Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONZILIJUM

Polovina depresivnih osoba ne obrati se psihijatru

Mnogi oboleli unapred pretpostavljaju da im niko ne može pomoći, a brojni su oni koji osećaju otpor prema ideji da potraže pomoć stručnjaka
(Pexels)

Čak 15 odsto populacije pati od depresije u nekom delu svog života, pa je depresija jedno od najčešćih medicinskih stanja koja pogađa društvo. Veliki broj istraživanja ukazuju na to i da se ona često javlja kao poremećaj kod osoba koje boluju od neuroloških, drugih psihijatrijskih i somatskih bolesti. Žene imaju znatno češće iskustvo sa depresijom od muškaraca, iako ova bolest napada sve bez obzira po pol, rasu, starosnu dob ili klasne granice.

Dr Goran Mihajlović (Foto: lična arhiva)

Profesor dr Goran Mihajlović, redovni profesor psihijatrije na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, šef Katedre za psihijatriju i predsednik Udruženja psihijatara Srbije, ističe da je neverovatno to što polovina osoba koje pate od depresije ne dobiju tretman zasnovan na dokazima, iako medicinska i psihološka intervencija značajno poboljšavaju simptome, funkcionalnost i ishod lečenja. Uprkos napretku, ljudi najčešće osećaju otpor prema ideji da potraže pomoć stručnjaka.

– Mnogi oboleli unapred pretpostavljaju da im se ne može pomoći. Dešava se i da je često pacijent okupiran tretmanima za lečenje druge bolesti. Depresija se definiše kroz više simptoma: perzistentna tuga ili sniženo raspoloženje, potpuno odsustvo zadovoljstva, umor ili nedostatak energije, osećaj dosade i sniženo samopouzdanje, ljutnja ili samokriticizam, izmene u apetitu ili težini, anksioznost, poremećaj spavanja (nesanicu ili hipersomniju), oslabljena koncentraciju ili neodlučnost, somatske žalbe (bol u leđima, glavobolja), beznadežnost, suicidalne misli ili ponašanje – naglašava dr Mihajlović.

Kada se govori o lečenju depresije, u poslednjih nekoliko decenija vrlo intenzivno se radi na sintezi novih moćnih molekula „popravljača“ raspoloženja. Ali, osim lekova odobrenih od FDA (Američka agencija za hranu i lekove) koji se regularno propisuju prema proceni stručnjaka, psihijatra, treba ukazati i na povećanje upotrebe preparata alternativne medicine koje ljudi uzimaju na svoju ruku. napominje dr Mihajlović.

– Postoje novi antidepresivi, poput agomelatina, vilazodona, vortioksetina, tianeptina, esketamina i drugih, koji su se pokazali kao jako dobri u tretmanu depresije, ali uvek moramo imati u vidu da je terapija personalizovana i da to što je jedan lek pomogao jednoj osobi, uopšte ne znači da će isti efekat proizvesti i i kod druge. Ovo kažem zato što naši ljudi imaju tendenciju da misle da je baš onaj lek koji je pomogao prijatelju, može i njima da pomogne, pa bivaju „rezervisani” kada im se propiše neki drugi psihofarmak. Nekada je potrebno uz antidepresiv dodati i lek iz grupe antipsihotika ili benzodijazepina, kako bi terapijski efekat bio bolji. Naravno, više lekova može da stvara opterećenje zbog broja doza tokom dana ali i zbog samog doziranja, kvantitativno, pa bi trebalo kada god je to moguće u terapiji propisivati što manji broj vrsta lekova i tableta – napominje dr Mihajlović i dodaje da osim lekovima (psihofarmacima), pacijente leče i psihoterapijski, a tu su i metode poput elektrokonvulzivne terapije, transkranijalne magnetne stimulacije, duboke moždane stimulacije, neurohirurške procedure. Pristup i procena pacijenta su vrlo individualizovani.

Ipak, postavlja se pitanje da li su ljudi skloni da sami sebi postavljaju dijagnoze poput anksioznosti i depresije? Profesor Mihajlović smatra da se u našem društvu odomaćio termin „nešto sam depresivan, anksiozan sam“. Veliki broj naginje ka tome da se u svakoj, manje ili više neprijatnoj situaciji, ili u stanjima stresa, poistoveti sa ulogom žrtve, onoga koji pati i trpi ili pak onoga ko je kriv. Time ljudi odbacuju prihvatanje odgovornosti za ono što se dešava.

– Uvek je lakše da je neko drugi kriv. Dalje, samodijagnostikovanje donekle pruža i sekundarnu dobit, jer „ako sam bolestan, ako se osećam loše, ne moram da uradim to i to, da odem tamo...”. Neki ljudi na anksioznost i depresiju gledaju kao na sastavne segmente života, gotovo da su se saživeli sa ovim terminima, a zapravo nisu svesni suštinskog značenja ova dva pojma. Tome doprinosi nedovoljna informisanost stanovništva, nedostatak edukativno-preventivnih programa na nivou sistema primarne zdravstvene zaštite ali i medija. Emocionalna nepismenost je još jedan vrlo važan faktor koji doprinosi da ljudi mešaju, odnosno neadekvatno dešifruju svoja osećanja, pa većina u tom smislu može reći da je anksiozna ili depresivna a zapravo se oseća razočarano, besno... Moramo biti svesni da pravo na postavljanje dijagnoze imaju samo stručnjaci, psihijatri. Da bi se ovakve situacije minimizirale, važno je proširiti svest o značaju mentalnog zdravlja, raditi na relevantnim edukativnim i preventivnim programima i destigmatizovati posete psihijatru – smatra dr Mihajlović.

Pojavom pandemije kovida 19 pojavio se i novi termin – korona fobija, pa je nedoumica da li je ovde reč o novom obliku straha od nepoznatog? Naš sagovornik ističe da da je to pojam koji označava iracionalni strah od korone. Sam termin fobija, u osnovi i najjednostavnije rečeno, odnosi se na iracionalan strah od neke situacije, stvari ili pojave što se manifestuje izraženim strahom do nivoa panike, izbegavajućim ponašanjem i reakcijom autonomnog nervnog sistema u smislu ubrzanog rada srca, hladnog preznojavanja, trnjenja duž tela, vrtoglavice, osećaja nestabilnosti.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
Samo vera u Boga, nikako u farmaceutsku mafiju.
Galla
Da li je bas tako?! da ukinemo doktore, po vama...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.