni saradnik Instituta za političke studije Zoran Milosavljević kaže da smo, uz dužno poštovanje našim američkim partnerima i pored svega što je Srbija doživela, mi pokazali i više nego konstruktivan pristup svim njihovim predlozima i saradnji do sada. Za „Politiku” kaže da smo, iako su nas bombardovali, mi njima oprostili i nastavili dalje saradnju, a voleo bih da vidim kako bi se oni ponašali da su bili na našem mestu.

„Mi smo sve uradili što je bilo do nas. E, sad, da li Srbija ima pravo da vodi neutralnu spoljnu politiku? Dolazimo u situaciju da se mnoge nepoznanice za koje smo naslućivali da su se dešavale prema našoj državi sada ubrzano otvaraju i postaje kristalno čisto i jasno. Da li mi, ovakvim odnosom SAD, imamo pravo da vodimo našu politiku i da naše interese branimo, kao što to radi svaka suverena država, posebno velike sile, i da li koriste svoju vojnu snagu za vođenje spoljne politike? Čemu institucije poput Saveta bezbednosti, svih potpisanih ugovora, i da li je sve to bila jedna vrsta šargarepe za male države”, pita Milosavljević.

Dodaje da je zapravo tajna politika stvarna i da se samo ona računa. „To kažem uz dužno poštovanje svih zapadnih predstavnika, između ostalog i našeg prijatelja Kristofera Hila, koji nije nov u ovom regionu i bolje nego iko poznaje situaciju, jer je i sam učestvovao u kreiranju mnogih sporazuma. I kao pravi prijatelj je spreman da u ovoj situaciji približi odnose dve zemlje što je više moguće. Nekako ne mogu da verujem da nam se daje ultimatum Istok ili Zapad, jer to određeni centri moći žele da iskoriste kao pritisak na Srbiju. Duboko verujem u njega kao ozbiljnog diplomatu da neće dozvoliti takva dešavanja, jer u suprotnom će se postaviti pitanje svega što smo do sada radili, pogotovo imajući u vidu osetljivu temu svojevremene agresije prema našoj zemlji”, ističe Milosavljević i naglašava da se prema Srbiji mora okrenuti novi list i pristup, pogotovo što su govorili da smo prijatelji i partneri.

„Mi konačno moramo da znamo na čemu smo, da li imamo pravo da branimo nacionalne interese jer po pitanju Ukrajine vidimo šta govore državnici zapadnih država. Pa je logično pitanje da li je Srbiji zabranjeno da brani svoj integritet kada je reč o Kosovu i Metohiji. Da li će naši zapadni prijatelji pomoći da zaštitimo naš teritorijalni integritet i suverenitet, a ne da nas teraju da radimo nešto što je suprotno našim nacionalnim interesima”, ocenjuje Milosavljević.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zivadin Rogic
По Милосављевићу, пар ствари се ”мора”: ”према Србији се мора окренути нови лист и приступ, поготово што су говорили да смо пријатељи и партнери”; „Ми коначно морамо да знамо на чему смо, да ли имамо право да бранимо националне интересе”. Али нису то никакви пријатељи нити је прво морање реално - за велику разлику од другог које је потпуно у домашају одлучивања Србије као државе.
dragutin g. ateist
Ispravio bih gospodina Milosavljevica, o oprastanju. Nista mi njima nismo i nemamo prava da oprostimo, ali moramo da saradjujemo, na zalost...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.