Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Memorandum“ hrvatskih akademika – opasan diktat i ucena

Љубодраг Димић (Фото Небојша Марјановић)

Dokument Hrvatske akademije znanosti politički je pamflet, a ne akt naučne institucije. To je, samo po sebi, za žaljenje jer negiranje zločina je zločin sam po sebi. Danas je to, možda, i moda vremena koja iznova nastoji da rehabilituje nacizam i fašizam i na nov način dizajnira prošlost.

Ovako akademik Ljubodrag Dimić komentariše za Sputnjik smernice koje je HAZU uputila hrvatskim političarima kako bi, u okolnostima ulaska zemalja regiona u EU, „štitili hrvatske nacionalne interese“.

Napisani pamflet, tvrdi Dimić, samo diskredituje tu "naučnu instituciju" i pokazuje da ona nije u službi istine, znanja, nauke, već, kako smatra, nacionalističke politike i podjednako isključive propagande koja podstiče mržnju i šteti hrvatskom narodu.

Dokument koji je u formi uputstva HAZU uputila hrvatskim političarima tiče se promene "pogrešno utvrđenih granica" hrvatske države; potrebe da bude definisan "hrvatski etnički prostor"; vraćena imovina "svih prognanih"; adekvatno regulisan položaj SPC i sprečeno njeno "političko delovanje"; vraćena arhivska građa koja govori o NDH, "križarskim putovima i logorima", "hrvatskom proleću", događajima u Vukovarskoj bolnici, "pogubljenju Hrvata"...; priznavanja "etničkog identiteta" Bunjevaca i hrvatskog jezika kao "posebnog i neodvisnog"; odricanja Srba i Srbije od "povjesnih dosega kulture s hrvatskog prostora"; priznanja srpske agresije na Hrvatsku, plaćanja ratne oštete i "moralne isprike Hrvatima".

„Reč je o političkom diktatu i uceni koja sa celovitom istinom o navedenim događajima nema mnogo zajedničkog“.

Dokument je sročen kao tvrdnja u koju se ne sme sumnjati i čiji se sadržaj ne sme dovoditi u pitanje istraživanjima, svestranim sagledavanjem događaja, pojava i procesa koji istim tim događajima i procesima daju smisao.

Slika prošlosti koju nudi HAZU nije istorična. U pitanju su, ocenjuje Dimić, tumačenja opterećena nacionalnom dogmatikom veoma udaljenom od stvarnosti i sasvim suprotnim onome za šta se zalaže nauka.

"Objava" HAZU nije akt koji poziva na naučni dijalog s ciljem približavanja istini o temama ispunjenim kontroverznim tumačenjima. U pitanju je dokument koji, umesto tolerancije, iskazuje isključivost u stavovima, pretnju, primitivizam, mržnju. U pitanju je ucena koja ima za cilj da umesto istraživanja prošlosti i sticanja znanja o prošlosti, koje nikada nije konačno i koje institucije poput HAZU treba da stiču i podstiču, zagovara brutalnu političku reviziju prošlosti“.

Deo tog pokušaja političke revizije prošlosti je, ukazuje naš sagovornik, i nastojanje da se sistem logora Jasenovac, prevashodno namenjenog uništavanju ljudi, predstavi kao „radna“ i ekonomska institucija.

„Poigravanje sa karakterom zločina učinjenim u Jasenovcu i njihovo svođenje na "mit", smanjivanje brojeva stradalih Srba, Jevreja i Roma, negiranje nacističkog i klerikalnog karaktera NDH formirane unutar "novog poretka" koji su simbolizovali fašistička Italije i nacistička Nemačka, istovremeno znači potiranje celokupnog istoriografskog nasleđa sabranog u prethodnim decenijama (sačuvana arhivska građa, objavljeni izvori, memoaristika, štampa i periodika, naučna istoriografija, književnost, dokumentarni film...)“.

U pitanju je nedogovorno poigravanje sa zločinom genocida koji je NDH počinila nad delom svojih građana, sa zločinom koji ne zastareva, sa zločinom učinjenim i pravdanim od hrvatskih političara "povjesnim težnjama" hrvatskog naroda.

Zahtev upućen Srbiji, tj. srpskim istoričarima, da promene odnos prema "blaženom" Alojziju Stepincu, takođe je nenaučan, kaže Dimić.

To, objašnjava, onemogućava naučnike da više saznaju i kritički sude o ljudima koji su donosili važne odluke, bili učesnici i svedoci u prekretnim događajima, često personalizovali istorijske procese, obeležavali vreme.

„Jedna od takvih ličnosti savremene istorije, nesumnjivo je i Alojzije Stepinac, ličnost kontroverzna sama po sebi, po ulozi koju je imala u istoriji, po uticaju na fanatične pristalice, po mestu koju su joj istoričari odredili, često i po tome što je s protokom vremena, ne slučajno, postala simbol podela u politici i društvu i deo naknadnih i opasnih mitologizacija koje ljude određenog vremena i prostora, političkih i verskih ubeđenja, životnih procena i odluka, grešaka i osmišljenih poteza, ubeđenja i iluzija, pretvaraju u svoju suprotnost“.

„Predstavljajući nadbiskupa Stepinca bezgrešnim, dodeljujući mu božanske atribute i simbole, označavati ga borcem protiv komunističke tiranije, pravoslavnog prozelitizma, okupacije i srbizacije hrvatske države, promovišući ga u zaštitnika katoličke vere, a "izostavljati" sve ono drugo što je on bio tokom predratnih i ratnih godina, znači služiti političkim potrebama i ambicijama sredine, a ne naučnoj istini i formiranju kritičke svesti, što je, uz ostalo, i zadatak naučnika i naučnih institucija poput HAZU“.

Na delu su, kaže Dimić, pokušaji predstavljanja Stepinca kao zaštitnika Srba i Jevreja u godinama Drugog svetskog rata, u kojem su ti narodi, delom zahvaljujući i Crkvi na čijem se čelu Stepinac u NDH nalazio, doživeli genocid, ne služi na čast.

„Takav pristup, a za njega se očigledno zalaže HAZU, istovremeno izmešta nadbiskupa Stepinca na prostor mita i ukida istoriju kao nauku. Da li da se prisetimo i onih naučnih rezultata, stečenih na osnovu uvida u nemačke izvore, koji govore da je ideja o iseljenju Srba (1/3 sveukupnog stanovništva koje je živelo na prostoru NDH) potekla iz glave uvaženog nadbiskupa Stepinca“.

Dimić je uveren da mišljenja treba prepustiti papi Franji, koji je saslušao stavove istoričara - naučnika, i srpskih i hrvatskih, da donese odluku o Stepincu. To što je ta "odluka" odložena na "neko vreme", kaže, nije slučajno.

„Smatramo da treba prepustiti istoričarima da istražuju mesto i ulogu sistema koncentracionog logora u genocidu počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima na prostoru NDH“.

Međudržavne komisije i nepristrasni sudovi regulisaće, smatra Dimić, pitanje granica susednih država na Balkanu, uticati na poštovanje recipročnih prava manjina, sagledati razmere satiranja, progona i pljačke učinjene u ratovima iz 90-ih, kazniti krivce po zasluzi ma kome narodu da pripadaju i ma koje države da su državljani, omogućiti povratak na ognjište, regulisati pitanje arhivske građe, pozabaviti se položajem jezika i kulturnih dobara bez svojatanja tuđe baštine, brinuti o ekologiji balkanskog prostora.

To bi, zaključuje, trebalo činiti racionalno, po zakonima, uz poštovanje znanja i naučnih standarda, a ne po diktatu, uceni, isključivosti, pristrasnosti koju je u prezentovanom dokumentu učinila HAZU poništavajući sebe.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zeljko951
Treba dozvoliti hrvatima da granice budu tamo gde se nadje najmanje 1 kovanica Kralja Tomislava.
punta
Treba biti jasan. Mile Budak nije izmislio trecinu pobiti, trecinu pokatoliciti, a trecinu protjerati. Tu formulu su katolicke drzave, englezi i ostali inkvizitori koristili sa domorodackim stanovnistvom, posebno sa starosedeocima u Americi, Africi i Australiji.
Dragomir Olujić Oluja
Ovu "formulu" su prvi objavili Rastko Nemanjić i otac mu Nemanja u procesu hritijanizacije slovenskog stanovništva na Balkanu i tamanjenju bogumila...
Радојко
Допис ХАЗУ је отворено негирање геноцида, дакле и позив на наставак србоцида првом приликом. ЕУ то не сенкционише већ прећутно одобрава. Ко год мисли да " ЕУ нема алтернативу", ко не схвата како нас гледају и на шта су све спремни, ваљда му је сада јасно. Буњевцима се на силу намеће да се изјашњавају као Хрвати. На жалост, колико год одвратан, став ХАЗУ је јасан, одређен и учинковит. Одговор САНУ је немушт, без садржаја, импотентан, "нећемо да се свађамо, нећемо полемику". Јадно. Патетично.
Саша
Када комунисти илити неохришћани без Бога почну о дизајнирању прошлости не знам да ли да се смејем или да плачем од муке.
crosdu
Sve samo lupetanje, nigdje nikakvog argumenta. HAZU je objavila smjernice hrvatske politike koje moraju biti orijentir za hrvatsku politku. Svo ovo lupetanja vajnog Ljubodraga je samo propagandna glupost bez ikakvih argumentata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.