Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto se Izetbegović uplašio „srpskog sveta”

Uprkos želji Bošnjaka da se predstave kao žrtve, što je bio slučaj devedesetih, dva naroda u BiH sada tvrde da su diskriminisani od Sarajeva
Лидер СДА одаје пошту оцу и првом председнику странке Алији Изетбеговићу (Фото Фејсбук)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Pre nego što je Bakir Izetbegović u obraćanju povodom godišnjice osnivanja SDA podsetio javnost u Sarajevu za kakvu se politiku centralizacije uistinu zalaže, a kojoj Srbi i Hrvati prigovaraju da je suprotna Ustavu i volji dva od tri naroda u BiH, predsednik najveće bošnjačke stranke ponovo je pokušao da iskoristi trenutak i da dešavanja u Ukrajini poistoveti sa situacijom u regionu.

Sada i on, kao i drugi bošnjački intelektualci, ubeđuje javnost u to da postoje veze Banjaluke i Beograda s Moskvom tako što pronalazi vezu između „srpskog sveta” i „ruskog sveta”, pri čemu lider SDA izražava mišljenje da je srpska varijanta namenjena za lokalnu primenu, a potom stvari spušta na nivo dnevne politike i teret svetskih problema pokušava da sruči na leđa Republike Srpske – čije se nadležnosti godinama razvlašćuju – jer je, kaže on, sve to deo „iste koordinisane priče i pokušaj Dodikovog napada na suverenitet BiH”.

Koristeći trenutak koji je procenio kao povoljan da pošalje poruku zapadnoj javnosti da je sve što se dešava u Ukrajini zapravo ono što su Bošnjaci već osetili na svojoj koži u BiH, Izetbegović za razliku od svoje političke faze „igranja šaha na Kalemegdanu” sada žali za vremenima kada je Srbija bila „remetilački faktor”, pa u priču uvlači i Beograd, tvrdeći da se „dugo kuva i priprema novi talas velikosrpskog nacionalizma u trouglu Srbija – BiH – Crna Gora”. On za tu svrhu ponavlja već izlizane floskule da je „ideološki pokret utemeljen na velikosrpskom nacionalizmu začet sredinom 19. veka Garašaninovim Načertanijem, a nastavljen memorandumom SANU”, pa potom iznosi svežije teze: „Velikosrpski nacionalizam se prilagođava i opstaje i u demokratiji i civilizovanom okruženju, oscilira, povlači se i oživljava sa svakom promenom, a svaku krizu koristi da protera i nadvlada sve što nije srpsko.”

Iako u srpskoj javnosti vlada ubeđenje da su Srbi od devedesetih godina narod koji je pretrpeo najveću nepravdu, koja se nastavlja i danas, nakon što je zemlja za koju su podneli najveću žrtvu raskomadana, a srpski narod potom proteran, oklevetan i rasparčan u nekoliko država u kojima su od zapadnih sila uvek drugi favorizovani, iz Beograda i Banjaluke, za razliku od Sarajeva, uglavnom se poziva na mir, dok u srpskim medijima dominiraju procene da bi otvaranje sukoba u ovom trenutku bilo najnepovoljnije za srpski narod, koji bi u tom slučaju mogao da pretrpi odmazdu iz sveta zbog frustracije Zapada usled nemoći u Ukrajini, Avganistanu i Siriji.

Ipak, Srbi su i dalje prinuđeni da se pravdaju, dok je za to vreme ekonomska saradnja Beograda i Banjaluke pod stalnom sabotažom od strane Sarajeva, pa kulturne veze Srba u regionu Izetbegović karakteriše kao „verziju ruskog sveta”.

Međutim, Izetbegović potom sam otkriva razloge frustracije i pozadinu reči kojima je predstavio platformu za političku kampanju na kojoj osvaja glasove već trideset godina i kojom planira da se suprotstavi kandidatu ujedinjene opozicije, istakavši kako bi „logičan odgovor na velikosrpski projekat bio saradnja s hrvatskim faktorom u BiH, i sa samom Hrvatskom, ali su se HDZ i njihov predsednik odlučili za saradnju s Dodikom i pritiscima na Bošnjake”.

Čak i ukoliko bi Izetbegoviću pošlo za rukom da svet ubedi u to da Srbi nisu faktor stabilnosti na Balkanu, a da Srbija nije zemlja koja se sve bolje kotira u očima sveta, stvari u BiH u odnosu na devedesete – kada se bošnjačka politika uklapala u zapadni narativ – delimično se razlikuju i po tome što ovaj put postoji ogromno nezadovoljstvo Hrvata iz BiH, koji sem dobrih odnosa s Banjalukom, iza leđa imaju i Zagreb.

Neobična situacija je razlog zbog kog je Hrvatska prinuđena da, verovatno nevoljno, štiti i poziciju Republike Srpske, a time indirektno i Beograda – koji zahvaljujući tome ima nešto lagodniju poziciju zbog činjenice da jedna zemlja koja je članica EU i NATO-a ne samo javno već i na svim važnim forumima sada ističe kako Banjaluka nije problem u BiH, već da su izvori nestabilnosti na drugom mestu.

Šta bi rat u Ukrajini značio za Banjaluku da situacija u BiH nije takva i da ne postoji ogorčenje Hrvata, znajući da su dešavanja u svetu pogodna platforma za dodatnu bošnjačku propagandu, zbog čega Sarajevo više i ne skriva da im se zbog odnosa Zapada prema Rusiji otvorila „istorijska prilika”, a tamošnji političari sada otvoreno najavljuju da „ovakva BiH nije ona za koju su se borili” jer u njoj postoje entiteti i dejtonski mehanizmi entitetskog glasanja?

Bez obzira na vekovne nesporazume i brojne nerešene odnose između Srba i Hrvata, kao i na to što dobar deo ogorčenja srpskog naroda na Evropsku uniju postoji baš zbog činjenice da je izgleda moguće biti deo evropskog društva, a istovremeno biti apologeta ustaštva i osporavati Jasenovac, na terenu dnevne politike se ispostavlja kao korisno to što je Hrvatska članica NATO-a i EU, pa u tome neki vide potvrdu teza da je uprkos teškoj istoriji saradnja ipak moguća, te da su sve političke bitke uvek proizvod aktuelnih nesporazuma, za koje su istorijski sukobi najčešće tek zgodna dopuna. Takav diskurs ujedno daje za pravo i onima koji tvrde da ni rat u BiH nije počeo tek zbog istorijske mržnje, već zbog konkretnog političkog raskoraka u kom su Srbi želeli da ostanu deo Jugoslavije, dok su se Bošnjaci opredelili za secesiju.

Nakon što je u govoru povodom 32 godine SDA Izetbegović izneo niz poruka u kojima je za stanje u regionu i BiH za sve optužio Srbe i Hrvate, a izlaz našao u definisanju BiH kao republike, ponovo osporivši dejtonsko pravo Republici Srpskoj na taj naziv, on iznosi konstatacije na kojima bi mu pozavideli i najveći evroskeptici. „Svet se ubrzano menja. Odnosi snaga sila i velesila se menjaju, težišta se pomeraju. U velikoj meri u zabrinjavajućem smeru. Razarajući ratovi na teritorijama islamskih zemalja, talasi migranata koji se kreću prema Zapadu, islamofobne reakcije Evrope na ulazak migranata, zatvaranje zemalja EU u vlastite granice, jačanje radikalnih desničara i islamofoba, bregzit i slabljenje kohezionih sila u EU, povlačenje SAD iz Iraka, Sirije, Avganistana, ekonomski rast Kine, vojno jačanje Rusije, pretenzije za stvaranje ’ruskog sveta’, Krim, a zatim i cela Ukrajina prvi na udaru ovog velikodržavnog projekta. Sve navedeno nije dobro za nas”, navodi on, prenosi „Kliks”.

 

 

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бата
Зашто !? Па да је било по вољи његових прадедова не би било ни обнове српске државности у 19. веку, ни земље Србије, ни српског језика, већ бисмо сви сада били држављани Турске чије би границе још увек биле тамо где су биле почетком 19. века. И вероватно не бисмо ни знали да смо некада били Срби. Овако, ми Срби смо упркос свим покољима и конверзијама и даље како-тако живи, и подсећамо потомке конвертита шта су им били прадедови. А и они нас, поновним и поновним непријатељствима, исто подсећају.
Какогод
Кад је 1945. "решавано национално питање у Југославији" и НДХ подељена посред огромних српских територија, Бошњаци се ама баш ништа нису питали. А није их било ни у Карађорђеву, као ни Срба.
dusan1
Daj Bože da je jedan procenat od svega ovoga tačan ! Po ovome Srbi bi bili jači i od Rusa i brojniji od Kineza ! Kao kad slušam Turke koji se žale da su svi sultani bili 'kaurske' krvi jer skoro ni jednome majka nije Tukinja ! Ispada da su i u Tursko doba Muslimani-Bošnjaci bili ugnjetavani ! I kako je pisao Vuk Karadžić ' Ako je od njih stotinu i jedan znao Turski i beknuti' !
Viki
@Dragan Pik-lon samo politički, ekonomske, a posebno u kulturnom smislu superiorne nacije mogu nekome nametnuti jezik. Osim toga, jezična asimilacija traje vijekovima, ona se ne provodi pritiskom na taster. S obzirom da Srbije na političkoj, a onda i kulturnoj karti Evrope nema više od 400 godina (15. st. -19. st.), ona nije bila u prilici da bilo kome u susjedstvu nametne svoj jezik.
Moja Malenkost
Nedavno sam bio po 1. put u zivotu u Sarajevu. Bio sam zgrozen nivoom stradanja tog grada. To su bila bezomucna i besmislena unistavanja stambenih solitera sa okolnih brda, nerazumni postupci. Ja, npr, kao neko ko je tada ziveo u Srbiji i ko se trudio da zna sto vise o ratu, nisam imao pojma da se to desavalo, jer su nama ovde plasirane neke druge price. Izetbegovic, kakav god da je, ima prava da ne veruje Srbiji i njenim namerama. Na nama je da se pokazemo boljim od toga kako nas vide.
Zoran
Vasa malenkosti,da li vam je to neko pricao o razaranjima ili ste videli svojim ocima?Da ste zaista bili u Sarajevu videli bi da je to super izgradjen grad i to zahvaljujuci ulaganjima sa bliskog istoka.Na svakih 100 metara izgradjena po dzamija.Nigde ni traga od razaranja osim doma penzionera u Nezaricima.
Luis
Srpski svet je sve od Beča do Konstantinopla, od Splita do Pečuha. Sve je to nekada bila Srbija i opet će biti. Vreme radi za nas.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.