Oko 40 odsto porodica u Srbiji ima dvoje dece

Najveći broj porodica u Srbiji ima samo jedno dete, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Oko 40 odsto porodica ima dvoje dece, svega 6,7 procenta njih odlučuje se na troje dece, četvoro mališana odrasta u 1,4 odsto domaćinstava, dok je broj roditelja koji imaju četvoro, petoro ili više dece na nivou statističke greške. Teret samohranog roditeljstva nosi oko 13,7 odsto majki i 3,6 procenta očeva u našoj zemlji, a gotovo svaki treći bračni par nema decu. Uvreženo mišljenje da se deca ne rađaju u soliterima, već na selu demantuje zvanična statistika koja upozorava da najveći broj porodica bez naslednika živi u ruralnim krajevima naše zemlje.

Dan porodice, koji se obeležava u celom svetu uvek bude povod da se prelistaju podaci, kao što to i činimo, ponešto zaključi i predvidi. Čini se da demografi postaju pesimisti kada gledaju u budućnost, ali vratimo se zvaničnim brojkama. Najnoviji podaci državnog zavoda za statistiku svedoče da višegeneracijska porodica, koja je vekovima bila zaštitni znak naše patrijarhalne kulture, polako ali sigurno odlazi u istoriju – čak 88 odsto domaćinstava u Srbiji čini samo jedna porodica, dve generacije žive zajedno u 11 odsto domaćinstava, a tri porodice pod istim krovom kroje zanemarljivih 0,8 odsto domaćinstava.

Ako se ima na umu da je za prostu reprodukciju nacije neophodno da svaka žena rodi troje dece – jedno za sebe, drugo za tatu, treće za državu, jasno je zbog čega demografi odavno predviđaju neveselu budućnost Srbije. S obzirom na to da u našoj zemlji jedna žena rađa 1,36 odsto dece ne treba da čudi činjenica da svake godine „nestane” grad od 35.000 stanovnika i da se broj građana Srbije između dva popisa smanjio za 377.335 osoba. U poslednjih dvadeset godina broj dece u Srbiji smanjen je sa 16 na 14 procenata, a pandemija virusa korona dodatno je pogoršala vitalnu statistiku, pošto je u poslednje dve godine broj umrlih bio duplo veći od broja novođenih.

Iako se smatra da u našoj zemlji postoji kult braka i porodice, podaci govore da svaka četvrta žena nikada nije izašla pred matičara, a svaki treći muškarac nije izgovorio sudbonosno „da”. Svaka četvrta žena rađa dete van braka, a u vanbračnoj zajednici živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina, to jest 235.063 naša sugrađana. Svaki četvrti bračni par stavi tačku na svoj brak, a petina ih se razvede u prvim godinama braka. Propali brak iza sebe ima oko 300.000 naših sugrađana, što je za petinu više nego prošle decenije.

Nebojša Savić, porodični terapeut i predsednik udruženja „Brak i porodica” ističe da raste broj parova koji nemaju decu – izvestan broj jednostavno ne želi porodicu, a drugi ne mogu da dobiju naslednike, jer ih je biologija osujetila u ovoj želji.

– Način života porodice dramatično se promenio u poslednjih pola veka. Po prvi put u istoriji civilizacije, više ljudi živi u gradovima nego u selima, a život u takozvanoj urbanoj industrijskoj porodici znači da su oba roditelja zaposlena, pa brigu o njihovom potomstvu mora da preuzme treća osoba ili neka institucija – vrtić ili škola. Razlozi zbog kojih neki parovi odlažu formiranje porodice ili ostaju na jednom detetu su objektivni – u situaciji u kojoj nemate sopstveni krov nad glavom ili su vam neredovna primanja, zaista je teško planirati porodicu. Zvanični podaci govore da je svaka treća porodilja u Srbiji nezaposlena, a ja u savetovalištu srećem žene koje su užasnute uslovima u našim porodilištima i plaše se porođaja i postpartalnog tretmana za sebe i bebu. To, naravno, nije dominantan razlog zašto žene odustaju od (proširenja) porodice, ali svakako jeste opomena nadležnima da moraju oplemeniti i promeniti uslove u institucijama u kojima se život rađa – ističe naš sagovornik.

Nebojša Savić dodaje da veliki broj mladih ljudi odlazi iz ove zemlje i učestvuje u fertilitetnoj statistici drugih zemalja, jer nije u mogućnosti da pronađe posao i finansijsku sigurnost za svoju porodicu. On dodaje da se iskreno divi ženama zaposlenim u trgovini i ugostiteljstvu, koje nemilice izrabljuju na radnom mestu, a one se uprkos tome odlučuju na veći broj dece. Primećuje da se u nezavidnoj poziciji nalaze i mnoge mlade žene koje rade privremene i povremene poslove, nemaju ugovore o radu i ne mogu da razmišljaju o potomstvu.

– S druge strane, neki parovi ne žele da imaju decu iz psiholoških razloga. Nama u savetovalište dolaze profesionalno ostvareni i finansijski situirani partneri koji jednostavno ne žele porodične obaveze, a neki od njih na roditeljstvo gledaju kao na žrtvu, a ne kao na zadovoljstvo i produžetak loze. Kada im kažem da su sebični, oni se naljute, a kada preformulišem tu izjavu i zaključim da su „previše usmereni na lične potrebe”, s tim se slože. Činjenica je da roditeljstvo donosi promene koje su dugotrajne, baš kao što je činjenica da život jedne porodice nikada više neće biti isti, ali u ukupnom zbiru ipak znači mnogo više sreće nego frustracija. Kao ocu troje dece zaista mi je žao što mnogi partneri koji to žele ne mogu da postanu roditelji, baš kao što mi je krivo što mnoga deca u Srbiji odrastaju kao jedinci, bez brata i sestre – zaključuje naš sagovornik.