Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska zajednica u Rumuniji pozitivan primer položaja Srba u regionu

Букурешт (Pixabay)

Manjinska pitanja imaju značajno mesto u odnosima Srbije sa zemljama okruženja. Međutim, umesto da budu most dobrosusedstva, nacionalne manjine su često jedan od uzroka nazadovanja bilateralnih odnosa ili njihove stagnacije na niskom nivou. Podsetimo da je Hrvatska, zbog navodnih problema svoje manjine, dva puta blokirala otvaranje pregovaračkih poglavlja Srbije s EU, uz najavu da će to i ubuduće činiti. Rumunija i Bugarska takođe ne isključuju mogućnost blokade procesa evrointegracije naše zemlje zbog manjinskog pitanja.

S druge strane, Srbi se u većini susednih zemalja suočavaju s ozbiljnim problemima, kao što su nepriznati manjinski status u Sloveniji, nepostojanje bilateralnog sporazuma za zaštitu manjina s Albanijom, učestali etnički motivisani incidenti u Hrvatskoj, nepoštovanje prava na zapošljavanje i školovanje na maternjem jeziku u FBiH i Crnoj Gori... Za razliku od navedenih zemalja, položaj Srba je relativno dobar u Rumuniji i, u nešto manjoj meri, u Mađarskoj.

Status srpske manjine u Rumuniji opredeljen je rešenjima u rumunskom zakonodavstvu, koje je znatnim delom saobraženo osnovnim postulatima ključnih međunarodnih dokumenata o zaštiti prava manjina – Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima. Srbi imaju jedno garantovano mesto u Parlamentu, a vlada redovno finansira krovnu organizaciju (Savez Srba u Rumuniji – SSR) iznosom većim od 800.000 evra godišnje.

Dobrom položaju Srba u Rumuniji doprinosi i aktivnost SSR usmerena ka afirmisanju nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, očuvanju obrazovanja i informisanja na srpskom jeziku, itd. Nastava na srpskom jeziku održava se u sedam osnovnih škola i gimnaziji „Dositej Obradović” u Temišvaru, a na nivou visokog obrazovanja, srpski jezik i književnost izučavaju se na univerzitetima u Bukureštu i Temišvaru. Informisanje na srpskom jeziku odvija se kroz šest štampanih glasila, TV emisiju „Srpski vidici”, jednočasovnu emisiju na Radio Temišvaru i 24-časovni program na Radiju Banat link. Ovome treba dodati da je u Rumuniji ustanovljen Dan srpskog jezika, a od 2019. godine 27. januar, Dan Svetog Save, zvanični je rumunski praznik.

Položaju srpske zajednice svakako pogoduje duga tradicija dobrih bilateralnih odnosa. Između dve zemlje kroz istoriju nije bilo direktnog oružanog sukoba, politički dijalog je redovan i sadržajan, intenzivna je saradnja u većem broju oblasti (energetika, saobraćajna infrastruktura, trgovinska razmena...), a od posebnog je značaja da Rumunija nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova.

Ipak, u nekim oblastima zakonska rešenja se ne primenjuju ili je njihova primena nepotpuna. To se, pre svega, odnosi na tendenciju gašenja škola s nastavom na srpskom jeziku zbog malog broja učenika, što je suprotno načelu pozitivne diskriminacije. Takođe, nepotpuno se primenjuje odredba o službenoj upotrebi srpskog jezika. Na 309 lokaliteta u zapadnom delu Rumunije, u kojima su ispunjeni zakonom propisani uslovi, dvojezični natpisi su samo na ulazu i izlazu iz mesta, ali ne i u ispisivanju naziva ustanova. Pored toga, srpska zajednica traži da se znatnije poveća broj etničkih Srba zaposlenih u policiji, prefekturama, savetima županija i opštinama.

Očuvanju sadašnjeg stepena poštovanja manjinskih prava Srba i daljem unapređenju njihovog položaja trebalo bi u većoj meri da doprinese matica u okviru bilateralnih mehanizama za rešavanje manjinskih pitanja.

Perspektivu Srba u Rumuniji treba, međutim, sagledavati i kroz nepovoljnu tendenciju smanjenja njihovog broja zbog niskog nataliteta, procesa asimilacije, delimično i odlaska u druge zemlje EU. Na popisu stanovništva 2011. broj Srba je bio 18.481, što je za 7,4 odsto manje nego na prethodnom popisu 2002. Smanjenje srpske zajednice je svakako ozbiljan izazov s kojim se ona dugoročno suočava, a može da dovede do postepene marginalizacije njenog mesta u rumunskom društvu.

Dr Dragomir Radenković,
ambasador u penziji, Beograd

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Драго ми је када прочитам да су Срби, макар у једној држави где су мањина, преживели и да имају сва права која им следују. Румунија својим Србима много тога дугује. Прво да су Срби другачије гласали на референдуму, после ПСР, сада би и румунски Банат био у оквиру Србије. Друго дугује им извињење за оно што је приредила Србима са Бараганском голготом у доба резолуције ИБ. Само ме једно интересује, а није поменуто у тексту да ли су ти у западном делу Румуније потомци Бараганаца или староседеоци?
Milos miokovic
...... pa ja sam uvek govorio da smo najslicniji rumunima........

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.