Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
75. KAN

Oda magarcu, socijalizmu i ispravnosti u veri

O takmičarima: Tariku Salehu, Rubenu Estlundu, Kristijanu Munđiju, Jiržiju Skolimovskom, Džejmsu Greju...
„Троугао туге”: сатирични поглед на савремено друштво (Фотографије Прес служба Канског фестивала)

Kan - Najviše energije među takmičarskim filmovima na veliko platno je do sada doneo uzbudljivi špijunski, religijsko-politički akcioni film „Dečko iz raja” egipatsko-švedskog autora Tarika Saleha, radnje smeštene unutar impresivnog zdanja El Azara, mitskog univerziteta u Kairu, epicentra sunitskog islama gde su i prošlost i budućnost u konstantnoj interakciji.

El Azar sa svojih više od trista hiljada studenata i više od tri hiljade profesora u srcu delte Nila, sada se konačno našao na velikom ekranu. Otvorena su ta zabranjena vrata za Salehovo pripovedanje o frakcijama unutar islama koje različito deluju u velikom muslimanskom svetu, o značaju izbora velikog imama, o „Muslimanskoj braći” koji umalo nisu izazvali građanski rat u Egiptu, o sprezi univerziteta i visoke politike. Ili tačnije – egipatske tajne policije koja sve što se događa unutar El Azara zapravo drži pod svojom kontrolom, zahvaljujući brižljivo odabranim „cinkarošima” među studentima, kakav je ne svojom voljom postao i glavni junak filma ‒ mladić Adam. Ribarevo siromašno a prepametno dete kojem je pripala ta čast da bude primljen na univerzitet. Od prvog do poslednjeg kadra ovog filma je toliko napeto, zanimljivo i edukativno, u smislu približavanja islama pripadnicima drugih religija i nevernicima u publici i u smislu neodvojive međusobne sprege i državnih i religijskih moćnika. „Dečka iz raja” svakako treba zapamtiti i sačekati njegovo prikazivanje i u Srbiji...

Za prikazivanje u Srbiji sasvim sigurno je već otkupljen „Trougao tuge” švedskog scenariste i reditelja Rubena Estlunda, inače već dobitnika „Zlatne palme” za film „Kvadrat” 2017. godine. Estlundov novi film, čiji naslov proizlazi iz termina koji plastični hirurzi koriste u tretmanu botoksom u zatezanju bora na čelu, doneo je salve smeha u gledalištu kao inteligentno duhovit i komičan. Reč je o još jednom satiričnom Estlundovom pogledu na savremeno društvo i sveukupno ljudsko stanje, samo što su sada oštrice uprte na svet visoke mode i modnog konzumerstva, visokog kapitalizma, cinizma i licemerstva društvene klase zasnovane na nečistom novcu i sopstvenom uspehu.

„Dečko iz raja” o sprezi državnih i religijskih moćnika

Sa dva glavna lika, mladim supermodelima Karlom i Jajom, Estlund nas vodi na tri glavna mesta: u svet mode, na luksuznu jahtu i na pusto ostrvo, kako bismo razotkrili sve slabosti i nesigurnosti ljudi koji sebe smatraju empatično ravnopravnim sa svim pripadnicima različitih klasa i rasa. Novac, manipulacija i igra moći su u srcu već od prvih scena filma, koji se širi i tokom krstarenja luksuznom jahtom na kojoj upoznajemo i druge likove: ruskog milionera Dimitrija (izvrstan Zlatko Burić) koji se obogatio privatizacijom jednog državnog kombinata za stajsko đubrivo; engleski par koji se obogatio prodajom granata i bombi s čime, prema sopstvenom priznanju, „daju ogroman doprinos obezbeđivanju demokratije u svetu”; kapetana broda ‒ levičarski nastrojenog Amerikanca (Vudi Haleson) sklonog alkoholu; kompletno osoblje jahte među čijim članovima postoji i jasna klasno-rasna hijerarhija...

U jednoj nemirnoj morskoj noći dok snažni talasi bacaju uglađene putnike s jedne na drugu stranu jahte, Dimitri i kapetan će onako pijani ispovraćanim gostima održati nezaboravno nadmudrivanje citatima Karla Marksa i Ronalda Regana, sve u cilju sagledavanja protivrečnosti u modernim kapitalističkim društvima. I onda će putnici koji su preživeli i oluju i napad pirata, ostati zaglavljeni na pustom ostrvu gde se kompletno menja hijerarhija. Jer vođa može postati samo neko ko zna kako se preživljava, a to je u ovom slučaju dojučerašnja klozetarka na jahti, inače vredna i radna žena iz dubokog potpalublja i latinoameričkog porekla. Estlund tako kreira novi svetski poredak koji jeste smešan, ali nije i nemoguć...

 Rumunski reditelj Kristijan Munđiju, nagrađen „Zlatnom palmom” 2007. za film „Četiri meseca, tri nedelje, dva dana”, vraća se sada sa filmom „R.M.N.” i nudi sliku preokreta koje su evropskim zemljama donele globalizacija i migracije. Film prikazuje iznenadni povratak gastarbajtera Matijasa iz Nemačke u svoje munltinacionalno selo u Transilvaniji neposredno pred Božić. Susret sa malenim sinom Rudijem koji je od šoka doživljenog u obližnjoj šumi prestao da govori, sa otuđenom suprugom Anom i ljubavnicom Silom, koja vodi malu fabriku hleba, Matijasu će samo na prvi pogled doneti zrnce mira u rodnom selu. No, sve će se ubrzo promeniti dolaskom i zapošljavanjem tri imigranta iz Šri Lanke u lokalnoj fabrici. Mir u tom katoličkom selu je narušen, rasizam i netrpeljivost seljana počinju da isplivavaju na površinu, a Munđiju sve to slika intenzivno realističkim stilom detaljno opisujući sve promene, proterivanje stranaca koji su i sami hrišćani iz seoske crkve, konzervativni stav lokalnog stanovništva i samog sveštenika. I to je upravo ono što podržavaju krajnje desničarske stranke širom Evrope koje su počele da se zalažu za slične populističke stavove...

Film „Eo” za pamćenje 

Američki reditelj Džejms Grej u svom filmu „Vreme Armagedona” iznosi prodornu, iskrenu kritiku moderne Amerike kroz priču o mladom ukrajinsko-jevrejskom studentu koji odrasta u Kvinsu u Njujorku. Grej priča svoju poluautobiografsku priču, o belom studentu u Njujorku početkom osamdesetih godina prošlog veka, i o njegovom druženju sa jedinim crnim studentom u razredu. To je vreme kada je rasna integracija tek počela stvarno da živi u školama, kada je novoizabrani predsednik Regan govorio na televiziji o predstojećem Armagedonu. Zahvaljujući stavovima liberalnog dede (veoma dobra interpretacija Entonija Hopkinsa), koji priča o bekstvu porodice iz Evrope neposredno pre Holokausta, dečak Pol će ipak izrasti u ispravnog mladića širokih shvatanja, a Džejms Grej stvoriti film lep za gledanje, ali ne i za beskonačno pamćenje...

 Za pamćenje je eksperimentalno dokumentarno igrani film „Eo” Jiržija Skolimovskog (84), jednog od najznačajnijih stvaralaca moderne poljske kinematografije. Protagonista njegovog filma je simpatičan, ljubak, čak i sasvim fin cirkuski magarac zvani Eo, kojeg će zakon protiv zlostavljanja životinja u cirkusima odvesti iz sopstvenog lepog okruženja, u kojem je uživao u ljubavi i pažnji svoje krotiteljke, u evropsko „zatočeništvo slobode” i među ljude i stvari koje mu se ne sviđaju. Film Skolimovskog dopao se i publici i većini kritičara. Sam autor iz zdravstvenih razloga nije došao u Kan...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.