Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sindikati i poslodavci složni – veći minimalac

Sindikati traže uvećanje u iznosu inflacije, koja je u aprilu bila 9,6 odsto, poslodavci nisu sigurni da će privreda imati toliki rast
(Фото Н. Марјановић)

Može li da se živi sa 35.012 dinara? Naravno da ne može kaže Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i predlaže da se minimalna cena rada poveća bar za rast inflacije, koja je u aprilu iznosila 9,6 odsto i troškova života. Sindikati traže od vlade da se o minimalcu pregovara dva puta godišnje, a ne jednom kao do sada.

– Minimalna zarada od 201,22 dinara po radnom satu dogovorena je prošlog septembra. Ekonomske okolnosti od tada su se promenile. Cene hrane i energenata na tržištu divljaju, a stoji samo plata. Tražimo da se minimalac bar koriguje za visinu inflacije i troškova života, jer je minimalna potrošačka korpa, kojoj obično teži da se izjednači, odavno otišla na gore. Minimalna plata ne doseže ni polovinu prosečne potrošačke korpe – navodi Mihajlović.

Prema podacima sa sajta Ministarstva trgovine (na kome nema statistike za mart i april, kada je ukrajinska kriza pogurala cene) prosečna potrošačka korpa u februaru ove godine iznosila je 81.581 dinar, dok je prosečna zarada bila 70.605 dinara. Istog meseca minimalna potrošačka korpa koštala je 42.154, a minimalna plata bila je 35.012 dinara.

– Znamo da nije formirana skupština i da je vlada u tehničkom mandatu, ali život u Srbiji i dalje funkcioniše. Ako tehnička vlada donosi uredbe o ograničenju cena ulja, šećera i goriva ne vidim razlog zašto ne može da razgovara o minimalnoj zaradi. Država bi u što kraćem roku trebalo da se izjasni oko toga, a ne da polemišemo da li Socijalno-ekonomski savet ima mandate za tako nešto u tehničkoj vladi – smatra Mihajlović. Dodaje da je oko 400.000 radnika na minimalcu.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca i član  Socijalno-ekonomskog saveta, kaže da u datim okolnosti ne postoji institucionalna mogućnost da se nešto promeni. Socijalno-ekonomski savet se po svom poslovniku sastaje jednom mesečno.

Predsedavajuća je Darija Kisić, ministarka rada, jer je ove godine došao red na vladu da predsedava savetu u čijem radu učestvuju i poslodavci i sindikati. Dobro je, navodi, što je savet ostao u ovom sastavu i što se redovno sastaje. Prethodno, kada je dolazilo do promene vlade, odnosno kada je bila u tehničkom mandatu, to je obično bio period bez Socijalno-ekonomskog saveta. Jer vlada u svom tehničkom mandatu nije učestvovala u radu tog tela, što je prema njegovom mišljenju, pogrešno.

– Po zakonu se minimalna zarada određuje jednom godišnje, ali predstavnici sindikata napominju da postoji mogućnost u izvanrednim situacijama, kakva je ova, da se vanredno odlučuje o minimalnoj ceni rada. Oni imaju puno pravo i s obzirom na visinu inflacije oni s razlogom traže reakciju. Druga je priča koliko su privreda i državni budžet u stanju da to prihvate – naglašava Atanacković.

Dodaje da potreba za izvesnim povećanjem svakako postoji. Ne može se reći da su argumenti koje iznose sindikati loši. Prošle godine kada su poslodavci pravili računicu oko povećanja ukalkulisali su predviđeni privredni rast od četiri odsto i jedan i po odsto inflacije. Njihova konačna ponuda bila je šest procenata, vlada je rekla devet odsto, ali im je napravila ustupak povećavši neoporezivi deo zarade za hiljadu dinara.

– Smatrali smo da je šest odsto po tim merilima u to vreme realno. Međutim, niko nije verovao da će biti ovolika inflacija i da će pojesti to povećanje. Sada poslodavci i sindikati treba da suoče argumente i uz predviđanje vlade koliko je privreda u stanju da uveća zarade dogovore novi minimalac. To verovatno ne može biti za ceo iznos inflacije jer za toliko privreda ne može da ima rast – procenjuje Atanacković.


Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Minimalac nesme biti ispod 45000.d.
Синдикати и експлоатација рада
Синдикати интегрисани у капиталистички систем експлоатације.
Dragan Todorovic
Mi smo ekonomski tigar ne treba nam povecanje plate narod zivi odlicno sta je vama? Gledajte drzavne medije i videcete da vam je u stvari veoma dobro
OP
А да држава смањи намете?!
Земунац
Које намете и коме? Послодавци се буне да су порези и доприноси велики, а у ствари ти порези и доприноси се исплаћују из бруто плате коју је радник ЗАРАДИО. Свуда у свету се плата изражава у бруто износу сем код нас. Ако се смање ти доприноси онда ће се нпр. повећати партиципација и доступност лечењу. Да ли то желите?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.