Utorak, 09.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NE SAMO O POSLU: MILAN VIDAKOVIĆ

Brižni staratelj žitelja „Vrta dobre nade”

Veterinar koji brine o zdravlju životinja Beo zoo-vrta sticao je iskustvo u Africi, Indoneziji, Kongu i Papui Novoj Gvineji, a mašta o susretu s kitovima ulješurama
(Фотографије Анђелко Васиљевић)

Upravo u trenutku kad smo se opraštali s našim domaćinima u „Vrtu dobre nade”, čuli smo upozorenje da je stigla anonimna dojava o bombi, navodno postavljenoj negde u ovom delu Kalemegdana, i da se posetioci mole da napuste vrt. Istog dana je i u nekim beogradskim školama otkazana nastava zbog sličnih dojava.

Zašto bi neko poželeo da uzbuni posetioce zoološkog vrta? A onda smo videli kolone mališana kako zbunjeno, držeći se za ruke, predvođeni vaspitačima, napuštaju prostor kojem su se toliko radovali i sve nam je bilo jasno.

Srećom, nije bilo nikakvih eksplozija, naš sagovornik Milan Vidaković, mlađi od dvojice veterinara koji brinu o zdravlju i dobrobiti životinja Beo zoo-vrta, mirno se s nama pozdravio, uz osmeh slegnuo ramenima i rekao: „Izvinite, žurim, čeka me toliko posla da nemam vremena da razmišljam o nekakvoj bombi.”

Pingvini i binturonzi nove atrakcije

Milan je poreklom iz Trebinja, veterinu je završio u Beogradu, a u „Vrt dobre nade” je došao 2011. Kako kaže, imao je sreću da tri godine radi s legendarnim direktorom Vukom Bojovićem, koji je ostavio trajan pečat u istorijatu ove omiljene prestoničke institucije, osnovane pre 86 godina, na Petrovdan (12. jula) 1936. Zoološki vrt se u to vreme prostirao na svega tri hektara (danas na skoro sedam), a o zdravlju životinja brinuo je tadašnji najugledniji beogradski lekar Aca Petrović.

Njegovi današnji naslednici bde nad oko 800 životinja (210 vrsta), od lokalnih do egzotičnih i ugroženih vrsta iz celog sveta, a najviše je onih krilatih, pa sisara, gmizavaca, vodozemaca i zglavkara. Među stanovnicima Beo zoo-vrta su velike zveri poput lava, leoparda, geparda i belog tigra; egzotični došljaci kakav je mali slon, mladunac žirafe, ali i američki aligator Muja, koji je stigao na Kalemegdan (i to iz Nemačke) još 1937. godine; pa majmuni, zebre, antilope, kenguri, nilski konji, merkati, vidre, lisice, rakuni, vukovi, razne vrste ptica... Od potonjih su najnovija atrakcija Humboltovi pingvini, za koje je napravljen veliki akvarijum – „pingvinarijum”. Ovi mali došljaci iz Južne Amerike su ime dobili po istraživaču Aleksandru fon Humboltu (po njemu je nazvana i hladna okeanska struja koja s Antarktika stiže do obala Perua).

– Ima ih petnaestak, dobili smo ih iz tri zoološka vrta u Austriji, Švajcarskoj i Ujedinjenim Emiratima. Najviše im prija umereno toplo vreme, tad uživaju u plivanju i sunčanju na „ostrvu”, na oduševljenje dece, njihovih najbrojnijih posmatrača – priča Milan.

Pored pingvina, trenutno su najslavniji žitelji vrta mladunci „medved-mačke” iz Indonezije. Prvi par binturonga, koji inače žive po šumskim krošnjama južne i jugoistočne Azije, stigao je na Kalemegdan 2018, dve godine kasnije dobili su prvu prinovu, Arčibalda, a jula 2021. rođene su još tri bebe, taman da ulepšaju 85. rođendan Beo zoo-vrta. – Mladunci su umiljati, vole da se igraju i maze (mada svoje staratelje umeju nehotice da ogrebu jer im se rado veru po leđima), obožavaju voće, a najviše banane.

– Arčibald je ovde bio velika zvezda, ljubimac svih posetilaca. Sada je stanovnik zoološkog vrta u Dubaiju. I njegova braća i sestre će uskoro na put, takva je praksa, da roditelji ostanu ovde, a njihove potomke udomimo tamo gde ih pozovu – objašnjava Milan.

U društvu krokodila na Sumatri

Iako je iskustvo veterinara za egzotične životinje sticao, pored ostalog, i u Indoneziji, kaže da nije imao prilike da u prirodi sretne binturonge. Tamo se bavio velikim krokodilima.

– Na Sumatri sam proučavamo tomistome, ili sundske gavijale, kojih ima samo u Maleziji i Indoneziji, odnosno na ovom ostrvu, na Javi i Borneu. Zovu ih velikim krokodilima jer mužjaci mogu da narastu preko pet metara. Žive u močvarnim šumama, uz reke i jezera. U tom delu sveta bogatstvo flore i faune je neverovatno, tamo sam video stvorenja o kakvima kao dete nisam mogao ni da sanjam. Raj za istraživače! – kaže naš sagovornik.

U potrazi za znanjem i stručnim usavršavanjem put ga je odveo i u Afriku (u Zoo-vrt u Kinšasi, glavnom gradu Konga) i na Papuu Novu Gvineju, ostrvsku državu u Okeaniji, gde je bio uključen u istraživanje ehidne, jedne vrste malog ježa koji, iako pripada sisarima, leže jaja (što je slučaj još samo s platipusom iz Tasmanije).

– Pitaju me tamo kolege, čim sam doputovao, šta mislim o ehidni, a ja sam to čudo video prvi put u životu! – priznaje Milan.

Šta ga je u tim dalekim, nepoznatim predelima najviše uplašilo? Odmah kaže – noć u Africi.

A koje životinje (još) nije imao priliku da vidi, a želeo bi? One najveće na svetu. Kitove. Preciznije, ulješure, koji su najveći od kitova zubana. Može da bude 20 metara dugačak (neki kažu i do 25, koliki je navodno bio onaj koji je potopio brod „Eseks” 1799. godine, i inspirisao roman o Mobiju Diku) i težak pedesetak tona.

Da li ima miljenika u Zoo-vrtu? Ne. A u životinjskom carstvu? E, tu se Milan već koleba...

Hijene nepravedno ozloglašene

– Možda vukove. S njima sam se ovde dosta zbližio. I hijene. To su veoma zanimljive i pametne životinje, nepravedno na lošem glasu. Društveno su dobro organizovane, kod njih vlada matrijarhat – navodi naš sagovornik.

Kako kaže, od detinjstva ga je očaravalo i iznenađivalo ponašanje životinja, a kasnije, posle te radoznalosti, došla je i ljubav, koju je pretočio u veterinarski poziv. Njegovi prvi stručni radovi su bili posvećeni bolesti papkara „plavi jezik”, a kasnije se posvetio groznici zapadnog Nila (koja se tad smatrala egzotičnom). Kao internista, smatra da je najvažnija preventiva, i zato se najveći deo njegovog posla u Zoo-vrtu odnosi na sprečavanje bolesti. U tome mu, osim starijeg i iskusnijeg kolege Jožefa Ezveđa (od kojeg je, dodaje sa zahvalnošću, toliko toga naučio) i biologa pomažu i svi ostali radnici u „Vrtu dobre nade”, njih pedesetak.

– Oni koji svakodnevno brinu o životinjama najbolje ih poznaju, prvi primete ako nešto nije u redu, da li neko odbija hranu, vodu, da li se osamio ili je, naprotiv, razdražljiv. Onda preduzmemo sve što je potrebno, pregled, lečenje. Nije jednostavno izdvojiti jedinku iz čopora, jata, krda ili stada radi pregleda i terapije. Ni sa zverima nije lako, nije baš da možete tek tako da lavu izvadite zub ili date injekciju. Naročito je osetljiv postoperativni period. Poštujemo sve protokole, uradimo sve kako treba, pratimo situaciju, ali nikad ne znamo šta će se dalje dešavati. Svaki put postoji ta neizvesnost. Divlje životinje su nezgodni pacijenti, a mogu da obole gotovo od svake bolesti koja pogađa i ljude – primećuje veterinar.

Naravno, dodaje, najlakše je s preživarima, oni su najmirniji, najtolerantniji i najdobroćudniji. Zveri su zveri, a od njih su najopasnije velike mačke.

Na pitanje koje je pravo vreme u godini za obilazak Beo zoo-vrta, naš sagovornik bez trunke oklevanja kaže – sada. U proleće su sve životinje napolju, i one koje tokom zime smanje aktivnost zbog hladnoće, i one koje se sklanjaju od letnjih vrućina. Proleće je i doba ljubavi, udvaranja, tad, doduše, ima i sukoba zbog konkurencije, ali i nadmetanja u privlačenju ženki, što je kod ptica zaista čaroban prizor, oni su u tome definitivno najbolji, tvrdi Milan. Raskošno perje, šarenilo boja, šepurenje, skakutanje, cvrkutanje, kliktanje...

– Kad je rezultat tih „romansi” podmladak, to je nama najveća potvrda da je Beo zoo-vrt ispunio svoju ulogu, da su ga njegovi žitelji prihvatili kao svoj dom, u kojem će odgajati mladunce – kaže Milan.

Bilo je više slučajeva da su neke retke vrste životinja, koje se teško prilagođavaju životu u zatočeništvu, upravo u beogradskom zoološkom vrtu uspele da dobiju prinove. Recimo, iz južnoafričkog nacionalnog parka „Kruger” 2005. su doputovali beli lavovi, pa je zahvaljujući njihovom potomstvu Beo zoo-vrt jedno vreme imao najviše belih lavova na svetu. Ovde se, takođe, dogodio i jedan od najređih prirodnih fenomena – 2018. je rođena ženka belog američkog bizona, što se dešava u proseku jednom u 10 miliona slučajeva!

Inače, 1995. godine je tadašnji direktor Vuk Bojović osnovao Bebi zoo-vrt, namenjen njegovim najmlađim stanovnicima (tu su se našli mladunci rakuna, patuljastih koza i drugih životinjskih vrsta) i ukrasio ga drvenim skulpturama koje je sam izradio.

Kalemegdanska zoološka oaza je i utočište za napuštene mladunce nađene u divljini i povređene zaštićene vrste životinja, koje se tu oporavljaju, leče i vraćaju u prirodu. Pre nekoliko godina je iz Beo zoo-vrta, kaže Milan, odleteo na slobodu prvi beloglavi sup rođen i odgajen u zatočeništvu.

Muja, Buca, Sami i Gabi

Beogradski zoološki vrt je osnovan s idejom da to bude park u centru grada, gde će se posetioci upoznati s raznim vrstama životinja, ali pre svega zabaviti. Hroničari beleže da su od prvih divljih stanovnika tog parka najpopularniji bili aligator Muja i nilski konj Buca. Njihovu slavu je nadmašio Sami, koji je u Zoo-vrt stigao januara 1988. Mladi, krupni mužjak šimpanze je postao ljubimac Beograđana nakon što je, nezadovoljan smeštajem, već narednog meseca dva puta pobegao iz kaveza i mirno se prošetao centrom prestonice. O tome su izvestili i svetski mediji. Ipak, pravi heroj vrta je bila keruša Gabi, koja se jedne junske večeri 1987. neustrašivo, požrtvovano suprotstavila razjarenoj odbegloj ženki jaguara, sprečivši je da napadne čuvara s kojim je patrolirala ili građane. U tom poduhvatu je bila veoma teško povređena, ali se zahvaljujući veterinarskoj pomoći i kasnijoj brizi oporavila, na radost zaposlenih u vrtu i svih Beograđana.

Bombe i bazen

Nedavne lažne dojave o bombi u Beo zoo-vrtu s pravom su uznemirile i rasterale posetioce jer je ovaj prostor već tri puta bombardovan – 1941, 1944. i 1999. godine. Posle onog prvog ostao je bez foka, pa je njihov bazen pretvoren u kupalište za decu, u kojem su mnogi mališani proplivali, pored ostalih, čuvena glumica Ružica Sokić i pozorišni kritičar i pisac Jovan Ćirilov.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hvala na tekstu
Hvala Aleksandra, uvek si odlična.
др Слободан Девић
Najsreceniji su ljudi koji rade ono sto vole ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.