Dogodine studije medicine u Kragujevcu i na engleskom

Kragujevac – Fakultet medicinskih nauka (FMN) u Kragujevcu nalazi se na Šangajskoj listi najboljih fakulteta u svetu od 2018. godine, doprinoseći da i Univerzitet u Kragujevcu bude visoko kotiran. Poslednje dve godine bio je rangiran između 201. i 300. mesta među najboljih 500 fakulteta, a dekan FMN Vladimir Jakovljević očekuje da ta pozicija bude zadržana. Ipak, na kragujevačkom Medicinskom fakulteta ima još mnogo posla da se obavi kako bi ova naučno-obrazovna ustanova bila jasno ucrtana na mapi međunarodne akademske zajednice. U tom smislu najvažanija je međunarodna saradnja, ali je potrebno obaviti i neke značajne promene u unutrašnjoj organizaciji fakulteta, kao što je organizacija nastave na stranom jeziku.

Vladimir Jakovljević (Foto B. Kartalović)

Pre četiri godine FMN je obnovio dugogodišnju saradnju sa Medicinskim fakultetom u Smolensku, a uporedo sa tim razvijena je i saradnja sa fakultetom „Sečenov” u Moskvi, najstarijom medicinskom školom u Rusiji koja je osnovana još 1756. godine. Istovremeno, kragujevački FMN uspostavlja tesne veze i sa naučnim ustanovama na Zapadu.

‒ Saradnja sa fakultetom „Sečenov” uspostavljena je 2014. godine, preko profesora Sergeje Boljevića, rodom iz Podgorice koji je tamo šef Katedre za patologiju. Lični kontakti su svuda važni, pa i u nauci, a ja sam 2017. godine postao gostujući profesor na „Sečenovu” za patologiju i patološku fiziologiju. Iz tog poznanstva rodila se bogata saradnja naša dva fakulteta. Sada u „Sečenov” odlaze naši postdiplomci koji tamo brane doktorske disertacije. Na sličan način je ostvarena saradnja i sa fakultetom u Luivilu u Kentakiju, uAmerici, gde je profesorka Nevena Jeremić, naša prodekanica za međunarodnu saradnju, širom otvorila vrata za naučno usavršavanje kragujevačkih studenata. Tim putem je krenula i koleginica sa stomatologije Dragana Stanišić – navodi Jakovljević, koji je za dekana FMN izabran septembra 2018.

Kragujevački FMN sarađuje i sa italijanskim fakultetima u Rimu i na Siciliji gde je značajne uspehe postigao profesor Vladislav Volarević, a uskoro sledi potpisivanje naročito važnog ugovora sa jednom od najpoznatijih medicinskih ustanova u svetu.

‒ Ove jeseni ćemo potpisati ugovor o saradnji sa medicinskim centrom u Vinipegu, u Kanadi, apsolutno prvim u svetu kada je reč o kardiovaskularnim bolestima – otkriva Jakovljević u razgovoru za „Politiku”, pri tom ne zanemarujući značaj već ostvarene saradnje sa medicinskim fakultetima u Segedinu, Temišvaru, Banjaluci, Foči i Podgorici.

Borba za prestiž u naučnom svetu možda nije tako vidljiva kao neke političke ili vojne bitke o kojima bruje mediji, ali ni ona nije lišena izvesne doze surovosti u neprestanom takmičenju akademskih krugova za što bolje pozicije ‒ smatra naš sagovornik.

‒ Rusi imaju veliki problem da objave svoje naučne radove, budući da su najvažniji stručni časopisi u svetu uglavnom pod kontrolom anglosaksonskih akademskih krugova. Na Zapadu postoji izreka „Objavi ili umri”. Kod njih je sve jedno veliko takmičenje, između ostalog i zato što od objavljenih radova zavisi finansiranje projekata. U Rusiji je drugačije. Imao sam prilike to da vidim kada su neki moji studenti obrazlagali doktorske teze pred komisijom u Moskvi. Biti pred tim sedim glavama, koji su tamo neprikosnoveni autoriteti, nije nimalo prijatno. Oni vas istresu iz odela dok se nekoliko puta ne preznojiti i ne mare mnogo za to što ste objavili rad u nekom prestižnom časopisu. Rusi insistiraju na mogućnosti primene jedne naučne teze u svakodnevnom životu, a to je izuzetno teško postići i dokazati. Koncept razvoja i vrednovanja nauke u Rusiji i na Zapadu se potpuno razlikuju. Mi treba da uzmemo najbolje i od jednih i od drugih – smatra Jakovljević.

FMN u Kragujevcu uvršećen je na Šangajsku listu zbog izuzetnih rezultata na polju istraživačkog rada, a SJECR, koji sada uređuje profesor Vladimir Živković, najbolji je stručni časopis iz oblasti medicine u nacionalnim okvirima. Plan fakulteta jeste da časopis u roku od dve godine dobije i međunarodnu kategorizaciju. Istovremeno, kragujevački Medicinski fakultet se priprema i za uvođenje jedne važne novine.

‒ Studije farmakologije na engleskom postoje dve godine, a studije medicine na engleskom počeće školske 2023/24. Pripreme za akreditaciju su u punom jeku. Kada to zaživi, Kragujevac će biti u prilici da privuče veliki broj stranih studenata medicine, posebno iz onog dela sveta koji se nekad smatrao nesvrstanim. Ti studenti će zauvek biti vezani za Kragujevac. Nadam se da će to podstaći gradske vlasti da ulažu u infrastrukturu i kulturni život – kaže Jakovljević.

U međunarodnoj saradnji ne učestvuju samo profesori već i studenti kragujevačkog FMN čije su organizacije izuzetno aktivne. Proteklih godina gosti kragujevačkog FMN bili su studenti iz Češke, Slovačke, Rusije, Brazila, Španije, ovog leta očekuje se dolazak mladih akademaca iz Nemačke i Portugalije. Uzvratne posete se podrazumevaju.