Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DEO PRAVOSUĐA U BANKROTU ZBOG NAKNADA ZA PREDUGO TRAJANjE SUĐENjA

Ispražnjene kase 15 od ukupno 16 privrednih sudova

Praksa Evropskog suda pokazala je da je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno kada sudski postupak nije pravosnažno okončan tri godine od trenutka kada je pokrenut
Привредни апелациони суд (Фото Д. Јевремовић)

U Privrednom apelacionom sudu trenutno se nalazi 4.800 predmeta po žalbama na odluke o odštetama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, saznaje „Politika”. Svi prvostepeni privredni sudovi, osim jednog, imaju blokirane račune. Zbog isplate naknade štete čak 15 od 16 privrednih sudova u Srbiji je blokirano.

Kada sudija Privrednog suda u Kraljevu putuje u sudsku jedinicu u Kruševcu – gorivo plaća iz svog džepa. Sudije Privrednog suda u Kragujevcu ne mogu da koriste telefonske aparate u svojim kancelarijama, jer računi nisu plaćeni već duže vreme. Zato delioci pravde razgovore obavljaju preko svojih mobilnih telefona. Sve što im je potrebno za rad, počevši od papira za štampanje, kupuju sami.

Ove informacije čule su se na stručnom seminaru „Suđenje u razumnom roku”, koji je nedavno organizovala „Kec grupa” u Beogradu. O praksi naših sudova i suda u Strazburu govorile su sudije Vrhovnog kasacionog suda (VKS) u penziji Snežana Andrejević i Ljubica Milutinović i sudija Privrednog apelacionog suda Danijela Dukić.

– Pravo na pravično suđenje podrazumeva i pravo na pristup sudu, koje može biti povređeno visokim sudskim troškovima i taksama. Takođe je važno i blagovremeno izvršenje presude. Uvek treba imati u vidu celinu sudskog postupka. Ako pravosnažna presuda nije izvršena, to je isto kao da nikada niste ni imali sudsku zaštitu – rekla je sudija Snežana Andrejević.

Sudija Ljubica Milutinović naglasila je da Evropski sud za ljudska prava uvek dosuđuju nematerijalnu štetu koju je građanin imao dok je trpeo dugotrajni postupak. Utvrđuju se sve okolnosti, pa se uzima u obzir i da li je podnosilac predstavke sam doprineo odugovlačenju procesa.

Sudija Danijela Dukić navela je da sporim suđenjima u privrednim sporovima i stečajnim postupcima često doprinose neki drugi državni organi, kao što su agencije za licenciranje stečajnih upravnika i za osiguranje depozita. Predložila je izmenu zakona, tako da se u budžetu formira posebna stavka za ovaj vid naknade štete, kako bi se izbeglo da sudovi budu u blokadi.

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio je na snagu 1. januara 2016. godine. Njime je propisano da može biti dosuđena odšteta od 300 do 3.000 evra, ali zakon nije definisao koje je to optimalno vreme u kome se suđenje mora završiti. Praksa Evropskog suda pokazala je da je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno kada sudski postupak nije pravosnažno okončan tri godine od trenutka kada je pokrenut.

Ovo je Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima garantovano kao deo prava na pravično suđenje. Smatra se da nema pravičnosti ako se na pravdu predugo čeka. Nije mali broj slučajeva koji su se toliko odužili da građani nisu doživeli konačnu presudu.

Sudija ima zakonsku obavezu da napiše izveštaj u kome će objasniti zašto postupak nije završen za dve godine u prvom stepenu i za godinu dana u drugom stepenu. U ovim izveštajima može se uočiti kakav je bio tok suđenja i zbog čega je dolazilo do odlaganja ročišta i zastoja u zakazivanju termina.

Odugovlačenju nekada doprinose sudije, nekada advokati i stranke zloupotrebom procesnih ovlašćenja. Ima slučajeva kada je do zastoja došlo sticajem objektivnih okolnosti. Manjkavosti sistema, kao što je nedovoljan broj sudija, mali broj sudnica i nedostatak uslova za rad – nisu za sud u Strazburu „izvinjavajući razlozi”.

Smatra se da je država dužna da svakom građaninu obezbedi pravo na pravično suđenje, a u okviru tog prava i suđenje u razumnom roku. Zato je uvek država dužna da plati štetu, i to u roku od tri meseca posle donošenja presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Ako se utvrdi da je sudija svojim postupanjem „skrivio” predugo trajanje suđenja, država može to da nadoknadi iz njegovog džepa, ali tek pošto isplati odštetu građaninu čije je pravo povređeno.

Građani su se ranije obraćali Ustavnom sudu koji je godinama bio zatrpan žalbama. Ako domaći sud ne utvrdi povredu prava i kada građanin iscrpi sva pravna sredstava u našoj zemlji – obraća se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Pritvor je pitanje mentaliteta

Pitanje odšteta zbog povrede prava na pravično suđenje aktuelno je i u krivičnim postupcima, naročito u slučajevima gde je određen pritvor. Sudije Snežana Andrejević i Ljubica Milutinović naglasile su da je pritvor samo mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i da zato nije opravdano njegovo predugo trajanje. Kada dođe do oslobađajuće presude, visina odštete zavisi od vremena provedenog iza rešetaka.

„To je pitanje mentaliteta. Kod nas je pritvor sve. Javnost u mnogim slučajevima smatra da je važno da se osumnjičenom odredi pritvor, makar nikada ne bio osuđen”, rekla je sudija Andrejević.

Tužbe od 450 reči do 150 strana

U našim sudovima ročišta se odlažu zbog „isteka radnog vremena” ili zato što je zapisničarka „otišla na edukaciju”. Prilikom posete sudovima u Rimu, imali smo priliku da vidimo da se vođenje zapisnika poverava jednom od advokata koji ima najlepši rukopis, a u Nemačkoj smo se uverili da sudije same vode zapisnike, navela je sudija Snežana Andrejević.

Sudija Danijela Dukić saznala je prilikom posete sudu u Bostonu da je dužina tužbi ograničena na 450 reči, a sve preko toga se – ne uzima u razmatranje. Kod nas se tužbe ponekad pišu i na 150 strana. To su „detalji” koji takođe utiču na trajanje sudskog postupka.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.