Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rumunska politička misao između dva rata

Ežen Jonesko je u Francuskoj pisao o generaciji „Gvozdene garde”: „Bili smo moralno truli i bedni... Što se mene tiče, nisam bio fašista i tu nemam šta sebi da zamerim”
Корнелије Кодреану (Wikipedia)

Aktuelni broj časopisa „Gradac”, posvećen je rumunskoj (desničarskoj) političkoj misli između dva svetska rata, organizaciji „Gvozdena garda” i tekstovima koji objašnjavaju tragični lik Kornelija Kodreanua, osnivača „Legije Svetog arhangela Mihaila”, ali i povezanost Mirče Elijadea i Emila Siorana sa ovim idejama. Ovaj dvobroj sadrži i odlomak iz dnevnika Mihaila Sebastijana, pisca romana „Već dve hiljade godina”, inače rumunskog Jevrejina. On je od profesora i u duši legionara Nae Joneskua, dobio jedan antisemitski predgovor za tu knjigu, o čemu takođe svedoči ovo izdanje koje je priredio Vladimir Dimitrijević.

Kodreanu se javio u trenutku krize rumunskog društva i ekonomske krize posle Prvog svetskog rata, kada je siromašnih i nezaposlenih bilo sve više, i kada se osećala potreba za velikom društvenom promenom. Desno orijentisani intelektualci nisu odobravali uticaj zapadnjačkih i francuskih ideja, masonerije, jevrejstva, pa ni demokratije i liberalizma, kao ni ideala jednakosti i bratstva u društvu u kojem je postojalo sve osim toga, a korupcija napredovala. Mlada inteligencija se pre zalagala za jedan snažan politički preokret, povratak nacionalnom biću, iza kojeg će stajati hrišćanska duhovna obnova i pružanje snage uništenom rumunskom radniku i seljaku.

Kodreanu, kao tipičan predstavnik te inteligencije, rođen je 1899. godine u gradu Kuš, na granici sa ruskom Besarabijom. U porodici, uz oca profesora u gimnaziji, prihvatio je antizapadna uverenja, sa ocem je kao maloletnik krenuo na front u Transilvaniju. Kao student prava na Univerzitetu u Jašiju, zbližio se sa profesorom Aleksandrom Kuzom, sa kojim je 1923. godine osnovao Ligu nacionalne hrišćanske zaštite. Ova liga se, pored ostalog, zalagala za ograničavanje jevrejskog uticaja u rumunskom društvu, po onoj poznatoj antisemitskoj floskuli da Jevreji zauzimaju ključna mesta i drže uzde moći.

Kodreanua su od početka pratili vladini progoni, hapšenja i mučenja, pa i kada je naredne godine osnovao u Jašiju „Bratstvo krsta”. Na jednom od suđenja ubio je načelnika policije, ali ga je porota oslobodila. Odvojivši se od Kuze, osnovao je „Legiju Svetog arhangela Mihaila”, sa idejom duhovnog i verskog preobraćenja Rumuna.

Svako ko ga je sreo, pa i italijanski filozof Julijus Evola, govorio je o Kodreanuovoj snažnoj pojavi, impresivnom stasu i energiji blagosti, uprkos radikalnim idejama koje je zastupao. Legionar je smatrao da je njegova organizacija izvan politike, da članovima nudi post i molitvu, pročišćenje i snagu vere. Čak je i Mirča Elijade po prirodi svojih uverenja bio time privučen.

Vlasti se nije dopadao uticaj koji je Kodreanu sa svojim pristalicama imao u narodu, ušli su čak i u parlament 1932. godine, a od 1931. do 1933. tri puta su bili zabranjivani. Zbog toga su osnovali još radikalniju odbrambenu „Gvozdenu gardu”, zavetovanu na celibat i siromaštvo, na život za Rumuniju. Tri studenta, zadojena ovim idejama, pucala su na premijera Jona Duku i predala se vlastima. Kodreanu je zatim uhapšen zbog klevete i ovog ubistva, i osuđen na deset godina teške robije.

Uticaj legionara posebno je porastao sa smrću Jona Mota i Vasilea Marina u Španskom građanskom ratu, njihova smrt postala je mitska, a broj članova „Legije” porastao je blizu 280 hiljada. Mladi intelektualci dobrovoljno su pomagali seljacima, osnivane su narodne kuhinje. Sve to smetalo je rumunskom kralju Karolu Drugom, koji je manipulisao političkim partijama, a najradije bi ih sve zabranio, kao i taj jedan narodni pokret.

Te sudbonosne 1938. godine, lažna većina za formiranje vlade data je bivšem učitelju Kodreanua – Kuzi i Oktavijanu Gogi. Nastavljeno je proganjanje Jevreja, kralj je zaveo diktaturu, legionare su masovno hapsili i smeštali u logore. Biće zatvoreni i Mirča Elijade i profesor Naea Jonesku. Kralja Karol naredio je da Kodreanu bude ubijen u trenutku kada se okrenuo Hitleru i kada je pomislio da će on hteti saradnju sa ovim legionarom. Njegovi sledbenici pak osvetivši svog vođu izvršili su atentat na Kalineskua, predsednika vlade.

Diktatura se nastavlja kada Karol Drugi beži iz zemlje, a general Antonesku preuzima vlast, oslanjajući se na legionara Horiju Simu, što je izazvalo gnev kod ostalih članova. Ubrzo se Antonesku dogovorio sa Hitlerom o isporukama nafte i poželeo kraj „Legiji”. Antonesku je hapsio i mučio legionare, a dolaskom komunista, prevaspitavali su ih na najsurovije načine.

Mirča Elijade je u dnevniku opisao dane provedene u logoru Merkurja-Čuk. On govori o stalnoj molitvi legionara, o trista glasova koji su složno pevali „S nama je Bog”, o Naeu Joneskuu koji se držao kao gospodin. Elijade će i tokom ratnih godina, dok je boravio u Portugaliji, biti obuzet mislima o sudbini rumunskog naroda, posebno shvatajući da će Rusi stići do predgrađa Berlina, do Mediterana i Jadrana...

A Sioran, karpatski Niče, na Zapadu je poricao svoju fascinaciju „Legijom” i „Gvozdenom gardom”. Veliki dramski pisac Ežen Jonesko je u Francuskoj pisao o generaciji „Garde”: „Bili smo moralno truli i bedni... Što se mene tiče, nisam bio fašista i tu nemam šta sebi da zamerim. Ali drugima se može zameriti. Mihail Sebastijan sačuvao je bistar um i čovečnost. Sioran je ovde u izgnanstvu. Priznaje da nije bio u pravu u svojoj mladosti. Teško mi je da mu oprostim. Mirča Elijade stiže ovih dana: u njegovim očima sve je izgubljeno od kada je komunizam pobedio. On, Sioran i Vulkanesku, i onaj imbecil Nojka, i mnogi drugi, žrtve su odvratnog Nae Joneskua... Zbog njega su svi postali fašisti... Stvorio je glupu i stravičnu reakcionarnu Rumuniju.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.