Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SVEDOČENjE ADVOKATA TOME FILE O PUTU AUTOKEFALNOSTI MPC

Uklonjena i poslednja prepreka između dva bratska naroda

Тома Фила и блаженопочиши патријарх Иринеј (Фото лична архива)

Specijalno za „Politiku”

Toma Fila svetski je priznat advokat koji je dao izuzetan doprinos osnaživanju vladavine prava, čime je ojačao ugled Republike Severne Makedonije i Srbije na međunarodnoj sceni, ali njegova zalaganja za ove dve zemlje, koje smatra svojim, znatno su šireg obima od njegove struke. Sudbina ga je nekoliko puta selila iz Bitolja u Beograd i obrnuto, zbog čega oba ova grada nosi u srcu gde god da ga put danas odvede. Zalagao se za jačanje odnosa Srbije i Makedonije i zbližavanje njihovih, bratskih naroda. Takođe, zalagao se i za autokefalnost MPC i uticao na otopljavanje odnosa dve sestrinske crkve, koje su se nedavno našle u ponovnom zagrljaju. Predsednik je Crkvene opštine grada Beograda, zamenik mitropolita Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i član Upravnog odbora Patrijaršije SPC. Za „Politiku” govori o petodecenijskom putu MPC ka autokefalnosti i svojoj ulozi u prevazilaženju crkvenog spora između dve sestrinske crkve.

Imali ste ulogu pomiritelja u makedonsko-srpskom crkvenom sporu, zalažući se da MPC dobije nezavisnost od SPC. Na koji način ste pružili svoj doprinos prevazilaženju ovog vekovnog raskola dve sestrinske crkve?

Bivši ambasador Makedonije u Srbiji Ljubiša Georgijevski, inače čuveni pozorišni i filmski reditelj, i ja odlučili smo da pomognemo koliko god možemo da MPC dobije autokefalnost. Preduzeli smo ono što je bilo u našoj moći – uspostavili kontakt između arhiepiskopa Stefana, kome želim da jednog dana postane patrijarh, i Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja, s kojim sam bio veliki prijatelj i koji je bio najugledniji gost na mojim slavama i uživao moje najveće poštovanje. Takođe sam blizak prijatelj s njegovim sekretarom Dejanom Nakićem, koji je bio uključen u uspostavljanje kontakata. Organizovao sam sastanak između blagopočivšeg patrijarha Irineja i arhiepiskopa Stefana u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve. Imao sam tu privilegiju da budem prisutan na tom sastanku.

Kako je tekao taj sastanak i da li je tada postignut obris nekakvog dogovora?

Sadržaj tog sastanka nikada neću objaviti jer sam se zakleo da će to ostati tajna.

Nakon toga razgovarali ste i s tadašnjim predsednikom vlade Nikolom Gruevskim?

Da, sledeći korak je bio sastanak u Skoplju s tadašnjim premijerom Makedonije Gruevskim. Izložio sam mu ono što je trebalo da mu se predoči, međutim, došlo je do problema koji je bilo nemoguće rešiti u tom sastavu. Naime, bilo je reči o tome da se Ohridska arhiepiskopija vrati pod okrilje SPC, kako je i bilo do 1959. godine, da dobije autonomiju, a da se kasnije, vremenom, steknu uslovi i za dobijanje autokefalnosti od strane SPC. Po mišljenju tadašnjeg patrijarha Irineja, za to je bilo potrebno od dve do tri godine. Međutim, taj predlog su MPC i premijer Gruevski odbili. Tim činom se moje angažovanje na rešavanju ovog problema, praktično, završilo.

Dakle, SPC nije bila spremna da blagoslovi tako brzo dobijanje autokefalnosti MPC, a MPC nije želela da čeka na svoju nezavisnost. Kakav je bio vaš stav prema tom pitanju tada?

Tadašnje raspoloženje arhijerejâ nije bilo blagonaklono takvom rešenju, nisu bili spremni na činjenicu da se autokefalnost MPC tako brzo prizna. Tu se, kao što sam rekao, moja misija završavala iako su i tada svi znali moj stav, kao što ga znaju i danas. Naravno, želeo sam da se prizna autokefalnost MPC – Ohridske arhiepiskopije. Šta je moj motiv? Imao sam veoma precizne podatke da je od 1967. godine 99,9 odsto vernika u Makedoniji pratilo službu u makedonskim crkvama na makedonskom jeziku i imalo potrebu da njihova crkva bude priznata.

Vladika Jovan Vraniškovski, postavljen od strane SPC, i još troje vladika nisu imali svoje vernike. Ako pravimo paralelu sa SPC u Crnoj Gori, čiji vernici prate službu u hramovima pod ingerencijom SPC, a samo jedan mali deo njih se priklonio raskolničkoj crnogorskoj crkvi – to je sasvim obrnut slučaj nego u Makedoniji.

Nakon 55 godina SPC i MPC – OA našle su se u ponovnom zagrljaju. Liturgija pomirenja služena je najpre 19. maja, u Hramu Svetog Save u Beogradu, a zatim 24. maja u Hramu Svetog Klimenta Ohridskog u Skoplju, čime je uspostavljeno liturgijsko i kanonsko opštenje dve sestrinske crkve. Tada je patrijarh srpski gospodin Porfirije, na oduševljenje svih makedonskih pravoslavnih vernika, saopštio odluku Sabora SPC da prihvata autokefalnost makedonske crkve. Kako se vi osećate povodom ove vesti?

Kao čovek koji se od početka zalagao za ovakvo rešenje, vrlo sam srećan i ponosan zbog priznavanja autokefalnosti MPC – OA od strane SPC. Sabor SPC, koji je ovlašćen da daje autokefalnost, odlučio je jednodušno da se MPC dâ autokefalnost nakon nekoliko dana. Dakle, promenjen je nekadašnji tvrd stav o drugačijem vremenskom intervalu koji je neophodan za postizanje samostalnosti MPC. Naravno, razgovori i dalje traju i trajaće, ali moje zadovoljstvo je da konstatujem da više između naše dve države nema nikakvih spornih pitanja, uključujući i to da je granica između njih potpuno regulisana.

Iako je ova prepreka decenijama stajala između dve bratske zemlje, čini se da njihovi dobrosusedski odnosi nisu slabili. Da li će ovaj korak još jače učvrstiti veze između Srbije i Severne Makedonije?

Podsetimo se samo događaja iz 1999. godine, kada smo bombardovani od strane NATO-a, a Makedonci su u svom glavnom gradu, Skoplju, izašli na masovne demonstracije. U svim nedaćama koje su zadesile jednu ili drugu državu pomagali smo jedni drugima, u zemljotresima, poplavama, pandemiji. Između makedonskog i srpskog naroda postoji uzajamno poštovanje i jedina prepreka koja je postojala konačno je uklonjena. Naravno, predstoji još koraka za MPC, koja mora dobiti saglasnost od još devet patrijaršija.

Patrijarh srpski Porfirije naglasio je da veruje da će sve sestrinske crkve prihvatiti odluku Sabora SPC o autokefalnosti MPC – OA. Kakvu reakciju očekujete od sestrinskih crkava?

Kako će ko od ostalih patrijaraha reagovati, to ćemo videti. Već postoje neke reakcije iz Grčke, čekamo reakcije iz Bugarske. U svakom slučaju, veoma sam zadovoljan da između naše SPC i MPC više nema ničeg spornog. Veoma sam srećan kao čovek što sam ovo doživeo jer sam makar malo doprineo ovom velikom istorijskom događaju.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Смрда
Светски признат адвокат?!?
ВАЛТЕР
Ви сте постали као и запад. мислите да је истина то што вама одговара. Да ли се Тома Фила икад причестио, дали је дао и један динар за СПЦ, дали је дао и један динар за Србе на КиМ . Обришите коментар, али то неће променити стварност.
Ојвардаремакедонски
Истини за вољу, постоји спор између Србије и Македоније око не-признавања и признавања Косова. Македонија је признала Косово као самосталну и неазависну државу, али треба узети у обзир структуру становништва која одређује и политичко представљање у праламенту и увлади, дакле и спољњу политику Македоније. Више од 1/4 становника Македоније чине Албанци, а свеукупно, муслимани чине 1/3 популације. Што се тиче формалног назива "Северна Македонија", сматрам да му није место у свакодневном говору.
Борис М. Бања Лука
Ни ријечи о средњевијековним српским црквама и манастирима и њиховом статусу. Исто тако ни помена о страдалном владици Јовану. Нико нема ништа против да се Македонци моле како и коме хоће, али да не отимају туђе.
Zoran
Šta Srbija ima od ovoga?Nepoštovanje teritorijalnog integriteta...
dusan1
Makedonija je kao teritorija postojala i pre Grčke i Rimske Imperije a kamo li Srbije ili Bugarske ! Ali je i činjenica da se iz Skoplja carovalo Srbijom kad je bila najveća i najmoćnija !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.