Spasovdanska litija krenula do Hrama Svetog Save

Litija povodom Spasovdana, slave srpske prestonice, krenula je u 18 sati iz ulice Kneza Miloša.

U koloni je više hiljada Beograđana, a predvode je patrijarh Porfirije sa sveštenstvom i domaćin slave, zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Tu je i pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.

U litiju učestvuju i 40 srpske dece sa KiM i 30 iz Crne Gore sa kojima je patrijarh Porfirije juče razgovarao u Hramu Svetog Save.

Litija će iz Kneza Miloša skrenuti u Kralja Milana do Trga Slavije, gde će zastati radi čitanja Jevanđelja sa kratkom molitvom, a potom će nastaviti Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save, prenosi Tanjug.

Na platou ispred Hrama Svetog Save patrijarh srpski služiće Molitvu za mir i blagostanje, a zatim održati Spasovdansku besedu.

U programu na platou učestvovaće i Hor Hrama Svetog Save.

Patrijarh Porfirije služio je jutros u Vaznesenjskoj crkvi liturgiju povodom Spasovdana, slave Grada Beograda.

Prijem u Starom dvoru 

Svečanim prijemom u Starom dvoru danas je obeležena slava grada Beograda - Spasovdan.

Prijemu su prisustvovali predsednik Narodne skupština Srbije Ivica Dačić, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, predstavnici Grada Beograda, srpskih opština sa Kosova i Metohije, diplomatskog kora, ličnosti iz javnog života..., a prisutnima su se obratili patrijarh srpski Porfirije i ovogodišnji domaćin slave, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Patrijarh je rekao da slaveći slavu svako projavljuje svoj pogled na svet odnosno svoj sistem vrednosti po kojima ustrojava svoj život.

„Grad Beograd vekovima oblikuje sebe verom u Boga i pre svega hrišćanskom, pravoslavnom verom, a to znači da je onda i život građana kroz razne epohe izgrađivan na tim vrednostima”, rekao je patrijarh.

Podsetio je da je ove godine organizovana litija pod nazivom „Beograd se moli za mir”.

„Litija u principu jeste molitva i ove godine molićemo se za mir. Iako se uvek molimo za mir u svetu, u naše dane naročito je to potrebno, a da je tako pokazuje činjenica da se o njemu inače mnogo govori”, rekao je patrijarh.

Kako je rekao, ako bismo gledali istoriju ljudskog roda moglo bi se konstatovati da je to u najmanju ruku koliko istorija napretka toliko i istorija nemira, ratovanja.

„Oslanjajući se samo na svoje sposobnosti, kapacitete, umeća i pamet nismo baš uvek uspevali da međusobno gradimo mir...živimo u paradoksu da se ni o čemu ne govori toliko kao o miru i malo ko govori o miru kao oni koji proizvode oruđa nemira, oni koji proizvode oružja. Štaviše, ne samo da ih proizvode nego od te proizvodnje i veoma dobro žive”, rekao je patrijarh, prenosi Tanjug.

To je, naveo je, rezultat pokušaja čoveka i ljudskih zajednica da sami dođu do mira, a zapravo je, ukazuje, potrebna i molitva.

„Ono što ljudi ne mogu sami neophodno je da izmolimo od Boga, u najmanju ruku da se molimo Bogu da nam prosveti um, zagreje srce i vrati na ono što je fundamentalno, a u isto vreme i univerzalno, a to su principi vere , principi Jevanđelja”, rekao je patrijarh.

Naveo je da ti principi za krajnji rezultat imaju ljubav ne samo kao naprosto emociju već ljubav kao smisao i temelj postojanja, ljubav koja podrazumeva uvek drugoga.

„Čestitajući današnju slavu, u ime svih nas ovde sabranih, upućujem i sa ovog mesta molitvu Gospodu da da mir svetu, a naročito mir u Ukrajini, da pomogne svima koji su na bilo koji način akteri i učesnici proizvodnje nemira i rata u Ukrajini da razumeju ovi poruku praznika Vaznesenja Gospodnjeg, ali i poruku i istinu jevanđeljsku”, rekao je patrijarh Porfirije.

Vesić je podsetio da, od kako je Beograd 1403. godine u vreme despota Stefana Lazarevića postao srpska prestonica, u čast obnove i napretka slavimo Vaznesenje gospodnje - Spasovdan.

Naveo je da je vaznesenje simbol Hristove pobede kome je prethodilo vaskrsenje i dodao da su to dve pobede koje ne idu jedna bez druge.

„Uzdizanju mora da prethodi vaskrsenje. Pojedinac ili narod ili institucija ne mogu da se podignu ako prethodno nisu vaskrsli duhom. Osim verske poruke, vaznesenje ima simboličku i veoma važnu poruku o pobedi dobra nad zlom i o mogućnosti vaskrsenja i vaznesenja”, rekao je Vesić.

Podsetio je da je Beograd stradao mnogo puta i da se svaki put uzdizao i istakao da se u tom uzdizanju vidi sila i snaga naše vere, te da zato danas razumemo zašto je despot Stefan Lazarević baš Spasovdan uzeo za slavu našeg grada.