Počnimo ljubav ispočetka

„Počnimo ljubav ispočetka” ori se s malog ekrana čuvena pesma Beti Đorđević sa festivala „Beogradsko proleće” 1976. godine koju su marketinški stručnjaci, valjda u pomanjkanju ideja, iskoristili kao podlogu za reklamu. I učiniše veliku nepravdu! Ne samo ovoj vrsnoj pevačici, već i nama, gledaocima, koji ničim to nismo zaslužili. Ogadiše nam ovaj hit dosadnim, napadnim ponavljanjem istog stiha, prekidajući program u nelogičnim delovima i pojačavanjem reglera do daske. Tako da iz mirne dremke ili posvećenog praćenja TV programa, pod rafalnom paljbom, iskačemo iz svojih fotelja kao da smo pozvani u streljački vod, a ne da započnemo ljubav. U takvim trenucima, svaka ljubav se završava. I ona s televizijom, i sa muzikom! Da li su marketinška odeljenja uopšte svesna koliko rade protiv proizvoda koje reklamiraju? Umesto da zapamtimo ono što nam preporučuju, oni zapravo čine da omrznemo reklamirani proizvod... Zapamtićemo ga jedino po neprijatnom iskustvu, po prekinutom snu, po zastrašivanju, ali ne i onda kada treba da ga kupimo u samoposluzi ili da okrenemo dotični broj kurirske službe. Neko bi rekao da je i loša reklama dobra reklama. Ne bih se složila sa tim! Ostavite nas da mirno dremkamo kraj naših televizora. Ne remetite nam san ni zasluženi odmor... Ne uznemiravajte... Ne budite... Ne plašite nas... Ne utičite na naše mentalno zdravlje... Kad bismo samo bili proroci i predosetili taj trenutak kada će grunuti reklama, pa da se na vreme pripremimo, uzmemo daljinski u ruke i spremno se obračunamo, „ubijemo” bučnu reklamu i započnemo ljubav sa televizijom ispočetka. Ovog puta bez bensedina. Onako kao treba. U harmoniji, miru i poštovanju... I TV autora, gostiju, ali i nas gledalaca... Jer nismo kupili TV da nas uznemirava... On nije tu da nas budi, da nam probija bubne opne, da nas plaši, da nas čini nervoznima...

Molimo marketinške stručnjake da povedu računa o našem duševnom zdravlju... A ne samo o svojim novčanicima.... Molimo čelnike televizija da ukinu reklamnu buku... Razumem da se od toga živi, i opstaje. Ali, zar mora baš tako agresivno? Zar je važniji prašak za veš od gostiju i voditelja. On jedini ima smisla kada želimo da se spasimo od pojedinih rijalitija...

Svaka čast onim kreativcima koji od ovih reklamnih minijatura uspevaju da naprave prava mala remek-dela. Nekada je postojalo i pravo takmičenje ljudi iz reklamne industrije „Reklamožder”. Danas je to zaboravljena kategorija, nažalost. Najlakše je preuzeti stari dobro poznati hit nego komponovati novi. Isto je i sa muzikom za filmove i serije. U poslednje vreme čujemo poznate hitove iz šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka gotovo u svakoj seriji i filmu, iako je njihova upotreba često i neopravdana... Osim što lepo zvuči... Zašto se zaboravilo autorstvo, primenjeno muzičko stvaralaštvo? Da li se ne isplati, da li zaista nemamo kreativne ljude, da li je kriza ideja ili samo idemo linijom manjeg otpora?

Hajde da počnemo ljubav ispočetka! Da oprostimo greške, zvučne šamare, i damo šansu reklamnim stručnjacima i kompozitorima, ali i toncima, urednicima, direktorima, da počnu da stvaraju, a ne preuzimaju... I da utišaju ton ... Nismo na pijaci!