Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Posledice ukrajinske krize mogli bismo da osetimo krajem godine

Naš IT sektor dobio je poslove ukrajinskih kompanija i ruske stručnjake
(Фото Pixabay)

Kriza koja postoji na globalnom nivou prvo pogađa najrazvijenije privrede, a potom se polako širi na tržišta u nastajanju, kakvo je i Srbija, kao i privrede u razvoju, tako da bi se efekat krize mogao osetiti kod nas posebno u četvrtom kvartalu, kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS).

To zavisi od razvoja političke situacije u Evropi. Prostor države za finansijsku pomoć i uopšte intervenciju je ograničen, jer je dosta resursa potrošeno tokom pandemije, ocenio je Stanić na okruglom stolu u PKS posvećenom poslovanju privrede i šta se promenilo u IT, automobilskoj i hemijskoj industriji tokom pandemijske i ukrajinske krize, koje su se nadovezale jedna na drugu.

U sedam zemalja Centralne i Istočne Evrope raste broj nelikvidnih kompanija i stečaja dok u pet, među kojima je Srbija sa Slovenijom, Hrvatskom, Estonijom i Letonijom, taj broj pada. Ta preduzeća su ugrožena prvenstveno zbog inflacije, rastu im troškovi proizvodnje, a zbog pada kupovne moći stanovništva opada tražnja.

Nebojša Đurđević, iz kompanije „Vega IT”, specijalizovane za razvoj softvera, koja zapošljava 750 inženjera, kaže da je izvoz IT sektora prošle godine iznosio dve milijarde evra. Naglašava da više od 80 odsto firmi iz IT odseka pruža usluge za strana preduzeća, a 15 do 20 procenata su kompanije koje su razvile sopstveni proizvod i prodaju ga.

 Velike firme sa kojima poslujemo su zabrinute. Dobili smo direktan upit šta se dešava kod nas. Videli su proruske proteste u Srbiji, kaže Nebojša Đurđević, iz kompanije „Vega IT” 

Prema njegovim rečima tokom pandemije IT sektor je bio poremećen, imali su veliki pad prihoda od klijenata koji su u vezi sa resorom turizma, ali je bilo drugih sektora koji su ulagali u razvoj. Kada je reč o trenutnoj krizi, za potencijalnu recesiju koja nadolazi, IT odsek ima strategiju da bude diversifikovan i Đurđević se nada da neće pogoditi sve. Kriza u Ukrajini je nešto što njih više brine.

– Velike kompanije sa kojima poslujemo su zabrinute jer su one izložene regulativi i politici, i to poštuju. Dobili smo direktan upit šta se dešava kod nas jer smo poravnjani sa Rusijom. Videli su proruske proteste. Naša vlada nije slala jasne signale na koju stranu će to da ode i počeli su da se raspituju šta se to ovde događa i koliki je rizik. Te kompanije se boje da će sankcije da se prošire na Srbiju. U tom slučaju oni gube jer imaju ogromne projekte na kojima su angažovani naši ljudi. Ako mi budemo odsečeni oni su u velikom problemu. Uveravamo ih da je sve u redu, ali u pozadini je već šteta učinjena, jer potencijalno gledaju ko nije u zoni restrikcija – objašnjava Đurđević.

Navodi da je Ukrajina bila jaka u IT sektoru, ali su zbog rata kompanije prestale da rade i klijenti su ostali na cedilu. Sada našim firmama stižu upiti da li mogu da preuzmu poslove ukrajinskih kolega i to je za njih dobra prilika da prošire poslovanje. Potencijalno kao prilika je i to što je u ovom periodu u Srbiju došlo dosta stručnjaka iz Rusije.

– Srpske kompanije koje razvijaju sopstveni proizvod, gde njihovi inženjeri nisu izloženi klijentima u inostranstvu, mogu fantastično da iskoriste priliv tog talenta. Međutim, najveći deo preduzeća koja pružaju usluge za velike strane firme rade veoma otvoreno i klijenti tačno dobiju biografije ljudi koji posluju na projektu. Tu postoji oprez. Nije lako nuditi nekoga ko je pre mesec dan došao iz Rusije – naglašava Đurđević.

Milan Grujić, generalni direktor „ZF Srbija”, nemačke kompanije koja u Pančevu proizvodi delove za automobile i elektromotore, napominje da u Kini i dalje važi nulta tolerancija na kovid.

Dodaje da je skraćenje lanaca snabdevanja u opticaju dugi niz godina zbog smanjenja rizika u poslovanju. Svaki dobavljač gleda da se pozicionira blizu svog kupca. Pandemija je to ubrzala.

– Aktivno radimo na tome da uključimo domaće i strane kompanije koje se ovde nalaze u lanac dobavljača. Veliki izazov u uključivanju firmi u ovaj lance je standardizacija i veoma striktni uslovi koji postoje – kaže Grujić.

Prema njegovim rečima kriza utiče na poskupljenje repromaterijala i finalnog proizvoda.

Matijas Predojević, direktor u okviru grupacije „Eliksir grupa”, koja između ostalog proizvodi mineralna đubriva, navodi da je privreda u specifičnoj situacija zbog problema sa sirovinama, energentima i transportom robe.

– Njima je Ukrajina bila tržište za finalni proizvod, ali su poslednjih nedelja tih 10 odsto proizvodnje preorijentisali u druge regione. Snabdevanje sirovinama za ovu godinu obezbedili su iz Jordana, Sirije i Egipta za amonijak. Kalijum hlorid su nabavljali iz Rusije ali mu je skočila cena – priča Predojević.

Ocenjuje da u Srbiji postoji potencijal da se smanji uvoz mineralnih đubriva i da ove godine ne bi trebalo da bude problema u snabdevanju.

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Debeli šef
Takozvani IT sektor je prijavio manje od pet posto prihoda.Može im se.95 posto je neoporezovano.
Иван Грозни
Такозвани ИТ сектор остварује већи извоз од извоза малина.
Sтарая пластинка
Pod najrazvijenije mislite na one koji zasnivaju svoju privredu na tuđoj jeftinoj radnoj snazi i uvoznim jeftinim energentima? Oni kupe kajmak? Hmm, pukla tikva...
Zoran
Krize su vam kao kisa kad pada po brdu. Sto si vise manje ti noge mokre. A oni dole,. voda do guse. :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.