Šmit sa Stanivukovićem, prvi sastanak sa zvaničnikom u RS

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković sastao se u banjalučkoj Gradskoj upravi s Kristijanom Šmitom, što je prvi susret nemačkog diplomate s nekim od zvaničnika iz Republike Srpske, čiji predstavnici mu osporavaju legitimitet tvrdeći da njegovo imenovanje na mesto supervizora nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.

Gradonačelnik glavnog grada RS je susret sa Šmitom nagovestio i pre dvadesetak dana, a da će doći do susreta s nemačkim diplomatom Stanivuković je potvrdio u sredu na „Tviteru”.

Nakon sastanka, Stanivuković je rekao da je Šmita „upoznao sa strahotama koje smo kao narod prošli”.

„Poštujući zaključke Skupštine RS, uz jasne stavove koji zastupaju interese Srpske i srpskog naroda, susret s gospodinom Šmitom bila je prilika da iskažemo svoje mišljenje i zauzmemo jasan patriotski stav, ali i da ujedno pokažemo otvorenost i spremnost za dijalog”, rekao je Stanivuković, te istakao da je važno da se okrenemo budućnosti i tražimo načine da na ovim prostorima živimo bolje.

S druge strane, vlasti u RS Stanivukoviću, inače funkcioneru opozicionog PDP-a, zameraju na tome što je ugostio Šmita, jer u prihvatanju sastanka s njim vide davanje legitimiteta nemačkom diplomati koji je u BiH doputovao sredinom minule godine.

„PDP je prekršio zaključke Skupštine RS. Ne postoji visoki predstavnik za BiH, ali izgleda postoji visoki predstavnik za PDP. Dali su legitimitet Šmitu, koji je predvodnik napada i pritisaka na Srpsku i njena prava”, istakao je portparol Dodikovog SNSD-a Radovan Kovačević.

Poslanik u Skupštini RS Srđan Mazalica kaže kako je nemoguće poštovati zaključke Skupštine RS – koja Šmita ne priznaje kao visokog predstavnika – a istovremeno se sastajati s njim.

„Sa Šmitom se možeš sastati jedino u gradskoj turističkoj organizaciji”, poruka je koju je Mazalica uputio prvom čoveku Banjaluke.

Stanivuković je, pak, sastanak sa Šmitom objašnjavao neophodnošću da Srpska uvek ima poneka vrata otvorena za razgovor, istakavši da su to isto uradili i predsednik Vučić i patrijarh Porfirije, kao politički i duhovni predvodnici našeg naroda. Kovačević, međutim, smatra da je to „bestidno poređenje” i ističe kako zaključci Skupštine RS obavezuju narod i političare u RS.

„Članove PDP-a obavezuju pozivi iz ambasada”, ceni on.

Pre mesec dana na Trgu Krajine održan je skup na kojem su građani izrazili nezadovoljstvo zbog Šmitovih odluka. On je privremeno osporio zakonska rešenja o imovini RS i dopunio nametnuta rešenja njegovih prethodnika tako što je na spisak imovine o čijoj raspodeli je potrebno postići dogovor na nivou BiH dopisao i javna dobra RS. Boračka organizacija RS organizovala je proteste kako bi međunarodnim predstavnicima dali do znanja da su šume, reke i poljoprivredno zemljište vlasništvo Srpske.

Vlasti u Banjaluci odbacile su ranije Šmitovu intervenciju i navele kako se imovina knjiži na taj entitet i da se već primenjuje zakon koji je Skupština RS donela.

Nakon sastanka Stanivuković i Šmit prošetali su se do spomen-obeležja „Život”, koje je podignuto u znak sećanja na 12 banjalučkih beba. Pre tri dana na tom mestu obeležena je trideseta godišnjica od njihove smrti, a predstavnici RS su tada istakli kako do danas nema pokajanja za uskraćivanje humanitarne pomoći bebama koje su na početku rata umrle zbog nedostatka kiseonika, kao ni spremnosti da neko od međunarodnih predstavnika oda poštu nevino stradalim mališanima. Šmit i Stanivuković obišli su juče i mesto u centru Banjaluke na kojem treba da se gradi spomen-obeležje palim borcima RS, kao i Hram Hrista Spasitelja.

Predsednik Skupštine grada Banjaluke Mladen Ilić smatra da Stanivuković zvaničnim prijemom Šmita u Gradsku upravu u svojstvu funkcije za koju se predstavlja da obavlja pokušava da da legitimitet čoveku koji taj legitimitet nije dobio kroz zvanične međunarodne institucije, kako je to definisano Dejtonskim sporazumom.